Gde nestaju sve naše pare?

Narodna banka Srbije (NBS) i Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (MUST) ne vide problem u tome što se cene formiraju tako da sadrže i pare, odnosno stote delove jednog dinara, iako ne postoje kovanice u opticaju koje bi omogućile kasirima da kupcima vrate tačan iznos. Takav pristup nije protivan trenutnim pravilima, ali podstiče marketinške trikove i može naterati više ljudi da se okrenu digitalnom novcu kako bi sačuvali makar koju paru u jeku velike inflacije.

"Godinama postavljamo isto pitanje i pitamo se zašto se cene ne formiraju samo u postojećim apoenima. Stvara se zabuna", kaže za Bloomberg Adriju pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Mladen Alfirović.

U Srbiji su zvanične kovanice one od jednog, dva, pet, deset i dvadeset dinara, dok su one od jedan, pet, deset i pedeset para davno izbačene iz upotrebe. Međutim, ne i iz cena.

Iz razgovora sa Alfirovićem saznali smo da je naša redakcija dobila isti odgovor na pitanje o formiranju cena kao i NOPS.

"Cene na tržištu Republike Srbije se formiraju slobodno, shodno tome da Narodna banka Srbije nije ukinula 'pare', cene se mogu formirati bez zaokruživanja", navode iz MUST u odgovoru za Bloomberg Adriju. "Ukoliko se plaćanje vrši platnim karticama ili elektronskim putem (uglavnom se danas plaća platnim karticama), plaća se u tačnom iznosu. Na primer, 90,43 dinara, a ako se plaća u gotovini (s obzirom na to da nema u opticaju apoena manjih od jednog dinara), vrši se zaokruživanje, tako da potrošač plaća 90 dinara. Ukoliko je račun, primera radi, 90,52 dinara, potrošač plaća 91 dinar, u skladu sa preporukama NBS", dodaju.

Tu razliku u ceni mnogi kupci neće primetiti, ali sa rastućom inflacijom sve više građana pazi na to koliko daje novca za osnovne životne namirnice, pa iako im kusur u parama faktički ne bi značio skoro ništa u finansijskom smislu, mentalno se svako od nas može osetiti oštećenim svaki put kada iz prodavnice izađe sa osećajem da su mu tamo nešto ostalo dužni. Ma koliko to bilo. Podsetimo, inflacija u Srbiji u decembru iznosila je 15,1 odsto.

"Potrošači nas stalno kontaktiraju i pitaju zašto se cene ističu na način da je nemoguće da im se vrati kusur", kaže Alfirović i dodaje da građani Srbije razliku najčešće primete posle putovanja u države evrozone.

U evrozoni ovakav problem ne postoji jer se kuju kovanice od jednog evrocenta. Međutim, situaciju u Srbiji upravo zbog toga interesantnije je porediti sa Švajcarskom, gde ne postoji kovanica koja vredi jednu stotinu franka, te se cene zaokružuju na 0,05 franaka, tj. pet rapa.

Depositphotos

 

Srbija nije usamljena u svom odnosu prema sitnom novcu. Mnoge zemlje čije valute su u nekom trenutku udarene jakom inflacijom imaju slična rešenja: tako u Mađarskoj ne postoji apoen od jedne forinte, ali je moguće videti cenu od npr. 4999 forinti. U Švedskoj je 2010. godine ukinuta poslednja kovanica koja je vredela manje od jedne krune (50 ore), ali je uprkos tome ovaj stoti deo krune ostao u upotrebi u elektronskim plaćanjima. U kešu se vrše zaokruživanja, kao i u Srbiji.

Postoji i treća grupa država. Ujedinjeno Kraljevstvo ima peni, stoti deo funte. Ipak, to ne znači da se cene tamo masovno završavaju na 99 penija. Mnogo je češće videti cene koje se završavaju sa 50 penija ili eventualno pet, ali traženje jednog penija po kasi će izbeći svako ko može.

"Ne treba da se poredimo sa drugim, već da uradimo ono što je fer prema potrošačima“, kaže za Bloomberg Adriju Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača "Efektiva". On napominje: "Švajcarska je primer dobre prakse i na to se treba ugledati".

Gavrilović dodaje da je čudno da se cena formira u apoenima koji ne postoje te da potrošači razliku uglavnom i ne primete, ali da je važno raditi "prema zakonu i pravilima, ali kada oni ne valjaju, treba ih i menjati". On takođe kaže da je formiranje cena sa 99 para vrsta marketinško-psihološkog poteza kako bi se potrošačima učinilo da je cena niža od stvarne.

"Zaokruživanjem krajnjih iznosa na računima koji se plaćaju u gotovom novcu u navedenim rasponima, na nula dinara ili na jedan dinar načelno se postiže neutralni efekat, s obzirom na to da u praksi dolazi do toga da se u određenom broju transakcija krajnji iznosi cena zaokružuju na nula dinara, a u određenom  broju se zaokružuju na jedan dinar", navode iz NBS za Bloomberg Adriju.

Međutim, Alfirović se pita da li je to tačno jer kaže da NOPS godinama sumnja da način formiranja cena u Srbiji nije ni pravičan ni dobro definisan. Pored toga, on naglašava da nema osnovane sumnje da optuži trgovce jer nikada nije sprovedena detaljna studija o tome da li oni stvaraju ekstraprofit zbog ovog pravila. Iz perspektive NOPS-a, čini se da se cene češće formiraju tako da je potrebno zaokružiti ih naviše, što znači da ne dolazi nužno do nivelacije koju navodi NBS.

Zakon o NBS određuje da Narodna banka Srbije utvrđuje najniži apoen u opticaju na koji se zaokružuju obračuni u gotovinskom platnom prometu.

"Cene roba i usluga izražavaju se u parama, kao i krajnji obračuni u bezgotovinskim transakcijama. Dobra i usluge koji su izraženi u parama mogu se izmiriti bezgotovinski –  karticom, čekom ili elektronski, u punom iznosu i tada se ne vrši zaokruživanje cena", dodaju iz NBS.

Osim toga, iz NBS su za Bloomberg Adriju rekli da u narednoj godini planiraju izradu kovanog novca apoena od jednog, dva i pet dinara za redovne potrebe gotovinskog platnog prometa – tako da se radi na tome da redovnog kusura u celim dinara ima, ali ko želi da plati tačno u paru, zasada mora da se okrene digitalnom novcu. Makar dok neko nezavisno telo ne bude sprovelo istraživanje o tome da li trgovci profitiraju od ove politike cena.

Da nije u pitanju neutralni efekat potvrđuje i praksa trgovinskih lanaca u kojima prodavačice i dalje po nalogu šefova i uprave rade nivelacije cena za jednu paru. Ako je nešto koštalo 299 dinara i 98 para danas, nije retkost da dođe nalog da od sutra košta 299,99. Para po para, pogača, kaže naš narod. Ali kome?

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar