.webp){kind=icon}
Helsinki će koristiti neočekivani izvor energije kako bi zagrejao svoje domove - hladnu vodu sa dna Baltičkog mora.
Glavni grad Finske se pridružuje evropskoj trci za pronalazak novih izvora energije i za smanjenje zavisnosti od uvezenog fosilnog goriva, tako što se okreće novom, ugljenično neutralnom sistemu grejanja. Gradska energetska kompanija Helen Oy udružiće se sa španskim konglomeratom Acciona SA koji se bavi infrastrukturom i obnovljivim izvorima energije, kao i sa lokalnom kompanijom YIT Oyj, kako bi zajedno izgradile tunel za izvlačenje vode iz dubine morskog dna, u kome bi temperatura vode bila konstantna. Sistem prerade vode kroz podzemne toplotne pumpe mogao bi da snabdeva toplotom čak 40 odsto grada.
Zasada, većina domova u Helsinkiju ima sistem centralnog grejanja koji se u velikoj meri oslanja na ugalj i prirodni gas za proizvodnju i struje i toplote. Prošle godine, fosilna goriva činila su više od 75 odsto ukupne proizvodnje toplote u ovom gradu. Projekat korišćenja morske vode je spreman da odigra ključnu ulogu u prelasku na obnovljivu energiju, kako bi se ispunio cilj ovog grada da do 2030. godine dostigne karbonsku neutralnost. To predstavlja izazov za Helsinki koji ima hladnu klimu i gde je potražnja za grejanjem velika. Kompanija Helen Oy će koristiti nuklearnu i obnovljivu energiju za struju koja će pokrenuti toplotne pumpe sistema, a ona već koristi otpadnu toplotu iz data centara i klizališta, radi dodatnog izvora toplote.
Helsinki/ Depositphotos
Projekat od 400 miliona evra (390 miliona dolara) trenutno je u fazi razvoja koja će trajati oko dve godine, a potom će za infrastrukturu biti potrebno još pet godina, pre nego što elektrana od 500 megavata bude spremna za korišćenje. Iako se nekoliko manjih gradova oslanja na sličan sistem kombinacije morske vode i toplotnih pumpi, kao što su Džuno na Aljasci i Dramen u Norveškoj, Helsinki će imati najveći takav objekat na svetu, izjavio je Fernando Vara, vođa projekata tunela i železnica iz kompanije Acciona.
"To je jedinstveni projekat koji se razvija u veoma delikatnom trenutku", rekao je Vara u intervjuu. Ruska invazija na Ukrajinu i odluka da se smanji snabdevanje prirodnim gasom, doneta kao odgovor na sankcije koje je uveo Zapad, dovele su do naglog povećanja cena fosilnih goriva u Evropi, čime su otvorili vrata mogućoj produženoj energetskoj krizi Evropske unije.
Međutim, morska voda koja napaja sistem Helsinkija, biće neograničena i besplatna, rekao je Vara. Kako bi izgradila sistem, kompanija Acciona koristiće mašinu za probijanje 17 kilometara dugačkog podvodnog tunela u Baltičkom moru, u kome će se čuvati voda na stalnoj temperaturi od dva stepena Celzijusa, čak i tokom hladnijih meseci, kada je površina mora zaleđena.
Baltičko more/Depositphotos
Zatim će podzemne toplotne pumpe preraditi vodu, a njih Helen planira da izgradi na lokaciji jedne od svojih elektrana na ugalj, izjavio je u mejlu Jaakko Tiittanen, projektni menadžer ove kompanije. Trebalo bi da se ta elektrana na ugalj zatvori 2024. godine.
Izmenjivači toplote će ukloniti otprilike 1,5 stepeni toplote iz morske vode, koja će kasnije biti vraćena u more kroz još jedan tunel dug devet kilometara. Zatim će prikupljena energija proći kroz toplotne pumpe, dostići će temperaturu od 80 do 95 stepeni, nakon čega će moći da postane deo sistema daljinskog grejanja, izjavio je Tiittanen.
Temperature koje koristi toplotna pumpa slične su nivou temperatura već postojećih geotermalnih sistema, ali je maseni protok vode mnogo veći u odnosu na njen obim, toliko da slični nivoi “nisu mogući čak ni u velikim geotermalnim sistemima”, dodao je on.
Tokom leta, toplotne pumpe se takođe mogu koristiti za prikupljanje energije iz hladne morske vode za sistem centralnog hlađenja u gradu. Izgradnja ovakve elektrane je “veoma moćan projekat” koji bi potencijalno mogao da se proširi, rekao je Vara iz kompanije Acciona, dodajući da misli da bi moglo da dođe vreme “kada će se ceo grad grejati na morsku vodu".
