Španija želi da oporezuje banke zbog rasta profita koji ostvaruju kamatama i naknadama, što se čini kao jedan od najhrabrijih poteza protiv banaka jedne od većih zemalja EU.
Cilj zakona koji je predstavljen u četvrtak u parlamentu jeste da nametne porez od 4,8 odsto španskim bankama. Takođe, energetskim kompanijama bi se nametnuo porez od 1,2 odsto na domaću prodaju.
Mere koje je predložila vladajuća leva koalicija takođe imaju za cilj da kazne kompanije koje prebacuju troškove novih poreza na kupce.
Sada će vlada premijera Pedra Sancheza morati da postigne dogovor sa saveznicima u parlamentu kako bi se zakon i usvojio.
Španska energetska kompanija Repsol iskazala je nezadovoljstvo zbog takvog poteza, rekavši da niko ne nadoknađuje pad prihoda kada cene energenata ili goriva padnu.
"Naš rafinerijski biznis izgubio je stotine miliona evra u 2020. i 2021. i nisam čuo da je vlada govorila o pokušaju da se to kompenzuje", rekao je predstavnik kompanije Jose Jon Imaz.
Ekstraprofit
Novim porezom nastoje da stvore sedam milijardi evra prihoda u naredne dve godine. Taj potez je izazvao napetost između vlade i poslovnih krugova.
Mnogi ljudi i kompanije pate zbog posledica krize i rata, ali neki drugi ostvaruju velike profite, rekao je vođa socijalista u parlamentu Patxi Lopez.
Šefovi banaka kažu da planirani porez može ugroziti kreditiranje privrede koje se još uvek bori za oporavak od pandemijskog zatvaranja, a pritom ne pomaže ni rat u Ukrajini. Banke takođe ističu da rast kamatnih stopa ne znači i ekstraprofit.
Kompanija Iberdrola, koja proizvodi električnu energiju, kaže da njihova profitabilnost pada za razliku od naftnih i gasnih kompanija.
Nakon Sanchezove najave novog poreza tržišna vrednost španskog bankarskog sektora je bitno pala, ali vrednost akcija se donekle oporavila nakon podizanja kamatne stope Evropske centralne banke (ECB).
Španski potez može podstaći i ECB da se oglasi, kao što je učinila kad su se događale slične situacije u Litvaniji i Poljskoj. Potpredsednik ECB-a Luis de Guindos rekao je da porezi ne bi smeli uticati na solventnost banaka, niti ugroziti kreditnu aktivnost.