Afrička kuga svinja dodatna pretnja po cene mesa i slab stočni fond

Afrička kuga svinja stvara ogromne troškove uzgajivačima i dodatno obara prihode u stočarstvu, koje je već pogođeno skupim cenama hrane za životinje i goriva, a sve manji stočni fond može dovesti do daljeg rasta cena mesa u trenutku kada se Srbija svakako bori sa visokom inflacijom.

Broj svinja u Srbiji je od 2006. godine do 2021. godine opao za skoro trećinu na 2.868, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Kao posledica toga, na listi zemalja i teritorija po broju svinja koje sastavlja Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Srbija je u tih 15 godina pala sa 31. mesta na 37. mesto.

Proizvođačke cene u svinjarstvu skočile su za 63,1 odsto u julu ove godine u odnosu na isti mesec 2021. godine. U avgustu su na godišnjem nivou cene mesa povišene za 23,7 odsto dok su u julu porasle za 25,6 odsto u poređenju sa istim periodom.

U poslednje vreme, rat u Ukrajini stvorio je dodatne pritiske na domaćinstva jer je izazvao velika poskupljenja nafte i cena hrane. Naime, sankcije na rusku naftu u Evropskoj uniji i nesigurnost na tržištima koju ratovi po pravilu izazivaju dovele su do toga da nafta skoči na rekordno visoke nivoe ove godine, a pometnje u lancima snabdevanja žitaricama koje se koriste, između ostalog, za ishranu životinja, izazvali su nestašicu i rast cena.

Noviji izazovi za poljoprivrednike samo su deo jednačine jer se oni u industriji već godinama bore sa nizom problema poput sve manje popularnosti života na selu, velike konkurencije mesa iz uvoza, ali i opasnih bolesti koje mogu imati pogubne ekonomske posledice za stočare.

Najveći trgovinski partner Srbije je Evropska unija, a ona sama je najveći izvoznik svinja i proizvoda od svinjskog mesa u svetu.

"Aktivnost uzgoja svinja ima najveći udeo u poređenju sa drugim sektorima industrije mesa, sa 8,5 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje 27 država članica EU. Svetska potražnja za svinjskim mesom raste, što bi moglo dovesti do povećanja proizvodnje u Evropi", navodi Evropska agencija za bezbednost hrane.

Skoro ceo uvoz svežeg i smrznutog svinjskog mesa u Srbiji dolazi iz EU, pokazuju podaci RZS, a broj uvezenih tona mesa već neko vreme raste.

Međutim, osim tradicionalnih, tržišnih problema konkurencije i uticaja geopolitike, na svinjarstvo utiče i afrička kuga svinja - bolest koja je već nekoliko godina prisutna u svetu. Srbija je pritom obeležena kao jedna od ključnih tačaka u širenju bolesti.

"Nakon pojave prvog slučaja, na osnovu rezultata genotipizacije, poreklo virusa nije moglo da se utvrdi niti način njegovog unošenja, zbog toga što je veoma stabilan genom virusa. Međutim, kako je hranjenje ostacima iz ljudskog lanca ishrane česta praksa u seoskim  gazdinstvima u Srbiji, uz postojeći nizak nivo biosigurnosti, pretpostavlja se da je virus donet sa mesnim proizvodima iz susednih, već zaraženih država", rekla je za Bloomberg Adriju Jasna Prodanov Radulović iz Naučnog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu.

Afrička kuga svinja (AKS) je virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje. Sam virus nije opasan po zdravlje ljudi, a budući da nema vakcine, širenje može da dovede do klanja i ubijanja velikog broja svinja koje se uzgajaju na farmama u ugroženim oblastima.

Ekonomski, virus afričke kuge svinja posebno je opasan po gazdinstva. Naime, prema pravilima ministarstva poljoprivrede, sve svinje u gazdinstvu moraju biti ubijene ukoliko je jedna zaražena kako bi se sprečila dalja zaraza - što je gubitak velike investicije za svakog pojedinačnog poljoprivrednika i znači da mnogi pređu na neku drugu granu poljoprivrede gde je potrebna manja inicijalna investicija.

U Srbiji je od početka 2022. potvrđeno 90 slučajeva te zarazne bolesti kod divljih svinja i 48 slučajeva kod domaćih na području šest okruga. Pogođeni okruzi su: Borski, Zaječarski, Braničevski, Nišavski, Pirotski i Jablanički. Do juna ove godine zabeleženo je 138 slučajeva AKS, a tokom 2021. identifikovano je ukupno 272.