Oporavak evrozone od pandemije biće slabiji nego što je Evropska unija očekivala kao posledica rata u Ukrajini, zaključila je Evropska komisija u svojim predviđanjima ekonomskih kretanja,
S obzirom na to da rastuće cene smanjuju potražnju, a opasnost od nestašice energije u zimskom periodu narušava poverenje, bruto domaći proizvod u evrozoni verovatno će porasti za 2,6 odsto ove godine i 1,4 odsto u 2023, što je manje od majskih predviđanja za dobitke od 2,7 i 2,3 odsto. U celoj EU, Evropska komisija očekuje rast BDP-a od 2,7 odsto ove godine i rast od 1,5 odsto u 2023.
Inflaciju u evrozoni, koja je već rekordno visoka i pri tom je više od četiri puta veća od cilja Evropske centralne banke od dva odsto, Evropska komisija sada se vidi na 7,6 odsto u 2022. i četiri odsto sledeće godine, u odnosu na prethodno prognoziranih 6,1 odsto i 2,7 odsto.
Opširnije
Najveće ekonomije Evrope postavljaju nove rekorde u inflaciji
Inflacija je porasla u SAD, Francuskoj, Španiji i Belgiji, ali se u Nemačkoj smanjila.
13.07.2022
Inflacija u SAD na rekordnih 9,1 odsto
Na mesečnom nivou, cene su rasle za 1,3 odsto, nakon porasta od jedan odsto u maju.
13.07.2022
Evro na najnižem nivou od 2002.
Evro je pao na najnižu vrednost u poslednjih 20 godina jer ECB navodno neće agresivno podizati kamatne stope zbog recesije.
05.07.2022
Uprkos tome što i dalje predviđa ekonomsku ekspanziju u valutnom bloku od 19 zemalja, loša predviđanja neće pomoći u razbijanju strahova od recesije, posebno pošto Kremlj ograničava isporuke prirodnog gasa kako bi uzvratio Evropi zbog sankcija. Evropska komisija navela je da postoje brojne opasnosti za ekonomiju EU, te da su rizici veliki a ishodi neizvesni.
Dok su potrošači izašli iz pandemije ispunjeni štednjom i pojačanom željom za putovanjima, taj motor rasta će verovatno izbledeti krajem leta, kada će nastupiti realnost energetske krize.
Evropska komisija napomenula je da su pritisci rata u Ukrajini kako direktni tako i indirektni i da uz rast cena energije i prehrambenih proizvoda dolaze inflatorni pritisci koji uništavaju kupovnu moć stanovništva. Pored toga, niži rast ekonomije SAD i zatvaranja Kine zbog novih slučajeva virusa kovid 19 negativno utiču na EU, navela je Evropske komisija u izveštaju.
Proizvođači u Nemačkoj, najvećoj ekonomiji na kontinentu i ekonomiji koja je među najzavisnijima od ruskog gasa, suočiće se sa velikim poremećajima ako bude potrebno da se racionalizuje potrošnja energije. Sentiment investitora o stanju u nemačkoj ekonomiji je na najnižem nivou od dužničke krize u Evropi.
Neki ekonomisti vide recesiju u Evropi kao neizbežnu, čak i ako Kremlj ne obustavi snabdevanje energijom, uz verovatnoću da će inflacija ostati povišena. To komplikuje zadatak ECB, koja tek kreće u prvo povećanje kamatne stope u više od jedne decenije.
--Pisanju pomogli Jorge Valero i Alexander Weber/Bloomberg