Zbog tržišta rada, snovi o smanjenju kamata u evrozoni ostaju nedosanjani

Neobična snaga evropskog tržišta rada Evropsku centralnu banku (ECB) tera sve dalje od skorih smanjenja kamatnih stopa u evrozoni.

Nezaposlenost je, prkoseći ekonomskim udžbenicima, upravo pala na rekordno niske nivoe usred očekivanja prve recesije nakon pandemije. Zbog skoka plata koji prati rekordnu nezaposlenost zvaničnici ne mogu da zanemare oprez u pogledu inflacije, uprkos njenom padu na ispod tri odsto.

Predsednica ECB Christine Lagarde prošle nedelje u Davosu je izjavila da rast zarada može imati "ozbiljan uticaj" na planove ECB. Kao i mnoge njene kolege, želi "da vidi podatke" o platama za 2024. pre nego što snizi kamatne stope – to je poruka koju će verovatno naglasiti kad u četvrtak bude govorila o odluci centralne banke.

Ti podaci će stići tek u proleće, nakon što ulagači procene da će ECB početi da smanjuje kamatne stope. Misterija oko tržišta rada je takva da njena otpornost može potrajati čak i duže, potencijalno dodatno odgađajući smanjivanje kamatnih stopa.

 

"Evrozona ide ka pogoršanju stanja na tržištu rada, ali čak i u najviše pogođenim članicama - poput Nemačke - iznenađujuće je koliko se to sporo događa", rekao je Soeren Radde, šef odeljenja za istraživanja evropske ekonomije u kompaniji Point72. "Moguće je da će se rast plata normalizovati. Bojim se da će to trajati čak i duže nego što ECB prognozira."

ECB očekuje da će nezaposlenost ove godine porasti, dok će se rast zarada postupno smanjivati na 3,3 odsto u 2026. s 5,3 odsto u 2023. godini. Neki privredni sektori pokazuju znakove usporavanja - poput pogođenog proizvodnog sektora Nemačke. Međutim, neizvesnost je velika.

To znači da će ECB verovatno zadržati postojeću politiku na prva dva sastanka u ovoj godini - 25. januara i sedmog marta - dok tržišta kažu da su šanse da prvo smanjenje dođe u aprilu dva prema tri.

 

Kako tržišta rada širom sveta tako dobro opstaju, to je predmet mnogo spekulacija.

'Čuvanje radne snage' - gde kompanije oprezno otpuštaju iz straha od budućeg nedostatka radne snage - može biti jedan od razloga, smatraju ekonomisti u Bank for International Settlements koji smatraju da govorkanja o skraćenju radne nedelje mogu dodatno zakomplikovati stvari. Drugi ukazuju na bolovanja koja se koriste češće nego pre pandemije.

Situaciju dodatno komplikuje pad produktivnosti. To je doprinelo oštrom porastu tzv. troškova rada po jedinici - koje je ECB istakao u decembru kao oslonac visokim unutrašnjim inflacionim pritiscima.

"Takav porast jediničnih troškova rada izazvan je i većim rastom plata i nižom produktivnošću vrlo je redak", kaže Sylvain Broyer, glavni ekonomista za region EMEA u S&P Global. "To je definitivno zagonetka."

Iako će glavni pregovori o platama u Nemačkoj biti tek u drugoj polovini 2024, nedavni dogovori ukazuju na nastavak pritiska prema rastu. Plate zaposlenih u industriji čelika i javnom sektoru rašće za više od pet odsto do 2025, dok građevinski radnici traže povećanje od 21 odsto za većinu najslabije plaćenih, prema sindikatu IG Bau.

S obzirom na to da Bundesbank predviđa rast plata od samo tri odsto sledeće godine, njen predsednik Joachim Nagel opisao je plate kao "veliku nepoznanicu". Njegov austrijski kolega Robert Holzmann rekao je da nedavni dogovori signaliziraju i dalje "prilično visoka" povećanja.

Zarade u fokusu

Mario Centeno iz Portugala, centralni bankar i stručnjak za tržište rada po vokaciji, zvučao je najoptimističnije po tom pitanju, rekavši prošle nedelje za Bloomberg TV da ne vidi mnogo razloga za zabrinutost.

Ono što će se dogoditi neće zavisiti samo od zahteva radnika, već i od toga kako kompanije reagiraju na veće zarade, prema Broyeru.

"Oni praktično imaju izbor između povećanja prodajnih cena kako bi održali stabilne profitne marže, što bi bilo štetno za ECB. Ili mogu da počnu da preispituju svoja otvorena radna mesta, što bi impliciralo da tržište rada možda nije tako otporno koliko mislimo", rekao je Broyer.

Da bi sve to shvatio, ECB se oslanja na mnoštvo pokazatelja, uključujući 'praćenje plata' zasnovano na informacijama nacionalnih centralnih banaka koji pružaju rane naznake kuda ide rast zarada. Indeks internet stranice za zapošljavanje Indeed takođe je postao popularan.

Bez brzog pogoršanja tih pokazatelja, "agresivnim centralnim bankarima je vrlo jednostavno da zadrže stav koji glasi da trebamo da vidimo podatke o platama za prvo tromesečje, koje nećemo imati do aprilskog sastanka", rekao je Radde.

Konačni podaci Eurostata biće dostupni tek krajem tog meseca, prema glavnom ekonomisti ECB Philipu Laneu. Ako je to ono na što Savet guvernera želi da reaguje, sastanak u junu biće prva mogućnost.

To je činjenica koju priznaju čak i analitičari koji još uvek očekuju prvo smanjenje kamatne stope u proleće.

"Prema našem osnovnom scenariju, smanjenje očekujemo u aprilu, ali takođe kažemo da to od ECB zahteva da bude malo hrabar", rekao je Felix Huefner, ekonomista u UBS-u u Frankfurtu. "U aprilu neće imati sve podatke - posebno ne o platama."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar