ECB će se mnogo više dvoumiti oko smanjenja kada kamate padnu na tri odsto

Evropska centralna banka mnogo će teže donositi odluke kada kamatne stope padnu na oko tri odsto i kada se pojave sporenja oko toga šta je još potrebno da se inflacija drži pod kontrolom, kažu za Bloomberg izvori upoznati sa ovim pitanjem.

Iako nije verovatno da će doći do većih sukoba prilikom dva ili tri smanjenja kamata na depozitne olakšice sa trenutnih 3,75 odsto, kasnije će verovatno doći do sporenja oko projekcije inflacije i pitanja granice kamata koje ne ograničavaju privredni rast, rekli su izvori koji nisu želeli da budu imenovani zbog toga što informacije nisu javne.

Procene o tome gde prestaje restriktivnost kamatnih stopa variraju od dva do tri odsto. Međutim, usporavanje inflacije ubedilo je analitičare i tržišta da će gornja granica tog raspona možda biti dostignuta već krajem ove godine. Tržišna kretanja i analitičari ukazuju na to da bi neutralna kamatna stopa za evrozonu mogla da bude oko 2,5 odsto.

Neki znakovi već pokazuju da bi moglo da dođe do tenzija.

"Što kamatne stope budu bliže gornjoj granici opsega neutralne kamatne stope (odnosno što smo manje sigurni u to koliko je naša politika restriktivna), to bi više trebalo voditi računa o tome da sama monetarna politika ne počne da gura inflaciju", rekla je u petak članica Izvršnog odbora ECB Isabel Schnabel.

Zvaničnici ECB se uglavnom slažu da postoji prostor za dalje smanjenje stopa, s tim da je rast potrošačkih cena i dalje u skladu sa njihovim projekcijama za povratak na cilj od dva odsto krajem sledeće godine.

Nakon početka smanjenja kamatnih stopa u junu, dodatna smanjenja se očekuju za septembar i decembar, kada će se objavljivati i kvartalni izveštaji i projekcije. Tržišta ne isključuju još jedno smanjenje kamata u oktobru.

Međutim, ne slažu se svi oko toga koliku pretnju inflacija (koja je u avgustu iznosila 2,2 odsto) i dalje predstavlja. Jedni se brinu oko privrednog rasta koji je u evrozoni već neko vreme skroman, dok se drugi plaše da bi preveliko smanjenje stopa moglo da ponovo ubrza inflaciju.

Bloomberg

 

To se već može čuti među centralnim bankarima.

Grčki bankar Yannis Stournaras rekao je da bi trebalo biti jednako zabrinut i oko potcenjivanja i precenjivanja inflacije, a Portugalac Mario Centeno upozorio je da bi "trebalo inflaciju usporiti uz najmanje potrebne žrtve".

On kaže da je najveća opasnost da se privreda evrozone vrati na nisku inflaciju i nizak privredni rast kao što je bilo pre pandemije.

Nasuprot tome, hrvatski centralni bankar Boris Vujčić upozorio je na rast cena u sektoru usluga, koji je u avgustu dostigao 4,2 odsto, dok je predsednik Bundesbanka Joachim Nagel prošle nedelje rekao da ECB ne bi trebalo da snižava kamate prebrzo jer bi "nešto jači ekonomski oporavak mogao dodatno odložiti povratak na ciljanu inflaciju".

Još veće podele izaziva pitanje gde se nalazi takozvana neutralna kamatna stopa, koja ne sprečava dalji privredni rast. Ova stopa se ne može precizno utvrditi, a postoji više procena kolika bi trebalo da bude.

Isabel Schnabel / Bloomberg

Ekonomisti ECB su u januaru rekli da modeli daju realnu stopu između -0,75 odsto i jedan odsto - što znači da bi nominalna stopa trebalo da iznosi od 1,25 do tri odsto. Međutim, Francois Villeroy de Galhau je u aprilu rekao da ECB i Banka Francuske predviđaju da će neutralna nominalna stopa iznositi dva do 2,5 odsto. 

On je tada rekao da to ne predstavlja nužno i plan ECB, ali da pokazuje da centralna banka ima mnogo prostora pre nego što monetarna politika prestane da bude restriktivna.

Takve izjave se oslanjaju na slabe ekonomske podatke u evrozoni poput slabih makroagregata, niskog priraštaja i male produktivnosti. Oni koji očekuju više kamatne stope (od 2,5 do tri odsto) pozivaju se na strukturne faktore poput skupe zelene tranzicije i tražnje na tržištu rada.

"Rizik od stagflacije u evrozoni učiniće pad kamatnih stopa sledeće nedelje još kontroverznijim, jer je Savet guvernera  ponovo jasno podeljen između golubova i jastrebova", rekao je Carsten Brzeski, šef makrosektora u ING-ju. "Da bi agresivniji članovi pristali na smanjenja stopa, privredni rast bi morao da dodatno da uspori", dodao je.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar