Nova pravila za trgovce u Srbiji - kazne, crna lista i kontrola cena posle ograničenja marži

Skupština Srbije je u četvrtak usvojila paket trgovinskih zakona koji treba da uspostave regulatorni okvir nakon ukidanja ograničenja marži krajem februara. Posle gotovo šest meseci primene, tokom kojih su cene dela osnovnih proizvoda bile pod direktnim državnim nadzorom, ključno pitanje za potrošače i tržište bilo je da li će njeno ukidanje otvoriti prostor za novi talas poskupljenja ili je time inflacija već dovoljno "ohlađena" da se trgovina vrati na tržišna pravila bez većih potresa. Šta će nam doneti izmena zakona o trgovini, zakona o zaštiti potrošača i novi propis o trgovačkim praksama?

Namera je da se uvedu pravila o trgovačkim praksama, kao i kaznene politike koje treba da ograniče pritiske velikih trgovinskih lanaca na dobavljače. U praksi to bi značilo jačanje pregovaračke pozicije proizvođača i potencijalno veću predvidivost cena za potrošače, ali i znatno stroži nadzor nad maloprodajnim lancima. Ovi propisi treba da spreče praksu veštačkog povećanja cena neposredno pre sniženja i obezbede transparentno informisanje potrošača o stvarnom iznosu popusta.

Šta donosi novi zakon o trgovačkim praksama

Zakon o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda reguliše oblast unutrašnje trgovine, tretman i prepoznaje nepoštene trgovačke prakse. Ovaj propis donosi se prvi put u Srbiji i njegov značaj ogleda se u sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi i uspostavljanju fer, transparentnih i poštenijih odnosa između svih aktera na tržištu - trgovaca, proizvođača/prerađivača i primarnih poljoprivrednih proizvođača.

Zakon je sačinjen u velikoj meri po uzoru na rešenja koja se već primenjuju u Evropskoj uniji, ali sa značajnim proširenjem obuhvata proizvoda i rešenjima koja nisu prisutna u drugim evropskim zakonodavstvima. Najveći broj zakona u EU je obuhvatio nepoštene trgovačke prakse samo za poljoprivredne i prehrambene proizvode, dok je u Zakonu u Srbiji mnogo širi obuhvat proizvoda koji potpadaju pod ovaj zakon, čime se pomaže i većem broju snabdevača da poboljšaju svoju poziciju u odnosu na trgovce.

Zakonom se obuhvataju, pored poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, i proizvodi od posebnog značaja za snabdevanje tržišta u koje spadaju kućna hemija, proizvodi za ličnu higijenu, kozmetika i drugo, kao i proizvodi od posebnog značaja za poljoprivrednu proizvodnju - sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivači zemljišta.

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da će zakon prvi put prepoznati nepoštene trgovačke prakse i istakla da se tim rešenjem štite najslabiji akteri. Prema njenim rečima, uočeno je da se gotovo u jednakoj poziciji nalaze mali i srednji proizvođači. 

"Mislim i na domaće kompanije, ali mislim i na kompanije u vlasništvu stranih investitora u proizvodnom sektoru, primarno u prehrambenoj industriji. Mučile su se sa ozbiljnim pritiscima zbog slabije pregovaračke snage koju su imali u odnosu na druge aktere, na prvom mestu mislim na trgovce", rekla je ministarka, navodi se na sajtu Ministarstva trgovine.

"Ako zavisite od trgovaca koji vam plasiraju 30, 40 ili 50 odsto vaše proizvodnje, onda ste ozbiljno zavisni i samim tim su bili prinuđeni, jer tu postoji tradicionalni strah, potpuno opravdan, da morate da prihvatite i neke uslove koji vam apsolutno ne idu u korist da biste zadržali svoje prisustvo u određenom lancu trgovine", rekla je Lazarević.

Bloomberg

 

Kazne i crna lista: ko je na udaru

Zakonom se uvode jasna pravila i precizne definicije nedozvoljenih trgovačkih praksi koje se smatraju nepoštenim i zato se nalaze na crnoj listi, kao i onih koje su uslovno dozvoljene i koje se nalaze na sivoj listi.

Uvedena je oštra kaznena politika koja sankcioniše nepoštenu trgovačku praksu i to za "crne prakse" 0,1 odsto od godišnjeg prihoda, za "sivu" 0,2 odsto, ali kada se to pretoči u apsolutne brojke za trgovinske lance, govori se o "milionima evra".

"Ono što će biti obaveza Komisije za zaštitu konkurencije jeste da objavljuje godišnje izveštaje. Njihova svrha neće biti samo da imaju jedan presek slučajeva koji su otkriveni. Ideja je da imamo crnu listu, ali crnu listu trgovaca, odnosno aktera koji su prepoznati i za koje se dokazalo da su sprovodili nepoštene trgovačke prakse", naglašava ministarka.

Lazarević smatra da će se to odraziti na reputaciju kompanija koje su to činile.

Podsetimo, najveći trgovinski lanac Delhaize je tužio Srbiju zbog uvođenja marži. Država je više puta izricala novčane kazne trgovcima zbog nepoštovanja ograničenja marži do 20 odsto.

