Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene u aprilu, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 9,6 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2021. godine u proseku povećane za 4,3 odsto. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u aprilu u proseku su povećane za 1,5 odsto kada se porede sa prethodnim mesecom.
“Najveći udeo u rastu cena se odnosi na poljoprivredne proizvode, odnosno cena hrane je porasla 27,71 odsto, a to je zbog cena nafte koje su poskupele transport. Cena mesa je porasla 6,76 odsto, što je rezultat rasta cena kukuruza i soje, koji su zabeležili lošu sezonu, a koji se koriste u ishrani stoke. Dominantno nam dolaze spoljašnji impulsi kada je inflacija u pitanju, i očekujem da će vrlo brzo sa ovih 9,6 odsto inflacija otići na 10 odsto, a da će do kraja godine ostati dvocifrena,” kaže Saša Đogović, ekonomski analitičar u izjavi za Bloomberg Adria.
Loše prognoze za manje dobavljače hrane, ali i za tržište
Poznavaoci prilika u trgovini hranom u Srbiji ocenjuju da je na rast cena hrane najviše uticala nafta, đubrivo, manjak radne snage, poskupljene papira (ambalaža), loše poljoprivredne godine, prestanak proizvodnje u Ukrajini.
“Blokada cena osnovih životnih namirnica će uticati da mnogi proizvođači bukvalno propadnu, samim tim manja ponuda, tražnja ista, a time cena veća. Cene će rasti, a kod nas će pritisak da se to ne desi uredbom pruzrokovati propast manjih dobavljača. Kratkoročno će se malo ublažiti pritisak na ljude, ali će tržište propatiti duže. Ljudi će i dalje kupovati, a prvo će verovatno skratiti drugu potrošnju”, kažu trgovci za Bloomberg Adria.
Od pozitivnih kretanja, Đogović očekuje bolju poljoprivrednu sezonu koja će barem sa te unutrašnje strane malo smanjiti pritisak na inflaciju, za razliku od prošle jeseni, kada smo zbog loše sezone videli veliki rast cena hrane. Kada su negativne prognoze u pitanju po novčanik, Đogović očekuje da će Srbija povećati cenu struje, najverovatnije već u avgustu, kada se ljudi vrate sa odmora i kada će im biti lakše da progutaju tu žabu.
Odluke i planovi iz NBS
Jakub Kratki, finansijski analitičar za Generali Investments iz Praga objašnjava da su neke druge zemlje drugačije rešavale pritisak na rast cena.
“Vlada Srbije je među prvima u evropskim zemljama uvela gornje granice cena hrane, ostale su se fokusirale pre svega na energente ili goriva. U slučaju Srbije, na cene utiče i relativno visoko učešće hrane u korpi indeksa potrošačkih cena, kao i učešće poljoprivrede u ukupnom BDP-u. To takođe znači da se na cene može delimično uticati i na domaćem tržištu, na osnovu stvarnog roda i naravno vremenskih uslova (prošle godine je bilo suše). Dakle, cene bi mogle biti visoke sa inflacijom hrane od skoro 16 odsto, ali prethodna tri meseca sugerišu da je vrhunac blizu i da je ubrzanje skoro zaustavljeno,” kaže Kratki za Bloomberg Adria.
Narodna banka Srbije (NBS) će za dva dana objaviti izveštaj o kretanjima na monetarnom tržištu, a ranije je usvojena utvrđena ciljana stopa inflacije do decembra 2022. godine na nivou od 3,0 odsto, s dozvoljenim odstupanjem ± 1,5 procentna poena.
“Prognoza inflacije se stalno iznova i iznova revidira. Od svih učesnika na tržištu kao što su komercijalne banke, vlade, centralne banke itd. Naše očekivanje za prosečnu inflaciju je 8,5 odsto u 2022. i umerenje ka šest procenata u 2023. sa rizicima povećanja uglavnom za ovu godinu. Teško ga je uporediti sa NBS jer novi izveštaj o inflaciji treba da bude objavljen 18. maja, a prethodna projekcija je zastarela i računa se sa umerenošću inflacije već u tekućem kvartalu, što izgleda ambiciozno,” kaže finansijski analitičar iz Praga.
Đogović očekuje da će guverenerka Tabaković biti primorana da i dalje deluje na međubankarskom tržištu kako bi održala kurs dinara, te da će se to odraziti i na devizne rezerve zemlje, koje će, prema njegovim rečima, erodirati. Guvernerka je potrošila skoro 2,3 milijarde evra u prva četiri meseca ove godine reagujući da zaštiti dinar na međubankarskom deviznom tržištu.
Kupovna moć građana
Po Đogoviću do kraja juna ćemo morati i da usvojimo jedan blaži paket sankcija ka Rusiji, ali se to neće bitno odraziti na cene i inflatorna kretanja. Ono što je zajednička prognoza za sve ekonomiste je veliki pad kupovne moći građana, u situaciji kada je budžet već istrošen za pomoć građanima u pandemiji.
“Nominalno mi imamo rast kupovne moći zbog rasta minimalnih zarada, kao i rasta plata za zaposlene u javnom sektoru i penzija, ali je to - pojedeno. U realnom smislu kupovna moć je erodirala, a nastaviće da erodira”, uveren je Đogović.
Kako dodaje, novac koji se delio kao pomoć je mogao da se prištedi i pomogne socijalno ugroženi grupama, kao i nezaposlenima, sada kada će zaista to biti potrebno, umesto toga novac se bacao na populizam.
.webp){kind=icon}