Građani Srbije u bankama drže 11 milijardi evra, neoročeno. Koliki su depoziti u regionu?

Građani Srbije u bankama drže više od 26 milijardi evra ukupnih depozita, što, preračunato prema broju stanovnika s kraja 2025, znači da na svakog stanovnika dolazi oko 4.000 evra depozita. Ipak, ovaj prosek krije značajne razlike: štednja je izrazito neravnomerno raspoređena, dok se na više od 70 odsto deviznih štednih uloga nalazi manje od 500 evra. Ta nesrazmera pre svega pokazuje da se prosek od oko 4.000 evra ne odnosi na "tipičnog građanina".

Najnoviji podaci Narodne banke Srbije (NBS), dostavljeni Bloomberg Adriji, pokazuju da su građani 20. avgusta 2026. na računima u bankama držali ukupno 17,043 milijarde evra i 1.058 milijardi dinara. Kada se saberu dinarski i devizni depoziti, njihov ukupan iznos dostiže 3.058,1 milijardu dinara, odnosno oko 26,1 milijardu evra. U taj iznos ne ulazi samo klasična štednja, već svi depoziti stanovništva - sredstva na tekućim računima i oročeni depoziti.

Prema računici NBS, prosečan iznos dinarskih i deviznih depozita trenutno iznosi 468.200 dinara po stanovniku i povećava se iz godine u godinu. To je za 44 odsto više nego krajem 2022. godine. NBS je pri obračunu koristila poslednju procenu Republičkog zavoda za statistiku, prema kojoj je Srbija na kraju 2025. imala 6.532.019 stanovnika.

Srbija i Makedonija gotovo izjednačene

Prema podacima prikupljenim u okviru Bloomberg Adria analize, na jednog stanovnika Slovenije dolazi prosečno 14.623 evra bankarskih depozita, dok Hrvatska zauzima drugo mesto sa 11.259 evra. Srbija i Severna Makedonija su mnogo bliže jedna drugoj. U Severnoj Makedoniji iznos je procenjen na 4.028 evra po stanovniku, a u Srbiji na oko 4.000 evra.

Dve zemlje su, tako, prema ovom pokazatelju praktično izjednačene, dok je jaz prema Sloveniji i Hrvatskoj višestruko veći. Na jednog stanovnika Slovenije dolazi oko 3,7 puta više bankarskih depozita nego na stanovnika Srbije.

Napomena: Regionalno poređenje treba posmatrati kao okvirno, jer se podaci za pojedine zemlje ne odnose nužno na isti datum, a mogu se razlikovati i metodologija obračuna i podaci o broju stanovnika koji su korišćeni. Zato male razlike, poput one između Srbije i Severne Makedonije, nisu dovoljne za čvrst zaključak o tome koja je zemlja ispred druge.

Razlike među zemljama ne govore samo o tome koliko su njihovi građani "bogati". Na njih utiču nivo dohotka i ekonomske razvijenosti, navike u štednji, ali i način na koji domaćinstva čuvaju imovinu. Bankarski račun je, stoga, samo jedna mogućnost - deo kapitala može biti u nekretninama, investicionim i penzijskim fondovima, akcijama i drugim finansijskim instrumentima.

Na primer, tržišta kapitala u Sloveniji i Hrvatskoj znatno su aktivnija nego u ostatku regiona. S druge strane, nekretnine su u Srbiji tradicionalno među prvim izborima građana za ulaganje novca i očuvanje njegove vrednosti.

Štednja u Srbiji je izrazito neravnomerno raspoređena / Bloomberg

Depoziti rastu iz godine u godinu

Kada se posmatra samo dinarska štednja, bez sredstava na tekućim računima građana, prosečan iznos po stanovniku iznosi 37.300 dinara, što je 2,6 puta više nego krajem 2022. Kod devizne štednje prosečan iznos po stanovniku je 2.609 evra, uz umereniji rast - za 1,3 puta u odnosu na kraj 2022.

NBS, međutim, napominje da je štednju relevantnije posmatrati prema broju štednih uloga. Prosečan devizni štedni ulog, odnosno iznos devizne štednje podeljen brojem štednih uloga, prema podacima za kraj jula iznosi 4.435 evra, dok prosečan dinarski štedni ulog iznosi 214.000 dinara.

Evro dominira, dinarska štednja raste brže

Uprkos dugogodišnjem procesu dinarizacije, strana valuta i dalje dominira kada je reč o novcu građana u bankama. U strukturi ukupnih depozita stanovništva, dinarski depoziti (koji uključuju transakcione dinarske depozite i dinarsku štednju) čine 34,6 odsto, dok na devizne depozite otpada 65,4 odsto. Kada se posmatra isključivo štednja, razlika je još izraženija: dinarska štednja čini svega 10,9 odsto, a devizna 89,1 odsto.

Ipak, dinarska štednja već godinama raste brže. Njeno učešće u ukupnoj štednji povećano je sa 1,9 odsto u 2012. na sadašnjih 10,9 odsto. Samo u poslednjih godinu dana porasla je za 41,6 milijardi dinara, odnosno 20,5 odsto, pri čemu je čak 92 odsto tog povećanja, odnosno 38,1 milijarda dinara, ostvareno od početka 2026. godine.

Devizna štednja raste umerenije - za godinu dana povećana je za 1,2 milijarde evra ili 7,8 odsto, dok je od početka 2026. porasla za 880,2 miliona evra.

NBS među faktorima koji doprinose rastu i dinarske i devizne štednje izdvaja ekonomski rast, povećanje zaposlenosti i zarada, kao i poverenje u stabilnost bankarskog sektora. Kada je reč o bržem rastu dinarske štednje, centralna banka ukazuje i na makroekonomsku i finansijsku stabilnost, stabilan kurs dinara prema evru, više kamatne stope na dinarsku nego na štednju u evrima, kao i povoljniji poreski tretman. Na kamatu ostvarenu na dinarsku štednju ne plaća se porez, dok se kamata na štednju u evrima oporezuje po stopi od 15 odsto. Kako navode iz NBS, ti faktori doprinose većoj isplativosti dinarske štednje i na duži i na kraći rok.

Podaci NBS pokazuju da gotovo polovina ukupne dinarske štednje, 48,1 odsto, pripada građanima sa pojedinačnim ulozima većim od protivvrednosti 50.000 evra. Prema podacima za 31. jul 2026, ulozi do 10.000 dinara čine 83,7 odsto svih dinarskih štednih uloga, ali se na njima nalazi svega 0,6 milijardi dinara - samo 0,2 odsto ukupne dinarske štednje.

Slična slika vidi se i kod devizne štednje. Prema podacima za 20. avgust, od ukupno 3.841.584 devizna štedna uloga, čak 2.744.755, odnosno 71,5 odsto, pripada kategoriji do 500 evra. Iako čine gotovo tri četvrtine svih deviznih štednih uloga, na njima se nalazi svega 112,1 milion evra, odnosno 0,7 odsto ukupne devizne štednje.

Nasuprot tome, čak 77 odsto ukupne devizne štednje, odnosno oko 13,1 milijarda evra, nalazi se na ulozima između 10.000 i 500.000 evra, iako oni čine svega 9,8 odsto ukupnog broja deviznih štednih uloga, odnosno 376.012.

Ovakva raspodela najbolje pokazuje zbog čega podatak o oko 4.000 evra depozita po stanovniku treba oprezno tumačiti. On pokazuje koliko je novca stanovništva ukupno akumulirano u bankarskom sistemu, ali mnogo manje govori o tome koliko "prosečan građanin" zaista ima u banci.

Novac je, uglavnom, dostupan građanima

Još jedna odlika depozita u Srbiji jeste da veliki deo novca nije dugoročno oročen. Prema preliminarnim podacima za 20. avgust, dinarski depoziti po viđenju (koji obuhvataju transakcione depozite i štednju po viđenju) čine 80,9 odsto ukupnih dinarskih depozita. Dakle, oročeno je svega 19,1 odsto.

Ovakva struktura je, doduše, očekivana, zato što se na dinarskim tekućim računima nalazi novac koji građani koriste za svakodnevna plaćanja. Kada se izdvoji samo dinarska štednja, slika je drugačija: najveći deo čine depoziti oročeni na period od šest meseci do godinu dana - ukupno 138,6 milijardi dinara, odnosno 57,2 odsto ukupne dinarske štednje.

Sklonost ka likvidnosti vidi se i kod devizne štednje. Depoziti po viđenju iznose oko 11 milijardi evra i čine 64,3 odsto ukupne devizne štednje. Slede depoziti oročeni od šest meseci do godinu dana sa 4,6 milijardi evra, odnosno 27,2 odsto. Na depozite oročene od jednog do šest meseci otpada 670,9 miliona evra ili 3,9 odsto, dok je 781,3 miliona evra, odnosno 4,6 odsto devizne štednje, oročeno na period duži od godinu dana.

Slovenija i Hrvatska imaju i razvijenija tržišta kapitala

Ljubljanska i Zagrebačka berza u prvoj polovini 2026. jasno su prednjačile prema obimu trgovanja u odnosu na ostale berze regiona Adria, pri čemu je Zagreb ostvario znatno dinamičniji rast.

Ljubljana je zadržala vodeću poziciju prema ukupnom prometu, dok ubrzanje aktivnosti u Zagrebu ukazuje na sve veći značaj hrvatskog tržišta u regionalnim okvirima. Slovenačko tržište, s druge strane, i dalje se u velikoj meri oslanja na nekoliko velikih kompanija koje generišu najveći deo trgovanja.

Berze u Beogradu, Skoplju, Sarajevu i Banjaluci beleže znatno niži nivo aktivnosti. Dodatni pokazatelj razlike u razvijenosti jeste pojava novih ETF-ova, odnosno fondova kojima se trguje na berzi, u Zagrebu i Ljubljani, dok ih na ostalim tržištima regiona još nema.

Dakle, razlike između razvijenijih i manje razvijenih finansijskih tržišta ne vide se samo u bankarskim depozitima, već i u razvijenosti drugih oblika ulaganja.

- U izradi teksta sa podacima o regionu doprineo je Vladimir Nikoloski.