APR: 2022. godine osnovano više firmi nego pre pandemije

Prošle godine znatno je porastao broj registracija novih privrednih subjekata u Srbiji, što ukazuje na to da se optimizam povećava posle dve teške pandemijske godine u privredi. Broj novih pravnih subjekata čak je premašio i broj novoregistrovanih pravnih subjekata iz 2019. godine.

Iz APR-a naglašavaju da je u Registru privrednih subjekata na početku 2023. godine bilo registrovano ukupno 435.257 privrednih subjekata u Srbiji, za 20.552 više nego na početku 2022. godine.

Tako je u toku prethodne godine registrovano osnivanje 11.241 privrednog društva i 41.628 preduzetnika, za 16,7 odsto više društava i 21,08 odsto više preduzetnika u poređenju sa 2021. godinom, u kojoj je osnovano 9.635 društava i 34.378 preduzetnika.

Prema registrovanim delatnostima, najveći broj društava i preduzetnika osnovanih u 2022. godini registrovan je za nespecijalizovanu trgovinu na veliko, računarsko programiranje i konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, navode iz APR-a. Osim toga, veliki broj privrednih subjekata registrovan je i za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada i drumski prevoz tereta, kao i za delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, frizerskih i kozmetičkih salona.

Ostaje da se vidi koliko će ovih novih privrednih subjekata preživeti svoju prvu godinu, rada koja je obeležena rastućom inflacijom i velikim povećanjem kamatnih stopa – što automatski znači i skupljim kreditima.

U novembru inflacija u Srbiji iznosila je 15,1 odsto, najviše pogurana visokim cenama energenata, a Narodna banka Srbije dovela je referentnu kamatnu stopu u pet odsto kako bi pokušala da se izbori sa velikim rastom troškova života.

I u 2023. godini stručnjaci očekuju dvocifrenu inflaciju – što će biti jedan od glavnih faktora zbog kojih se očekuje usporavanje privredne aktivnosti i dalje opadanje životnog standarda stanovništva.

I zatvaranja su tu

Uticaj pandemije, rata u Ukrajini i prekida u lancima snabdevanja i dalje se osećaju u građevini, veleprodaji i ugostiteljstvu u Srbiji pošto je prošle godine upravo iz ovih sektora zatvoreno najviše privrednih lica.

Depositphotos

 

Najveći broj obrisanih preduzetnika je bio registrovan za delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, usluge pripremanja i posluživanja pića, delatnost frizerskih i kozmetičkih salona, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, taksi prevoz, trgovinu na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, navodi se u saopštenju Agencije za privredne registre (APR).

Pritom, najveći broj obrisanih društava je imao registrovanu delatnost nespecijalizovane trgovine na veliko, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, izgradnju stambenih i nestambenih zgrada.

Iz registra je u toku 2022. godine izbrisano 8.416 privrednih društava i 24.026 preduzetnika, za 19,4 odsto više društava i 4,8 odsto više preduzetnika u poređenju sa 2021. godinom, u kojoj je iz registra izbrisano 7.046 društava i 22.934 preduzetnika.

Novi cenovnik APR-a

Iz APR-a su saopštili i da je početkom ove godine stupio na snagu novi cenovnik usluga APR-a.

"Novom odlukom propisane su naknade za nove elektronske usluge koje Agencija uvodi sa ciljem da elektronske prijave ubuduće postepeno zamene registracione prijave i dokumentaciju koji su do sada mogli da se podnose samo u papirnom obliku. Naknade za većinu postojećih elektronskih usluga ostale su nepromenjene, kao što su naknade za registraciju finansijskih izveštaja, dok su ostale naknade za elektronske usluge minimalno povećane", naveli su iz agencije.

Oni su takođe dodali da cenovnik od 2014. godine nisu menjali, a da su naknade za poslove registracije i druge usluge koje Agencija pruža na osnovu registracionih prijava podnetih u papirnom obliku povećane u proseku za šest odsto.