Nemački zakonodavci odobrili su kontroverznu zabranu kotlova na fosilna goriva u novim domovima, a u okviru ublaženog zakona koji bi trebalo da iskoreni samo oko tri četvrtine štetnih emisija na koje je prvobitno ciljao.
Od sledeće godine, vlasnici kuća koji postavljaju sisteme grejanja u nove objekte na novim imanjima moraće da se postaraju da one rade na najmanje 65 odsto obnovljive energije. Vlasnici postojećih kotlova imaće vremena za zamenu najkasnije do 2028. godine, što im daje vremena da se priključe na lokalno daljinsko grejanje. Gasni kotlovi su i dalje dozvoljeni ako se mogu pretvoriti u vodonik.
Kao i mnoge njene evropske kolege, Nemačka se suočila sa poteškoćama u smanjenju emisija u starim zgradama. Zakon usvojen u petak u donjem domu parlamenta, koji nadgleda ministar ekonomije Zelenih Robert Habeck, izazvao je negodovanje među glasačima zabrinutim zbog cene novih sistema grejanja i ublažen je nakon meseci borbe unutar vladajuće koalicije.
Opširnije
Podsticanje fosilnih goriva zapravo raste, ma šta vlade o tome pričale
Uprkos obećanjima vlada da će smanjiti subvencije za fosilna goriva, najnoviji izveštaj MMF-a pokazuje da to i nije baš tako.
24.08.2023
Nemačka će izdvojiti do 10 milijardi evra za zabranu kotlova
Nemačka vlada će obezbediti čak 10 milijardi evra do 2027. godine kako bi ublažila troškove obaveznog ukidanja kotlova na fosilna goriva.
28.06.2023
Emisije CO₂ u proizvodnji struje možda prošle vrhunac
Globalna emisija CO₂ iz proizvodnje električne energije možda je dostigla vrhunac prošle godine i sada će opasti jer energija vetra i sunca sve više zamenjuju fosilna goriva.
12.04.2023
Globalne emisije CO2 dostigle rekord u 2022.
Globalne emisije CO2 dostigle su rekordne nivoe prošle godine jer je sagorevanje fosilnih goriva nastavilo da vodi svet ka opasnom nivou globalnog zagrevanja.
02.03.2023
U EU verovatno sledi pad proizvodnje struje iz fosilnih goriva
Proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva mogla bi pasti za čak 20 odsto.
05.02.2023
Nakon emotivno nabijene debate u Bundestagu u Berlinu u petak, 399 poslanika glasalo je za zakon, a 275 protiv, uz pet uzdržanih.
"Intenzivno smo raspravljali o ovom zakonu mesecima, a mnoge diskusije i razgovori su učinili ovaj zakon boljim", rekao je Habeck u saopštenju nakon glasanja, nazvavši ga "ključnom prekretnicom za zaštitu klime".
Robert Habeck (Bloomberg)
Nemačka će biti manje zavisna od fosilne energije, potrošači će biti zaštićeni od rasta cena prirodnog gasa i sirove nafte, a domaća konkurentnost u zelenim tehnologijama će biti podstaknuta, dodao je on. Kancelar Olaf Scholz rekao je u postu na X-u da je to "još jedan dobar korak" ka klimatskoj neutralnosti.
Prema procenama ministarstva ekonomije, očekuje se da će zakon smanjiti emisije za oko 40 miliona tona do 2030. godine, u poređenju sa 54 miliona tona procenjenih u strožem nacrtu zakona predstavljenom u februaru.
Vlada je takođe obećala da će ublažiti finansijski teret za vlasnike kuća i dopuniti sredstva za zamenu kotlova sa oko 40 odsto na maksimalno 70 odsto.
Ako se zamena kotlova kombinuje sa drugim merama renoviranja, vlada će obezbediti čak 90.000 evra (96.404 dolara) u vidu subvencija godišnje, sa 60.000 evra koliko je obećavala na početku.
Joerg-Andreas Krueger, predsednik nemačke ekološke grupe NABU, nazvao je zakon "bezubim tigrom", tvrdeći da slabija verzija ne rešava problem koje Nemačka pokušava da reši.
"Suština je da vladi još uvek nedostaje politički odgovor za socijalno pravednu i klimatski prihvatljivu tranziciju na grejanje", rekao je Kruger u saopštenju.
.webp){kind=icon}