Uzbunjivači kao novo oružje protiv zloupotreba

Uveden je instrument Saradnika u postupku, odnosno Uzbunjivača. To je mehanizam koji omogućava da, ukoliko postoje ozbiljna saznanja da se u konkretnom primeru radi o nepoštenoj trgovačkoj praksi, Uzbunjivač može da alarmira. 

Kada je reč o zakonu o trgovini namera izmene bila je da se registrovanjem trgovaca onemogući bilo kakva vrsta zloupotrebe preprodaje nečijih proizvoda, vodeći računa da se zaštite i poljoprivrednici koji mogu da prodaju svoje proizvode, ali da budu i registrovani trgovci. Na taj način smanjuje i rizik od sive ekonomije i izbegavanja poreskih obaveza, ali i nelojalne konkurencije.

Nova pravila za zaštitu potrošača

"Za potrošače je najvažnije da ne budu u egzistencijalnom problemu, da ne krene nagli skok cena. Ovaj set zakona će probati to da reguliše na način da bude veća transparentnost u pogledu objavljivanja cena", rekla je Vesna Perinčić, predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača, za Euronews.

Dodala je da će trgovac biti u obavezi da na portalu otvorenih podataka otvori nalog na kojem će isticati cene da može da se ima uvid u njihovo kretanje. 

 

 

Transparentne cene i praćenje poskupljenja

Jedna od novina biće odgovornost trgovca za (ne)isporučen digitalni sadržaj i usluge, veća transparentnost internet prodaje, posebna zaštita maloletnika u oblasti prodaje duvanskih proizvoda, kao i povećanje novčanih kazni.

"U poslednjih nekoliko godina ključni pokretač rasta tržišta je elektronska trgovina, koja kao moderan način prodaje nudi veliki broj pogodnosti za potrošače, ali i trgovce, jer pruža lakši pristup proizvodima, udobniji način kupovine i potencijalno niže cene", rekla je Lazarević obrazlažući zakon u Skupštini Srbije.

Navela je da statistički podaci pokazuju da je elektronska trgovina postala sve popularniji vid kupovine roba i usluga i među građanima Srbije.

Depositphotos

 

"Tokom prošle 2025. godine zabeležen je rekordan rast broja internet kupovina izvršenih platnim karticama i elektronskim novcem, praćen stabilnim rastom broja novih internet prodavnica u Srbiji. U toku 2025. godine obavljeno je čak 110 miliona internet kupovina, što ukazuje na to da je u proseku tokom prošle godine na dnevnom nivou realizovano više od 303.000 internet kupovina, dodatno potvrđujući sve širu primenu digitalnih platnih kanala među korisnicima", rekla je Lazarević.

Digitalne usluge poput Netflixa i Spotifyja pod kontrolom

Ovaj zakon predstavlja rezultat prenošenja potrošačkih direktiva EU, te je istakla da se prvi put regulišu prava i obaveze povodom ugovora o isporuci digitalnog sadržaja, kao što je računarski program, audio-zapis, video-zapis, digitalne igrice, elektronske knjige, te digitalnih usluga, kao što je striming, Netflix, Spotify, društvene mreže, komunikacija kao WhatsApp, usluge skladištenja podataka - klaud, usluge elektronske trgovine...

"To znači da je predviđena odgovornost trgovca za svaku neisporuku digitalnog sadržaja ili digitalne usluge, za svaku neusklađenost digitalnog sadržaja ili digitalne usluge koja postoji u trenutku isporuke i koja postane očigledna u roku od dve godine od zaključenja ugovora", rekla je Lazarević.

Dodala je i da se uvodi roba sa digitalnim elementom, kao i da novinu predstavlja uvođenje subjektivnih i objektivnih zahteva za saobraznost robe, kao i zahtev da se roba isporuči sa ažuriranjima, da poseduje funkcionalnost, kompatibilnost, interoperabilnost, da bude isporučena sa svim dodatnom opremom i uputstvima, uključujući uputstva za instalaciju, korisničku podršku, kako je utvrđeno ugovorom o prodaji.

Propisani dodatni zahtevi za internet prodaju koji obuhvataju veću transparentnost, kao i da se zabranjuje obmanjujuća praksa prodaje istog proizvoda sa različitim kvalitetom u različitim državama - dual quality, zabranjuju se lažne recenzije ili manipulacija recenzijama, trgovac mora obavestiti potrošača ako je cena personalizovana na osnovu automatskog odlučivanja.

Značajnu novinu predstavlja uvođenje instituta prikrivene kupovine za utvrđivanje postojanja nepoštene poslovne prakse. "Ovaj institut može da se primenjuje prilikom inspekcijskog nadzora. Ono što posebno ističemo kao novinu u ovom Zakonu, to je obaveza objavljivanja i ažuriranja cenovnika u realnom vremenu, sa svakom promenom cene, kako u maloprodajnim objektima, internet prodavnicama, tako i na nacionalnom portalu otvorenih podataka, koja treba da obezbedi transparentnost tržišta, omogući potrošačima da donose razumne i informisane ekonomske odluke", rekla je Lazarević.