Evropska komisija (EK) objavila je u sredu da prestaje s pojačanim nadzorom grčkog državnog budžeta, a potez se može i zvanično tumačiti kao kraj grčke dužničke krize koja je započeta 2010. godine i u jednom periodu predstavljala pretnju za stabilnost evrozone.
Komisija navodi da neće produživati proces pojačanog nadzora grčkih državnih finansija nakon što mu istekne rok 20. avgusta i da je o tome već obavestila grčke vlasti. U instituciji kažu da je Grčka "ispunila većinu svojih obaveza" i da je "postigla efektivnu implementaciju reformi" čak i u izazovnim uslovima pandemije i rata u Ukrajini.
EK smatra i da je zbog reformi "značajno ojačana" otpornost grčke ekonomije, te da se rizik prelivanja problema na ostatak evrozone "dosta smanjio". Zbog toga, "nastavak pojačanog nadzora više nije opravdan", navodi EK, to jest praćenje ekonomske, fiskalne i finansijske situacije južnoevropske članice Evropske unije (EU) će se nastaviti kao deo postprogramskog nadzora. Prvi izveštaj baziran na tom nadzoru očekuje se u novembru ove godine, a on bi mogao da posluži kao temelj za odluku o poslednjoj tranši mera za olakšanje dugova, dogovorenoj 2018.
Opširnije
Grčki turizam se oporavlja, privredni rast najmanje 3,2 odsto
Grčki turizam doprinosi BDP-u na nivou od oko 20 odsto
10.07.2022
Ekonomsko raspoloženje u evrozoni najniže u 17 meseci
Raspoloženje među potrošačima je zabeležilo najveći pad, i našlo se na najnižem nivou otkako se ti podaci prate.
28.07.2022
EU pred testom solidarnosti zbog ruskog gasa
EU će raspravljati o kriznoj regulativi o obaveznom smanjenju potrošnje gasa od 15 odsto.
26.07.2022
EU smanjila prognozu BDP-a evrozone, predviđa inflaciju od 7,6 odsto
Oporavak evrozone od pandemije biće slabiji nego što je Evropska unija očekivala.
14.07.2022
Nova stranica istorije
Grčki ministar finansija Christos Staikouras je u pismu upućenom EK pozdravio odluku i napomenuo da se Grčka vratila u "normalnu finansijsku situaciju" i time "okrenula stranicu u svojoj modernoj istoriji".
Grčkoj je 2010. godine onemogućen pristup međunarodnim tržištima kapitala nakon što je otkriveno da se prikrivalo stvarno stanje državnih finansija. Javni dug države porastao je na 180 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda.
Kako je Grčka članica evrozone, katastrofalne finansije su ozbiljno poljuljale stabilnost zajedničke evropske valute i monetarne unije i tek je s dolaskom Marija Draghija na čelo Evropske centralne banke situacija donekle stabilizovana 2012 godine.
Napetost između Atine i Berlina
Kroz tri paketa Grčkoj su idućih godina odobrene milijarde evra pomoći, ali su poverioci zahtevali radikalne reforme, što je uključivalo i rast oporezivanja, te rezanje penzija, zbog čega je u Grčkoj došlo do rasta nezaposlenosti i siromaštva. Politika štednje koju je predvodila Nemačka dovela je do napetosti između Atine i Berlina.
Bivši grčki premijer Alexis Tsipras je 2015. organizovao referendum na kojem su građani odlučivali hoće li Grčka prihvatiti uslove za spas i ostati u evrozoni. Iako glasači nisu pristali na uslove, Tsiprasova vlada ih je svejedno prihvatila.
Grčka se u međuvremenu vratila na međunarodna tržišta kapitala, ali joj je investicioni rejting i dalje relativno nizak.
.webp){kind=icon}
