Ekonomija i demografija: Šta čeka Srbiju dok Nemačka gubi primat

Glavni problem razvijenih ekonomija (i na zapadu i na istoku), pored svih izazova koje prate globalizaciju i uspostavljanje lanaca snabdevanja na održivim principima, u narednim decenijama neće biti ni inflacija, ni recesija, već demografija.

Taj trend će, iako prisutan u gotovo svim razvijenim privredama, najveću glavobolju zadati Evropskoj uniji, a naročito Nemačkoj, smatra Peter Zeihan, geopolitički analitičar.

"To što je Evropska unija u problemu jer radna snaga i najveće poreske platiše odlaze u penziju, ne znači da su svi u istom problemu", rekao je Zeihan na konferenciji Impact'24 u Poznanju u Poljskoj, gde je bio prvi govornik.

"Američki, ali i evropski bebi-bumeri sada odlaze u penziju i prošlo je vreme od 1960. do 2019. kada su svi gradili i kada su svi rasli u okruženju bez rizika", rekao je i dodao da je Nemačka u najgorem položaju od razvijenih zemalja zapada.

Impact CEE

 

"Ne samo da im stvari na tržištu rada ne idu naruku, ne samo da gube svetska tržišta zbog SAD, sada gube i pristup energiji i materijalima koji su dolazili iz Rusije. To ne znači da je cela Evropa u problemu, ali će problemi biti veći za one koji se oslanjaju na Nemačku", dodao je.

Kao zemlje koje imaju šansu da smenu generacija pretvore u nešto od čega bi imale koristi, Zaihan vidi Poljsku, Francusku i Švedsku, i dodaje da su zemlje sa velikom površinom obradivog zemljišta sporije ulazile u "demografsku smenu" i sada mogu da računaju na bolju ekonomsku poziciju.

"Sve što treba da uradite je da naučite francuski i švedski i da imate između troje i petoro dece po porodici", kroz šalu je rekao Zeihan, i u istom maniru dodao da "ako planirate da kupite Mercedes, treba to da uradite odmah".

Srbija ima isti problem

Pored toga što je sa Nemačkom povezana kroz spoljnu trgovinu i investicije, demografija ni Srbiji ne ide naruku, jer i ona prolazi kroz proces depopulacije i starenja stanovništva, rekao je za Bloomberg Adriju Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

"To su uglavnom mladi i produktivni ljudi, zbog čega se produktivni potencijal države svake godine smanjuje. Stanovništvo koje ostaje je sve starije – odnos starog stanovništva (65+ godina) i radnosposobnog stanovništva (15-64 godine) trenutno je oko 35 odsto, što je među najgorim u regionu, gore čak i od Mađarske, Slovenije i Austrije", kaže Jovanović.

Kao i u drugim zemljama, ekonomske implikacije ovih trendova su višestruke, a odnose se na sporiji privredni rast zbog nedostatka radne snage, rast budžetskih troškova za penzije i zdravstvo, i slabljenje kapaciteta za inovacije i produktivnost.

Niršoring i frendšoring ulivaju nadu

Pored demografije, u Evropskoj uniji će doći i do razvoja onih zemalja koji uz relativno visok životni standard stanovništva uspeju da sačuvaju i relativno niske troškove rada, rekao je na konferenciji sa Zeihanom Krzysztof Krawczyk iz kompanije CVC.

"Dobar primer za Poljsku je Intelova investicija od 4,6 milijardi dolara, što je dokaz da investitori više ne žele da se oslanjaju samo na najjeftiniju radnu snagu", rekao je Krawczyk. "S druge strane, jedan veliki proizvođač guma je otišao iz Poljske u Rumuniju jer su tamo niži troškovi rada, tako da se ni cena ne sme ispustiti iz vida", dodao je.

Demografija jeste problem, i Poljska mora da svoju industriju prilagodi tako da nudi visokokvalifikovane radnike u industrijama sa velikom dodatom vrednošću, rekao je. "To osim ako svi ne rešimo da imamo po petoro dece", našalio se.

Srbija, prema Jovanovićevim rečima, tu ima solidnu poziciju.

Depostiphoto

"Malo je firmi koje su klasični primeri niršoringa, odnosno firmi koje su prebacile aktivnosti iz neke daleke destinacije u Srbiju. Međutim, čini se da postoji dosta firmi koje su investirale u Srbiji umesto u nekoj udaljenijoj destinaciji. Takođe, ima primera japanskih i tajvanskih kompanija koje su investirale u Srbiji kako bi bile bliže evropskom tržištu, za koje one rade, što se takođe može podvesti pod niršoring", kaže ekonomista.

Dodaje da je i zanimljiva i tendencija takozvanog frendšoringa, odnosno investiranja u prijateljskim zemljama, kao što su kineske investicije u Srbiji.

"Dakle, sve u svemu, izgledi za strane investicije u Srbiji su svakako pozitivni", kaže Jovanović, koji, doduše, dodaje da takve investicije "potrebne, dobrodošle ali same po sebi nisu dovoljne".

Poljoprivreda je jaka karta u špilu, ako se dobro odigra

Jedna od šansi za Srbiju je da pametno iskoristi svoje kapacitete u pogledu poljoprivrede.

"Srbija, kao i ceo Balkan, treba da se fokusira na proizvodnju visokokvalitetnih i ekoloških proizvoda. Ti proizvodi su skuplji i nisu cenovno elastični, odnosno čak i da ih nudite po višoj ceni, ljudi će ih kupovati“, kaže Jovanović.

Srbija pre svega treba da se fokusira na specifične kategorije proizvoda koje bi mogla da ponudi Evropskoj uniji jer kao velike igrače ovde imamo i Ukrajinu i Francusku, ali i Poljsku i Španiju.

Depositphotos

"Najvažnije je doći do tržišta, a EU tržište je prilično zatvoreno, što zbog brojnih sertifikata i dokumenata koji se traže kako bi se izvezlo tamo, što zbog zatvorenosti supermarketa i velikotrgovaca za nove partnere. To je ono na čemu treba najviše da se radi, da se probiju te barijere, i tu je politika puno moćnija od biznismena i ekonomista", zaključuje Jovanović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar