Stanovi nose tržište: promet nekretnina u Srbiji dostigao 8,1 milijardu evra u 2025.

Tržište nepokretnosti u Srbiji dostiglo je u prošloj godini vrednost od 8,1 milijardu evra, što je rast od 8,6 odsto u odnosu na 2024. Cene nekretnina su nastavile umereno da rastu, ali je promet bio nešto slabiji, odnosno tek za 1,8 odsto je bio veći nego godinu dana ranije.

Najveći udeo u vrednosti pormeta u prošloj godini imali su stanovi (60 odsto) sa 4,8 milijardi evra. Za kupovinu kuća izdvojeno je 655,5 miliona evra (udeo od 8,1 odsto), za građevinsko zemljište 549,2 miliona evra (6,8 odsto), za poslovne prostore 337,8 miliona evra (4,2 odsto), a za poljoprivredno zemljište 229,4 miliona evra (2,8 odsto), navodi se u Izveštaju o stanju na tržištu nepokretnosti za 2025. Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), koji je objavljen u subotu.

 

 

Nekretnine su se najviše kupovale u Beogradu čiji je udeo u vrednosti tog tržišta bio 3,8 milijardi evra, odnosno 47 odsto ukupnog prometa. Sledi Vojvodina sa 2,2 milijarde evra ili 27,2 odsto. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji promet je iznosio 1,3 milijarde evra, što čini 15,9 odsto tržišta, dok je najmanji obim prometa zabeležen u Južnoj i Istočnoj Srbiji, sa 790,6 miliona evra, odnosno 9,8 odsto.

Vojvodine ima najveći udeo u prometu poljoprivrednog zemljišta (72 odsto), zatim u prometu kuća (41 odsto) i vikendica (54 odsto) u odnosu na ukupnu vrednost tih vrsta nepokretnosti u Srbiji.

 

 

Najviše se kupovali stanovi, opao broj ugovora za poljoprivredno zemljište

U Srbiji je prošle godine sklopljeno ukupno 129.185 kupoprodajnih ugovora, što je rast od 1,8 odsto u odnosu na 2024. 

Najveći deo transakcija na tržištu nekretnina u Srbiji odnosio se na stanove, koji su činili 31 odsto svih ugovora, što je blagi porast u odnosu na 2024. godinu. Najviše se zatim trgovalo građevinskim zemljištem (16 odsto), zatim poljoprivrednim zemljištem (15 odsto) i kućama (13 odsto), pri čemu su kuće ostale na istom nivou kao prethodne godine.

Tržište stanova je dodatno poraslo - broj kupoprodajnih ugovora porastao je za 5,5 odsto na više od 49.700 a vrednost tog segmenta tržišta za 17,4 odsto.

Takođe je zabeležen rast vrednosti i kod većine drugih tipova nepokretnosti, dok je jedini pad primećen kod poljoprivrednog zemljišta i to po vrednosti (14 odsto) i broju kupoprodajnih ugovora (11 odsto). Opao je broj sklopljenih ugovora kada je reč o garažnom prostoru (4,8 odsto), blagi pad u segmentu kuća (1,4 odsto) dok se promet vikendica smanjio za šest odsto u odnosu na prethodnu godinu. Broj kupoprodajnih ugovora za građevinsko zemljište porastao je za sedam odsto, dok broj ugovora za poslovni porastao za 1,2 odsto.

Najviše kupoprodajnih ugovora za nekretnine sklopljeno je na području Novog Sada i okolnih opština, dok je najveća ukupna vrednost prometa ostvarena u centralnim delovima Beograda.

 

 

Stanovi su se najviše kupovali u Beogradu čiji je udeo u vrednosti prodatih stanova bio 53 odsto. Glavni grad Srbije ima najveći udeo i kada je reč o kupoprodaji garažnih prostora (68 odsto), poslovnih prostora (48 odsto) i građevinskog zemljišta (47 odsto). S druge strane, region Vojvodine prednjači u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 72 odsto, kao i u prometu kuća (41 odsto) i vikendica (54 odsto).

Povećano učešće kredita u kupovini 

Prošle godine 14 odsto svih kupoprodajnih ugovora za nekretnine finansirano je kreditima, što je za četiri procentna poena više nego 2024. godine. Najviše su se na taj način kupovali stanovi (31 odsto ugovora), što je rast od osam procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu.

Stanovi su se putem kredita najviše kupovali u Beogradu (39 odsto), zatim u Vojvodini (33 odsto), dok je u Južnoj i Istočnoj Srbiji taj udeo bio 25 odsto, a u Šumadiji i Zapadnoj Srbijoj 21 odsto. U svim regionima primećen je rast korišćenja kredita u odnosu na 2024. godinu.

 

 

Umeren rast cena, kvadrat u proseku koštao 1.700 evra

Cene nekretnina u Srbiji su porasle na godišnjem nivou za 5,70 odsto, navodi se u izveštaju RGZ za 2025.

Prosečna cena stanova u 2025. godini iznosila je 89.977 evra (medijana 84.000 evra), što je rast od 10,4 odsto u odnosu na 2024. godinu. Prosečna cena po kvadratnom metru stana u 2025. iznosila je 1.719 evra po kvadratnom metru (medijana 1.611 evra po kvadratnom metru), što je rast za 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Najskuplji kvadrat stana koštao je 15.298 evra na teritoriji beogradske opštine Savski venac, dok je najveća suma od 1,8 miliona evra izdvojena za stan na lokaciji Beograd na vodi.

Najskuplje garažno mesto plaćeno je 66.000 evra i to na teritoriji Savskog venca, a najskuplji kvadrat poslovnog prostora plaćen je na teritoriji beogradske opštine Stari grad 8.974 evra.  U toj opštini je zabeležena i najviša kuporodajna cena za poslovni prostor koja je iznosila 2,8 miliona evra.

Za najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u 2025. godini izdvojeno je 5,9 miliona evra na teritoriji opštine Šid.