Srbija je na papiru, barem što se tiče izveštaja za Međunarodni monetarni fond (MMF), pokrenula sprovođenje čuvenog i dugo pominjanog programa zaštite najugroženijeg dela stanovništva, poznatijeg kao socijalne karte.
"Registar socijalnih kartica, koji objedinjuje sve relevantne podatke o socioekonomskom statusu ljudi, pokrenut je u martu. U kombinacija sa novim informatičkim sistemom 'Social Care', dizajn i implementacija socijalne zaštite, programi sada mogu postati ciljaniji. Osoblje (MMF-a) smatralo je da je potrošnja na socijalnu pomoć bila niska, i sugerisao da sa boljim sistemom postoji razlog za proširenje njegovog obuhvata i nivo beneficija", navodi MMF u izveštaju. Kako su naveli, "vlasti su primetile da minimalna plata ostaje ključno sredstvo za podršku ugroženima".
Predsednik Aleksandar Vučić je početkom oktobra, posle susreta sa političarima iz Mađarske i Austrije, izjavio da oni vrlo dobro znaju koliko je teška situacija, a "tek mi koji smo siromašniji od njih, i koliko će teško biti premostiti jesen, zimu, a i proleće".
"Plašim se, za razliku od drugih koji su optimisti, da će još teža biti sledeća zima", kazao je tada Vučić.
Upitno je koliko je Srbija spremna i za ovu i za sledeću zimu, barem što se socijalno najugroženijih tiče, jer program socijalnih karata, čije uvođenje su najavljivale sve vlade u poslednje dve decenije, još uvek ne funkcioniše.
Neka druga ekonomska tela u zemlji su u međuvremenu izašla sa predlozima koji bi možda i mogli da naiđu na odobravanje u široj javnosti, ali se odnose na oporezivanje minimalnih zarada.
Predlog broj dva
Fiskalni savet je predložio izmene poreske politike koje bi dovele do smanjenja opterećenja nižih zarada, uvođenje poreske olakšice za decu i izdržavane članove domaćinstva, ali i do povećanja poreza na zarade, izjavio je član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov za Bloomberg Adriju.
Kako je objasnio, mere se odnose na radnike sa najnižim zaradama i njima bi trebalo da se duplira iznos neoporezivog cenzusa sa 19.300 na 40.000 dinara mesečno.
"Od ovog poteza 80 odsto domaćinstava u Srbiji bi imalo koristi. Reforma je prihodno neutralna i bila bi više preraspodela budžetskih sredstava", naveo je Altiparamakov u telefonskoj izjavi za Bloomberg Adriju.
Evidento je da i Svetska banka i MMF u svojim poslednjim izveštajima za Srbiju upravo pominju kao jedan od presudnih činilaca pomoć socijalno ugroženim grupama u državi. Ispostavilo se da postoje dva rešenja: jedan je program socijalnih karata, a drugi predlog Fiskalnog saveta.
Kako je Altiparmakov naveo, za program socijalnih karata je potrebno obratiti se Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Iz ovog ministarstva, međutim, nisu odgovorili na pitanja Bloomberg Adrije, a privatne kompanija koje su dobile tendere na javnim konkursima ovog ministarstva, takođe nisu poslale odgovore na upit naše redakcije.
Prema navodima Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja, za tendere za IT kompanije koje su dobile posao, izdvojili smo do sada u oktobru 2018. na tenderu za izradu informacionog sistema Socijalna karta – prva faza 174,8 miliona dinara, za drugu fazu 108 miliona dinara, za održavanje informacionog sistema Socijalna karta, prva faza u prošloj godini 77 miliona dinara, a još jedan tender je planiran za ovu godinu.
Budžet Srbije će biti ionako previše opterećen ove godine zbog izdvajanja za energente, što je i predsednik Vučić ponovio u više navrata, te je i pozivao na štednju. Kako je rekao, "situacija je grozna i biće još gora, ali lakše je kada imate prijatelje i kada možemo jedni drugima da pomognemo koliko možemo", a pomoć socijalno najugroženijima će biti prekopotrebna ove zime.
.webp){kind=icon}
