Javni dug visok, ali zasad bez razloga za veliku brigu, kaže Đukić

Na Zapadnom Balkanu očekuje se ipak usporavanje rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 2,6 odsto u 2023. Privrede su pokazale otpornost uprkos turbulencijama. To pokazuje najnoviji izveštaj Svetske banke u kojem se navodi da će rast privrede Srbije biti 2,3 odsto ove godine, umesto predviđenih 2,7 procenata. Za iduću godinu prognozira se rast od tri odsto.

Budžetski deficiti će se u 2023. povećati u svim zemljama Adria regiona, smatraju analitičari Bloomberg Adrije. To će kao posledicu imati dalji rast javnog duga, ali će on, izražen kao udeo u BDP-u, nastaviti da pada zbog nominalnog rasta BDP-a, pokazuje ovonedeljna analiza tog sektora. Kada je reč o Srbiji, udeo javnog duga u BDP-u je prošle godine bio 55,6 odsto, ove godine bi trebalo da bude 53,3, a iduće 52,1 procenat.

Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije, kaže za Bloomberg Adriju da postojeći nivo javnog duga treba posmatrati u kontekstu plana kretanja odnosa javnog duga i BDP-a. "On jeste visok, ali dokle god Vlada ima plan i sprovodi mere koje imaju cilj smanjenje odnosa javnog duga i BDP-a, nema potrebe za velikom zabrinutošću."

Postavlja se i pitanje koliko još može da bude otporna privreda Srbije.

"Kada govorimo o unutrašnjim faktorima, odnosno uzrocima rasta deficita i samim tim javnog duga, jedna od najvažnijih stavki se zapravo tiče samih kredita, odnosno obaveze koje država preuzima za kredite koje javna preduzeća ne mogu da vrate", navodi on

Prema njegovim rečima, izuzetno je važno pod kojim uslovima se zemlja zadužuje. "Ako pogledamo emisiju obveznica Republike Srbije početkom ove godine, očigledno je da smo se kao zemlja zadužili pod relativno povoljnim uslovima, u poređenju s drugim zemljama, odnosno okolnostima."

Da li je uslov svih uslova reforma preduzeća u sektoru energetike i da li je garant za nju aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, pogledajte u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar