.webp){kind=icon}
Investitori u poslovni prostor u Srbiji tek treba da shvate značaj ESG, dok je strancima ovaj koncept mnogo jasniji, sud je stručnjaka za nekretnine čiji strani klijenti zbog zavisnosti od poslovanja u Evropskoj uniji znaju tačno šta žele. Međutim, isto tako se ljudi iz industrije slažu da dolazi vreme kada će i srpski investitori morati da misle o održivoj gradnji.
"Domaćim investitorima je najbitniji trošak koji imaju, a isplativost projekta posmatraju kroz kratki i srednji rok", kaže izvršni direktor kompanije Novaston Mia Zečević za Bloomberg Adriju.
Ona dodaje da svest o važnosti održivosti prostora u regionu još uvek ne postoji, ali dodaje da ima nade u ovom pogledu i da će investitore najverovatnije ka ESG principima u odabiru poslovnog prostora inspirisati banke koje su im finansijeri. Moguće je da će u budućnosti banke nuditi, uz podršku EU, povoljnije kamatne stope za održivu gradnju, što bi bilo posebno olakšavajuća okolnosti u atmosferi povećanja kamatnih stopa zbog inflacije.
Opširnije
Bogati bacili oko na tržište poslovnog prostora vredno bilion dolara
Bogati pojedinci i njihove investicione kompanije ostali su fokusirani na poslovne prostore, koju su teško pogodili pandemija i rad na daljinu.
04.03.2023
Klimatska obećanja vodećih kompanija nemaju smisla
Autori novog izveštaja kažu da su obećanja često "preuveličana, lažna i varljiva".
15.02.2023
Saudi Aramco tvrdi da ulaganje u ESG ugrožava energetsku bezbednost
Direktor Saudi Aramcoa upozorio je u nedelju da povećan fokus na klimu potkopava ulaganja u naftu i gas do te mere da ugrožava globalnu energetsku bezbednost.
13.02.2023
Analiza BBA: ESG u regionu se tek razvija, ali je potencijal visok
ESG je tema koja postaje sve važnija za tokove kapitala.
06.02.2023
Šta je ugljenična taksa EU i zašto je obavezna i za srpske kompanije
Dva zelena zakona iz EU imaće uticaj na privredu i građane Srbije
23.02.2023
"Videćemo tek na primeru Hrvatske u kojoj poslujemo koliko će biti tih podsticaja. U Srbiji se govori da će biti bolji uslovi, od banaka stižu nagoveštaji, ali moramo da sačekamo da vidimo u kom će to obliku tačno biti - da li će to biti manje kamatne stope (koje su trenutno prilično visoke), da li će biti manji iznosi kompletnog kredita u smislu koštanja", kaže Zečević.
"Kao primer mogu da navdem da smo radili u projektu rekonstrukcije poslovnog prostora u Novom Sadu gde je investitor lokalac, a u objekat ulazi jedna od najvećih svetskih firmi - Schneider Electric, koji zna šta hoće", kaže ona, napominjajući da je proces usklađivanja želja strana trajao tri godine.
Schneider Electric preselio je svoj razvojni centar u Novom Sadu u halu Užara, koja je nekada pripadala Novkabelu i time stvorio retki primer na našem tržištu rekonstruisanog prostora koji ispunjava najviše standarde održive gradnje. Iz Novastona veruju da bi ovakva iskustva mogla pozitivno da utiču na tržište.
"Ovi novi standardi će naterati i domaće investitore da se edukuju i prihvataju te trendove. To je neminovno sada kada imate zakon, imate medije i marketing, kao i pritisak od EU, inače na prvu loptu ne reaguju", kaže Zečević.
Da će zakon o planiranju i izgradnji znatno uticati na ove promene, veruje i advokat Miloš Petaković iz kancelarije Gecić Law. "Po novom zakonu bi trebalo da bude podsticaja za investitore da grade održivo", kaže on
"Trebalo bi da bude 10 odsto od naknade za uređenje građevinskog zemljišta, što i nije mala stvar", dodaje on, ali napominje da će se ova pogodnost odnositi samo na novogradnju posle usvajanja zakona.
Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), na svetskom nivou je od 2015. godine do 2022. minimalno smanjen intenzitet emisija ugljen-dioksida, ali uprkos tom smanjenju industrija je daleko od toga da dostigne međunarodne ciljeve neto neutralnosti do 2050. godine. Rat u Ukrajini i energetska kriza koja ga prati i dalje predstavljaju rizik, napominju iz UNEP-a.
Bloomberg
Kao i Zečević, Petaković veruje da će domaći investitori morati da se prilagode zahtevima stranaca ako žele da im izdaju prostor, ali dodaje da postoji veliki problem sa starogradnjom zbog razlike u vlasništvu nad objektom posle izgradnje.
Naime, komercijalni prostori često ostaju u vlasništvu investitora koji ih je izgradio pa je tako investitoru u interesu da gradi zeleno jer će to biti traženo u budućnosti. S druge strane, kada se zidaju stambeni objekti, oni se prodaju dalje i investitor nema razloga da razmišlja o uspešnosti naknadnih prodaja, tj. o tome da li će nekome za pet godina biti važno koliko je ta gradnja bila zelena.
Međutim, uvode se obavezni energetski sertifikati za sve objekte, napominje on, tako da će uz kupoprodajne ugovore u budućnosti morati da se podnose i energetski pasoši. Petaković dodaje da to ne garantuje zelenu gradnju, ali može uticati na cenu.
Očekuje se da će zakon o planiranju i izgradnji biti donesen ove godine, najverovatnije na jesen.
