Ovo je 10 razloga zašto je došlo do kolapsa u srpskoj avijaciji

Od trenutka kada su tokom vikenda 17. i 18. juna iznenada isplivali ogromni problemi u avio-saobraćaju u Srbiji, putovanja avionom su postala jedna od dominantnih tema u javnosti. Air Serbia je u saopštenju tada navela upravo da je niz faktora doprineo njihovoj optimizaciji letova, a potom je koncesionar aerodroma, francuska kompanija Vinci, obećala da će zaposliti još radnika kako bi se smanjile gužve.

Međutim, situacija je mnogo komplikovanija od nekoliko odluka dve kompanije, a dok gledamo kako se situacija delimično stabilizuje, predstavljamo vam deset razloga koji su doprineli kašnjenjima, otkazivanju letova i velikim gužvama koji muče srpske putnike.

1. Air Serbia nikada nije letela na više destinacija

Nacionalni avio-prevoznik Air Serbia ovog leta pokrivaće više nego što je na svom vrhuncu pokrivao Jugoslovenski aerotransport (JAT).

Od početka 2023. godine Air Serbia uvela je letove ka 20 novih gradova širom Evrope, Severne Amerike, Azije i Afrike koje nisu opsluživali prethodne sezone.

Sa povećanjem broja destinacija, povećava se i broj putnika, tako da je samo u maju kompanija kroz redovne i čarter letove prevezla 335.363 putnika, što je prvi put od kada posluje pod sadašnjim imenom (od 2013. godine) da je kompanija u maju imala više od 300.000 putnika. Rezultat iz maja predstavlja godišnji rast od 83 odsto, a u poređenju sa istim mesecom iz 2019. godine ostvaren je rast od 66 odsto. S obzirom na to da dolazi leto, trebalo bi da taj broj nastavi da raste.

2. Aerodrom u Beogradu očekuje rekordan saobraćaj

Povučen ogromnim rastom Air Serbije, i Aerodrom "Nikola Tesla" beleži rekordan saobraćaj takođe. Nacionalni avio-prevoznik sa najnovijim ekspanzijama čini blizu 50 odsto ukupnog saobraćaja sa aerodroma.

U prvom kvartalu ove godine, rast broja putnika na beogradskom aerodromu iznosio je 27 odsto u odnosu na pretpandemijsku 2019. godinu. Do 27. juna ove godine Aerodrom "Nikola Tesla" ugostio je 3.146.171 putnika, a do kraja godine očekuje se da će kroz aerodrom proći više od sedam miliona putnika, naveo je ministar građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Goran Vesić.

Air Serbia uvećala je svoje aktivnosti, odnosno broj letova, za 40 odsto, Wizz Air za 109 odsto, Fly Dubai za čak 193 procenta, Turkish Airlines za 80, a Austrian Airlines za 42 odsto, dodao je ministar.

3. Air Serbia nije dobila planirane avione na vreme

Kada je Air Serbia bila primorana da objavi da će zbog niza nesrećnih okolnosti morati da optimizuje red letenja, to je za putnike značilo mnogo kašnjenja i otkazanih letova, a na vrhu liste razloga za to bila je činjenica da nacionalni avio-prevoznik u jednom trenutku nije imao dovoljno aviona da pokrije sve destinacije koje opslužuje. Naime, kada je 18. juna objavljeno da će doći do optimizacije, Air Serbiji je falilo više aviona.

"Bilo je problema sa flotom ATR-ova", kaže Thomas Jaeger, izvršni direktor ch-aviationa. On kaže da je jedan bivši Stobart Airov ATR-72, koji je u vlasništvu jedne nemačke lizing kompanije, kasnio zbog tehničkih problema u lancu snabdevanja. Pored toga, rumunska regionalna kompanija Air Contact, koja je iznajmljivala Air Serbiji i avion i posadu, imala je mnogo problema te je ta saradnja prekinuta, i tako je Air Serbia ostala sa dva aviona manje nego što je trebalo. Kompanija je to nadoknađivala iznajmljivanjem aviona sa posadom od Avanti Aira i Danish Air Transporta, ali Jaeger dodaje da su avioni Avanti Aira dostupni samo nekoliko dana nedeljno.

"Zbog svega toga, Air Serbia nije uspela da ispoštuje svoj raspored, ali izgleda kao da su uspeli da uglavnom kasne sa letovima umesto da ih potpuno otkazuju", kaže Jaeger. Nacionalni avio-prevoznik, koji nema nijedan avion u svom vlasništvu, oslanja se na iznajmljivanje i aviona i posade tokom velike ekspanzije, pošto ima ekstremno sezonsku tražnju.

Air Serbiji je 21. juna stigao jedan avion on Marathon Airlinesa, a kompanija očekuje da će ova grčka kompanija uskoro poslati i drugi avion u njenu flotu. Nekoliko dana posle toga u flotu je stigao i šesti ATR.

4. Radovi na aerodromu u Beogradu stvaraju probleme

Modernizacija Aerodroma "Nikola Tesla" počela je 2020. godine, a ugovorena je još 2018. godine između Vlade Srbije i koncesionara, francuske kompanije Vinci. Sami radovi podrazumevaju proširenje terminala, ekološka postrojenja, kao i nove pristupne puteve, i dodatna parking mesta za automobile, a većina radova trebalo bi da bude završena u toku 2023. godine. Povećanjem kapaciteta aerodroma planirano je da se omogući protok 15 miliona putnika godišnje do kraja koncesije 2043. godine.

Belgrade Airport/Luka Filipović

 

Međutim, činjenica da se radovi obavljaju u trenutku ogromnog rasta dovela je do nezadovoljstva mnogih putnika koji su više od godinu dana teško prilazili aerodromu, otežano su se parkirali i često su morali po prilaznim putevima da vuku svoj prtljag – a posebno je bilo naporno onima koji su prvi put bili gosti srpske prestonice i kojima je to bio prvi utisak Beograda.

Iz kompanije Belgrade Airport su 26. juna najavili da se radovi ispred terminala privode kraju, tako da bi građevinski radovi koji su mučili putnike više od godinu dana uskoro trebalo da postanu pitanje prošlosti. Povrh svega, tehnički kvar u četvrtak, 22. juna, dodatno je zakomplikovao već tešku situaciju.

5. Globalno nema dovoljno aviona

Oporavak komercijalne avijacije se zahuktava svuda u svetu i kompanije naručuju sve više aviona. Tako je na Pariskom sajmu aviona indijska kompanija IndiGo naručila 500 aviona od Airbusa, a već neko vreme se šuška da Turkish Airlines planira da naruči još aviona.

Međutim, pandemija i rat u Ukrajini veoma su uticali na tržište sirovina i lance snabdevanja, tako da i Airbus i Boeing prilično kaskaju u proizvodnji aviona.

Bloomberg

 

Dodatni pritisak na tržište stvaraju i problemi sa "boeingom 737 Max". Naime, dva takva aviona pala su 2018. i 2019. godine, što je uzrokovalo prizemljenje svih aviona "737 Max" do 2021. godine. Osim toga, iz Boeinga su u drugom kvartalu objavili da imaju problema sa određenim delovima za "737 Max", što dovodi do dodatnih kašnjenja u proizvodnji. Slično se desilo i sa "787 Dreamlinerom" u junu. S druge strane, Airbus kasni sa dostavama A321XLR 14 do 16 meseci, a iz te kompanije upozorili su da problemi u lancu snabdevanja dosta utiču na proizvodnju aviona iz porodice A320.

Manjak aviona ukazuje na to da će tražnja na tržištu lizinga rasti - i eto problema pri iznajmljivanju aviona.

6. Popravke aviona traju duže

Nema dovoljno delova koji su potrebni proizvođačima, a i kada ih ima, avio-mehaničara nema nužno dovoljno - samim tim, popravke aviona traju duže.

Prema istraživanju kompanije Alton iz oktobra 2022, radnika u industriji održavanja nema dovoljno jer su mnogi dali otkaze 2021. ili su prihvatali programe za rano penzionisanje svojih kompanija, a to je dalje dovelo do neuračunate posledice manjka znanja u industriji.

Pritom, na svetskom tržištu pojavio se problem sa održavanjem motora na novim Airbusovim avionima iz porodice "neo", tako da određene popravke traju duže nego što bi trebalo. Ovo je jedan problem koji ne muči Air Serbiju, pošto ona još uvek nema ove avione u svojoj floti, ali kao kompanija sa starijom flotom, Air Serbia mora računati na veći rizik od kvarova.

7. Kašnjenja na drugim aerodromima se prelivaju i na Srbiju

Od početka godine aerodromi u celom svetu suočavaju se sa gomilom problema: štrajkovi radnika, manjak radnika, inicijative da se smanji buka u Amsterdamu i opšti manjak radne snage samo su neki od njih.

Air Serbiji se od početka godine u više navrata desilo da su morali da otkažu ili pomere letove zbog kašnjenja na aerodromima u inostranstvu sa kojih su njihovi avioni polazili.

8. Klimatske promene uzrokuju sve više oluja

Poslednjih nekoliko godina oluje sve češće doprinose otkazivanju i kašnjenju letova.

U izveštaju objavljenom u martu ove godine iz Eurocontrola, Evropske organizacije za bezbednost vazdušne plovidbe, navodi se da su 2022. temperature bile toliko visoke tokom leta da su se neke piste istopile. Pored toga, zbog oluja došlo je do odlaganja, preusmeravanja i otkazivanja letova, kao i oštećenja komunikacione opreme.

Bloomberg

 

"Ekstremne padavine izazvale su poplavu kontrolnog tornja, privremeno zatvorivši jedan aerodrom. Krajem 2022. godine videli smo da teško zimsko vreme utiče na rad aerodroma, što je dovelo do odlaganja i otkazivanja mnogo više letova", navodi se u saopštenju.

Vremenske prilike u celoj Evropi, pa i u Srbiji, u proteklih 10 dana nisu bile blage prema već namučenoj industriji. Poplave koje su pogodile Srbiju tako su delimično uticale i na avijaciju te je u nekoliko navrata Aerodrom "Nikola Tesla" morao privremeno da zabrani točenje goriva, što je zauzvrat uzrokovalo kašnjenja. Smatra se da je nebezbedno točiti gorivo za vreme grmljavine.

9. Aerodrom "Nikola Tesla" nije uspeo da zaposli dovoljno ljudi na vreme

Uprkos naporima od početka godine da se zaposli dovoljno ljudi za letnju sezonu, kompanija Belgrade Airport nije uspela da priđe broju koji su planirali u aprilu.

Prema izveštajima sa sastanka sa predstavnicima Vlade, navodi se da aerodromu još uvek fali oko 100 ljudi.

Kako bi odgovorili na ovaj problem, iz Vincija su obećali da će povećati plate radnicima te će zaposleni u sortirnici moći za vreme sezone da zarade i do 1.000 evra mesečno. Do sada je neto plata za ovaj posao bila oko 60.000 dinara. 

Međutim, situaciju dodatno otežavaju bezbednosne provere i obuke radnika na aerodromu pošto je potrebno dva meseca da bi neko ko je dobio posao prošao bezbednosnu proveru kako bi mogao da počne da radi na aerodromu. Iz Vincija su pozvali vlasti da smanje vreme potrebno za tu proceduru kako bi što pre doveli radnike na aerodrom.

10. Svi su željni putovanja posle pandemije - bez obzira na inflaciju

Uprkos visokoj inflaciji, ne vidi se pad tražnje za putovanjima, naprotiv.

Popunjenost letova Air Serbije je ogromna, a pošto je kompanija odlučila da leti na mnoge destinacije do kojih je ranije bilo veoma teško doći iz Srbije - poput Sicilije, delova Španije ali i dalekih destinacija u Kini i SAD – mnogi su odlučili da iskoriste priliku ovog leta i da ih posete.

Turisti iz Srbije radije zbog povećanja cena smanjuju broj dana za odmor nego što žrtvuju svoj komfor ili menjaju odluku o prevoznom sredstvu koje će korstiti, naveo je za Bloomberg Adria TV Andrej Todorović iz turističke agencije KonTiki.