Ekonomsko raspoloženje u evrozoni je na najnižem nivou u 17 meseci zbog strahova od nestašica energenata, kako kod domaćinstava, tako i kod kompanija. Odluka Evropske centralne banke (ECB) da podigne referentne kamatne stope prvi put u poslednjih deset godina probudila je strahove da se recesija približava.
Indeks Evropske komisije je pao na 99 bodova u julu, dok je u junu iznosio 103,5 poena. Julski iznos je dobrano ispod nivoa od 102 poena koji su predviđali analitičari.
Raspoloženje među potrošačima je zabeležilo najveći pad i našlo se na najnižem nivou otkako se ti podaci prate i beleže. Zabrinutost u vezi sa smanjenjem privredne aktivnosti zapaža se u 11 od 19 članica evrozone, što je najgori rezultat od početka pandemije virusa korona.
Pad optimizma je zabeležen u svim sektorima, a najviše u sektoru industrije i usluga. Maloprodaja i građevinarstvo su zabeležili nešto manja pogoršanja ekonomskog raspoloženja.
Evropa se nalazi na ivici zbog odluke Rusije da na sankcije zapadnih zemalja odgovori smanjenjem isporuka prirodnog gasa. Potpun prekid isporuka bi smanjio proizvodnju jer bi kompanije bile primorane da ograniče obim proizvodnje. Čak i pre zime, privredni rast je naglo usporio u drugom tromesečju, sudeći po predviđanjima o podacima koji će biti objavljeni u petak.
Evrozona polako ulazi u recesiju koja će trajati do kraja godine, rekli su iz kompanije Goldman Sachs, čiji se ekonomisti pozivaju na kraj privrednog oporavka i politička previranja u Italiji.
Inflacija je, međutim, nešto manje brinula potrošače, navodi se u saopštenju objavljenom u četvrtak. Njihova inflaciona očekivanja su pala najniže od početka rata u Ukrajini, iako se može očekivati da inflacija u julu dostigne novi rekord.
Kao odgovor na to, ECB je prošle nedelje odustala od negativnih kamatnih stopa nakon osam godina, podigavši kamatne stope za neočekivanih 50 baznih poena.