Najnoviji donosilac odluka o kamatama u ECB već je svedočio kolapsu svetskog poretka

Dimitar Radev, koji će od naredne godine učestvovati u odlučivanju o kamatnim stopama u evrozoni, iza sebe ima bogato iskustvo političkih previranja.

Ovaj 69-godišnji guverner centralne banke Bugarske bio je zvaničnik Ministarstva finansija još 1980-ih, kada je komunistička vlast iznenada zatvorila tu instituciju. Nakon što je svedočio padu režima i ponovnom otvaranju ministarstva, pomogao je zemlji da se izbori s hiperinflacijom i kasnije se pridružio naporima da Bugarska postane 21. članica evrozone.

Kako kaže, njegovo poznavanje načina na koji planska ekonomija može da pođe po zlu biće dragoceno sada kada se donosioci odluka u Evropskoj centralnoj banci (ECB) u Frankfurtu suočavaju s posledicama novog talasa intervencionističkih vlada.

Zaista, kada 1. januara bude seo u Savet guvernera, zvaničnici bi još mogli da procenjuju inflatorne posledice iznenadne promene globalne trgovine koju sprovodi predsednik SAD Donald Trump, kao i rast javne potrošnje u Evropi.

"Imam direktno iskustvo sa načinom na koji su se fiskalna i monetarna politika sprovodile u sistemu centralnog planiranja", rekao je Radev u intervjuu u Sofiji. "Tačnije, veoma dobro znam kako takve politike ne bi trebalo da se vode. To iskustvo ima trajnu vrednost – pre svega kao orijentir šta treba izbegavati."

Za njega, Evropska centralna banka danas mora mnogo pažljivije da prati politička dešavanja nego što je to ranije bilo potrebno. Nedavni događaji ukazuju na opasnosti koje dolaze i van oblasti carina – Francuska je, na primer, zbog drastičnih pokušaja da popravi stanje javnih finansija dodatno oslabila već krhku vladu, dok Donald Trump neprestano kritikuje rad predsednika Federalnih rezervi Jeromea Powella.

"Politika se često doživljava kao izvor stabilnosti", rekao je Radev. "U stvarnosti, ona sve više postaje izvor nestabilnosti, neizvesnosti i sistemskog rizika. To je nešto što centralne banke moraju uzeti u obzir u svojim procenama. Politička kretanja, i domaća i globalna, sada su deo rizika u okviru kog funkcionišemo."

Bloomberg

 

Ni Bugarska nije imuna na političku nestabilnost – u poslednje četiri godine održano je sedam izbora. Upravo zato, članstvo u evrozoni doživljava se kao kruna dugogodišnjih napora da se izgradi snažnija ekonomija.

Nakon što se u 1990-im izborila s hiperinflacijom, Bugarska je vezala svoju valutu – lev – najpre za nemačku marku, a potom za evro, čime je u suštini prepustila kontrolu nad sopstvenom monetarnom politikom. Očekuje se da će usvajanje zajedničke valute dodatno podstaći trgovinu i investicije.

Međutim, pridruživanje evrozoni zahtevalo je i temeljno sređivanje bugarskog finansijskog sektora, u kojem su nejasne veze između političara i biznisa pre nešto više od decenije izazvale bankarsku krizu. Radev je preuzeo čelo centralne banke 2015. godine, nakon što je propao četvrti po veličini zajmodavac u zemlji.

Upravo za njegovog mandata banke su morale da prođu jedan domaći i jedan stres-test Evropske centralne banke. Rezultati su pokazali da su čak i godinama kasnije neki stari problemi i dalje prisutni. Zbog nepoverenja postojećih članica evrozone, Bugarska je bila prinuđena da se istovremeno pridruži bankarskoj uniji i mehanizmu deviznog kursa ERM-2 - što je sada obavezan korak za sve zemlje koje žele da usvoje evro.

Inflacija je takođe predstavljala izazov nakon napada Rusije na Ukrajinu, kada su cene u Bugarskoj porasle brže nego u širem regionu. U međuvremenu se inflacija uglavnom uskladila s kretanjima u evrozoni, čime je otvoren put za ulazak zemlje u zajedničku valutu - mada je u poslednje vreme ponovo došlo do blagog ubrzanja.

Bloomberg

 

Izgledi za inflaciju u evrozoni ostaju neizvesni - i pad ispod, kao i rast iznad ciljanih dva odsto koje je postavila ECB, predstavljaju potencijalne rizike. Dok se ne razjasne uslovi trgovine sa SAD, većina očekuje da će zvaničnici naredne sedmice zadržati kamatne stope nepromenjene, nakon osam smanjenja od juna 2024. godine. Sa stopom na depozite od dva odsto, ECB je "unutar ili vrlo blizu širokog raspona koji se obično povezuje s neutralnim nivoom", rekao je Radev, misleći na nivo stope koji ni ne podstiče ni ne koči ekonomski rast.

"Svako dalje prilagođavanje - ako se ukaže prostor za postepeno kalibrisanje - biće oprezno i zasnovano na novim podacima", rekao je. "Ne očekujem nagle promene. Ključni zadatak ubuduće biće pažljivo usklađivanje politike, uzimajući u obzir globalni kontekst i ravnotežu rizika, uključujući one povezane s trgovinom i geopolitičkim dešavanjima."

Na pitanje da li se oseća bliže "jastrebovskoj" ili "golubijoj" struji u Savetu guvernera, Radev - koji će od septembra prisustvovati sastancima kao posmatrač - rekao je da "na to pitanje nikada nije direktno odgovorio" i da to neće učiniti ni sada.

Bloomberg

 

"Moj stav je godinama dosledan i utemeljen na dugogodišnjem iskustvu u monetarnoj i fiskalnoj politici", rekao je. "Takva perspektiva neminovno vodi ka konzervativnom pristupu - čvrsto zasnovanom na strogom tumačenju mandata centralne banke."

Pre nego što se 2015. vratio u Bugarsku da preuzme vođenje centralne banke, Radev je radio u Međunarodnom monetarnom fondu, na čijem je čelu sada njegova sunarodnica Kristalina Georgieva. Tamo je predvodio misije za upravljanje javnim finansijama u više od 20 zemalja - od Afrike do Centralne Azije.

Radev će se pridružiti ECB-u nakon što je evro ove godine brzo ojačao u odnosu na dolar. Centralna banka pokušava da iskoristi taj trenutak kako bi dodatno ojačala globalnu ulogu evra - inicijativu koju Radev podržava.

"U današnjem globalnom okruženju, dešavanja u vezi s dolarom neminovno preoblikuju međunarodni monetarni pejzaž", rekao je. "Uloga evra mora i hoće da raste. Ključno pitanje je, međutim, da li će biti stvoreni neophodni uslovi - institucionalno i politički - da se taj razvoj podrži u okviru šire politike evrozone."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar