.webp){kind=icon}
Kada je reč o ekonomskim kriterijumima za članstvo Srbije u Evropskoj uniji (EU), strukturne reforme javne uprave i upravljanja državnim preduzećima u Srbiji i dalje sporo napreduju, čime se produžava dugotrajna neefikasnost i povećava fiskalni pritisak, ocenjuje Evropska komisija (EK).
U izveštaju koji je deo godišnjeg paketa proširenja, komisija ocenjuje da je Srbija dobro do umereno ekonomski pripremljena i ostvarila je izvestan napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije.
U prethodnih godinu dana zabeležen je izvestan napredak u reformi poreske administracije i privatizaciji državnih preduzeća, ali nije bilo napretka po pitananju jačanja fiskalnih pravila radi učvršćivanja fiskalne politike, navodi se u izveštaju. Izveštaj pokriva period od 20. juna 2021. do 20. juna 2022. godine.
Kako se navodi u dokumentu, država je zadržala "snažan otisak" u ekonomiji i da je privatni sektor nerazvijen te da njegov razvoj ometaju slabosti u vladavini prava, posebno korupcija i neefikasno pravosuđe, i u sprovođenju lojalne konkurencije. Istovremeno su prošlogodišnje preporuke samo delom sprovedene.
Lošija ekonomija bez vladavine prava
Što se tiče vladavine prava, izveštaj kaže da je u oblasti pravosuđa postigla izvestan napredak, ali u praksi se još uvek ne vidi smanjenje neprimerenog političkog uticaja na sudije i tužioce.
Međutim, kako se navodi, Srbija još mora da pripremi novu antikorupcijsku strategiju i prateći akcioni plan, koordiniše prevenciju i represiju korupcije i da se temeljito posveti njenom suzbijanju.
U Srbiji se još uvek u ograničenoj meri koriste instrumenti zamrzavanja i zaplene imovine stečene krivičnim delom, prema oceni EK, te postoji potreba da se pojačaju istrage i procesuiranje dela u vezi sa pranjem novca.
Ocenjuje se da je Srbija umereno pripremljena i da je učinila izvestan napredak u suočavanju sa pritiscima i tržišnim snagama unutar EU, kao i da se struktura ekonomije dalje poboljšala i da je ekonomska integracija sa EU ostala visoka.
Upozorava se da kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuka ne zadovoljavaju u potpunosti potrebe tržišta rada.
Kada je reč o malim i srednjim preduzećima, ona se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući nejednake uslove u odnosu na velike kompanije i strane investitore, te da su preporuke iz prethodnog izveštaja samo delom sprovedene.
Takođe treba da preduzme pripremne korake ka adekvatnoj reformi sistema plata u javnom sektoru i da sprovede vremenski oročen akcioni plan za uvođenje novog vlasništva u državnim preduzećima i strategiju za unapređenje upravljanja u državnim preduzećima i smanjenje povezanih fiskalnih rizika. EK primećuje i da veliki broj izuzeća iz odredbi zakona o javnim nabavkama predstavlja ozbiljan rizik za korupciju.
Depositphotos
U izveštaju se primećuje i da u Srbiji nije zabeležen napredak u usklađivanju domaćih zakona sa zakonima EU o ekološkoj odgovornosti i krivičnim delima iz te oblasti.
Bezbednost i spoljna politika
EK je ocenila da je Srbija nazadovala u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, napominjući da su neke izjave i postupci visokih srpskih zvaničnika bili u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU. Zvaničnici EU su osudili činjenicu da su nastavljeni "bliski odnosi i česti kontakti na visokom nivou s Rusijom, uključujući redovne bilateralne posete".
U dokumentu se ističe da je prioritetno da se Srbija u narednoj godini uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politkom EU, uključujući sankcije, i da izbegava postupke i izjave koje bi bile u suprotnosti sa stavovima EU.
Kosovo i dijalog
Od Srbije se očekuju konstruktivnije angažovanje i veća fleksibilnost kako bi se ostvario brz i konkretan napredak u pregovorima o pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa sa Kosovom čije je postizanje "hitno i ključno" za napredovanje ka EU, navodi se u novom godišnjem izveštaju EK.
Ocena je da u pregovorima Srbije i Kosova o sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa od prethodne godine nije postignut konkretan napredak.
