Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je prognozu privrednog rasta Srbije na 3,3 odsto za ovu godinu. Za 2023. procenjuje se rast od 4,0 procenta, navodi se u majskom izveštaju o ekonomskim izgledima regiona.
"Posle veoma snažnog ekonomskog učinka u 2021. godini, očekuje se da će privreda nastaviti da raste, iako smanjenom stopom, u 2022. BDP je porastao za procenjenih 7,4 odsto u 2021. godini, nadmašujući očekivanja", piše u dokumentu objavljenom na sajtu ove institucije.
Rast odražava ekspanziju izvoza i industrije, na šta je uticao oporavak u Evropskoj uniji, glavnom trgovinskom partneru Srbije, zatim snažnu potrošnju domaćinstava podstaknutu zaostalom tražnjom nakon kovida, kao i značajne javne investicije.
Svetska banka: Očekuje se niži rast Srbije, mogući izdaci za preduzeća
"Izvoz robe u prva dva meseca 2022. je nominalno porastao za 28 odsto međugodišnje, uglavnom zahvaljujući rudarskom sektoru - izvozu metala. Uvoz je, međutim, u istom periodu porastao za 52 procenta na godišnjem nivou, odražavajući mnogo veće cene energije. Inflacija je u martu 2022. porasla na 9,1 odsto na godišnjem nivou, prvenstveno zbog rasta cena energije i hrane, što je navelo Narodnu banku Srbije da poveća referentnu stopu za 50 baznih poena na 1,5 odsto u aprilu. Vlada je krajem 2021. uvela ograničenje cena osnovnih životnih namirnica", navodi se u izveptaju.
Kada je u pitanju trgovina, EBRD ocenjuje da Srbija ima najveću izloženost Rusiji od svih zemalja zapadnog Balkana, pri čemu se roba koja se uvozi iz Rusije uglavnom odnosi na fosilna goriva (sav uvoz gasa dolazi iz Rusije), dok je izvoz raznovrsniji (oko pet odsto ukupnog izvoza ide u Rusiju).
"Vlasti su uvele privremenu gornju granicu cena goriva i smanjile akcize i izvozne kvote na osnovne poljoprivredne proizvode kako bi zaštitile privredu. Izvoz pšenice i kukuruza u određene zemlje u okruženju, uključujući Albaniju i Severnu Makedoniju, ipak je odobren uprkos opštoj zabrani", podseća se u dokumentu.
Kao ključni negativni rizici izdvajaju se rast inflacije, povećana neizvesnost zbog geopolitičkih kretanja i potencijalno veće usporavanje rasta na glavnim izvoznim tržištima Srbije u Evropi.