text size
Evro je pao na 20-godišnji minimum u odnosu na američki dolar, dok su se trgovci valutama kladili da Evropska centralna banka neće agresivno podići kamatne stope jer se više plaši da bi privreda mogla pasti u recesiju.
Zajednička evropska valuta izgubila je skoro 1,4 odsto vrednosti i bila je na nivou od 1,028 američkih dolara nešto posle 12 časova po srednjeevropskom vremenu. Ovo je najniži nivo evra od decembra 2002, prema podacima Bloomberga.
Tržišta novca očekuju da će ECB biti sporija u podizanju kamatnih stopa jer je Francuska objavila da je njen indeks menadžera nabavke revidiran naniže, što je dodatno pogoršalo ekonomske izglede za Evropu, koja se već suočava sa nestašicom prirodnog gasa zbog prekida isporuka iz Rusije.
Posledice rata u Ukrajini ometaju Evropsku centralnu banku da podigne kamatne stope brzo kao i Federalne rezerve SAD.
Prema modelu koji je sastavio Bloomberg, sada postoji šansa od 60 odsto da će evro dostići paritet sa američkim dolarom do kraja godine, dok je isti model juče ukazivao na 45 odsto šanse da dobije jedan američki dolar za jedan evro.
"Paritet je sada samo pitanje vremena", rekao je za Bloomberg Neil Jones, šef odeljenja za trgovinu valutama za finansijske institucije u Mizuho banci.
Bloomberg
Federalne rezerve SAD su već tri puta podizale kamatne stope, a očekuje se da će ECB prvo povećanje objaviti 21. jula. Investitori se klade da će ECB ove godine podići ključne kamatne stope za 140 baznih poena, odnosno 1,4 odsto, dok su pre tri nedelje procenjivali da će povećanje biti najmanje 1,9 odsto.
O evru nema pozitivnih vesti
Prvo povećanje ECB očekuje se 21. jula za 25 baznih poena. S druge strane, Federalne rezerve su već podigle kamatne stope za 150 baznih poena, a tržišta procenjuju da sada postoji šansa od 80 odsto da će Fed ponovo povećati kamatne stope za 75 baznih poena u julu.
"Teško je pronaći bilo kakvu pozitivnu vest o evru", rekao je Dominik Baning, šef za istraživanje valuta u HSBC. Baning očekuje paritet između evra i dolara ove godine. "S obzirom na to da ECB insistira na povećanju stopa za 25 baznih poena, dok ih drugi podižu mnogo brže, postoji veoma mala podrška za evro od prinosa na obveznice."
Investitori su takođe oprezniji pri kupovini evra zbog rizika od takozvane fragmentacije, kada je prinos na državne obveznice ranjivijih zemalja, poput Italije ili Grčke, mnogo veći od prinosa ključnih zemalja, poput Nemačke, kada je monetarna politika pooštrena.
Očekuje se da će ECB odlučiti o detaljima novog mehanizma protiv fragmentacije kasnije ovog meseca.
-U saradnji sa Naomi Tajitsu and Libby Cherry
.webp){kind=icon}
