Hrana u Srbiji za godinu skuplja više od 20 odsto

Globalna nestabilnost, kriza snabdevanja energentima, suša i poskupljenje životnih namirnica već mesecima drastično utiču na cene potrošačke korpe na celom kontinentu te je inflacija u Srbiji dostigla još jedan rekord u avgustu i tako nastavila ubrzani rast koji traje mesecima i koji može uvući Srbiju u recesiju.

Istovremeno, ni posle šest povećanja referentne kamatne stope, monetarna politika ne uspeva da očuva stabilnost cena.

U avgustu, inflacija je skočila za 13,2 odsto na godišnjem nivou pošto je prethodnog meseca zabeležila rekordni rast od 12,8 odsto. Analitičari su pre objave predviđali da će rast inflacije u avgustu iznositi 13,3 odsto. Narodna banka Srbije (NBS) trenutno očekuje da će inflacija dostići svoj najviši nivo ove godine u septembru.

Ipak, treba imati u vidu da će se brojna povećanja cena uračunati tek u septembarsku inflaciju, što bi moglo da dodatno podgreje rast cena. 

Raste strah od recesije 

Visoka inflacija povećava bojazan među privrednicima koji se suočavaju sa poskupljenjem zaduživanja s jedne i izazovom rasta cena s druge strane, uz strah da raste verovatnoća od recesije. Srpska privreda porasla je za 3,9 odsto u drugom kvartalu, što je označilo usporavanje aktivnosti u odnosu na prva četiri meseca ove godine, kada je bruto domaći proizvod (BDP) porastao za 4,4 odsto.

"Teško će da se reši inflacija ako ne dođe do pada ekonomske aktivnosti, do neke blaže recesije i rasta nezaposlenosti. Moraće da se popije ta gorka pilula", rekao je Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke.

Na rast indeksa potrošačkih cena u avgustu najviše je uticao rast cena hrane koje su u poslednjih 12 meseci skočile za 20,4 odsto. Na godišnjem nivou, cene stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva povećale su se za 13,5 odsto, a cene transporta porasle su za 15 odsto.

"Tako visoka inflacija je jako opasna i pripadam onom kampu ekonomista koji smatraju da se tako visoka inflacija ne može rešiti bez da ne dođe do nešto oštrijeg pada BDP-a, bilo kod nas, bilo u svetu, i rasta nezaposlenosti. Idealni scenario bi bio da se u svetskim okvirima zadrži relativno niska recesija, da se kod nas zabeleži blagi pad", rekao je Petrović. On je dodao da je procena Raiffeisen banke da će BDP sledeće godine rasti tri odsto, što je opisao kao "solidno, ali daleko od onih stopa koje su bile jako dobre, '21, '19, '18".

Evropska inflacija bitan faktor 

Srpska privreda je pod velikim uticajem inflacije koju beleži njen najveći trgovinski partner: Evropska unija. Naime, inflacija je u avgustu u Evrozoni skočila za 9,1 odsto uprkos odlučnosti Evropske centralne banke (ECB) da počne sa podizanjem svojih istorijski niskih kamatnih stopa.

"U uslovima jačanja recesionih pritisaka u zoni evra, očekujemo usporavanje privrednog rasta Srbije u ostatku ove i početkom naredne godine, tako da projektujemo da će, u osnovnom scenariju, rast u ovoj i narednoj godini biti u rasponu 3,5 - 4,5 odsto, ali uz rizike koji su izraženiji nego inače i asimetrični naniže", navela je NBS u saopštenju kada je odlučila da podigne kamatnu stopu.

U septembru i NBS je nastavila povećanje referentne kamatne stope, koja sada iznosi 3,5 odsto. NBS je je početka ove godine kamatnu stopu povećala šest puta kako bi pokušala da iskontroliše rast cena.

"Drastično slabljenje evra, kao i povećanje svih kamatnih stopa koje vidimo, značiće pritisak na inflaciju na male zemlje kao što smo mi. Pri čemu morate pogledati da se inflacija već otrgla kontroli u EU i da je iznad devet odsto, a bazna inflacija više od četiri odsto. Imajući u vidu time lag (vremenski efekat), efekat monetarne politike koji je od 15 do 18 meseci, to znači da će taj talas povećanja biti nastavljen", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić u izjavi za Bloomberg Adriju.

U odnosu na prvu nedelju februara, evro je prema dolaru pao 11,4 odsto, a evro je dostigao u julu paritet sa dolarom da bi posle trgovao i za manje od jednog dolara. U ponedeljak je evro skočio za više od jedan odsto i dostigao najviši nivo u poslednjih mesec dana pošto su investitori počeli da pokazuju optimizam pred naredni sastanak centralnih bankara Evrozone koji bi trebalo još jednom da povećaju kamatne stope.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar