Izgledi za finansijsku stabilnost u evrozoni ostaju krhki u kontekstu nedavnog bankovnog stresa izvan monetarne unije, objavila je u sredu Evropska centralna banka (ECB).
Iako su se ekonomski uslovi malo poboljšali, nesigurni izgledi za rast zajedno s postojanom inflacijom i strožim uslovima finansiranja i dalje opterećuju bilansi kompanija, domaćinstava i vlada. Nadalje, neočekivano pogoršanje privrednih uslova ili zategnutost u finansiranju mogli bi dovesti do neredovnih prilagođavanja cena na finansijskim i tržištima nekretnina ili na oba tržišta, kaže se u saopštenju ECB.
"Stabilnost cena je ključna za trajnu finansijsku stabilnost", izjavio je potpredsednik ECB Luis de Guindos. "Međutim, kako pooštravamo monetarnu politiku da bismo smanjili visoku inflaciju, može doći do ranjivosti u finansijskom sistemu. Izuzetno je važno da pratimo takve ranjivosti i potpuno sprovedemo bankarsku uniju."
Opširnije
Inflacija u Španiji pozitivno iznenadila ekonomiste i ECB
Indeks potrošačkih cena je u maju na godišnjem nivou rastao 2,9 odsto, što je najniži nivo od jula 2021.
30.05.2023
Evro raste uz optimistične vesti širom Evrope
Više pozitivnih vesti pomaže evru da dobije na vrednosti.
22.05.2023
Centralne banke i vlade 2008. manipulisale liborom i euriborom
Centrale banke i vlade vršile pritisak na banke da manipulišu liborom i euriborom.
22.05.2023
Lagarde: Ovo je ključni momenat za ECB, dugo će nam trebati visoke stope
Očekuje se da će se inflacija u evrozoni u granice cilja vratiti tek 2025. godine.
19.05.2023
Kompanije u evrozoni suočavaju se s težim uslovima finansiranja i nesigurnim poslovnim izgledima. To može biti poseban izazov za kompanijama koje su iz pandemije izašle s većim dugovima i slabijim prihodima, ističu u ECB.
Istovremeno, visoka inflacija pogađa domaćinstva, posebno one s nižim primanjima, smanjujući njihovu kupovnu moć i narušavajući njihovu sposobnost vraćanja kredita. Kao odgovor na rast kamatnih stopa potražnja za novim kreditima, posebno stambenim, znatno je opala u prvom kvartalu 2023. godine.
Iako je pad cene energije u proteklim mesecima smanjio pritisak na vlade za dodatnu fiskalnu podršku, one se ipak suočavaju s rastom troškova finansiranja.
Tržišta nekretnina
Tržišta nekretnina u evrozoni prolaze kroz korekciju. Na tržištima stambenih kredita, porast cena kuća znatno je usporio poslednjih meseci. Iako su dosad prilagođavanja cena bila redovna, mogu postati neredovna ako zbog visokih kamatnih stopa nastavi da se smanjuje potražnja za stambenim kreditima.
Tržišta komercijalnih nekretnina i dalje su u padu, suočavajući se s težim uslovima finansiranja, nesigurnim privrednim izgledima i slabijom potražnjom nakon pandemije. Nastavak korekcije mogao bi da testira otpornost investicionih fondova koji ulažu u sektor komercijalnih nekretnina.
Finansijska tržišta
Finansijska tržišta i investicioni fondovi i dalje su ranjivi na prilagođavanja cena imovine. Prenapregnute vrednosti, teži uslovi finansiranja i niža tržišna likvidnost mogu da povećaju rizik da bilo koje usklađivanje postane neredovna, posebno u slučaju obnove strahova od recesije.
Do sada su investicioni fondovi uglavnom bili nezahvaćeni nedavnim napetostima na američkom i švajcarskom bankarskom sektoru. ECB upozorava da bi se to, međutim, moglo promeniti ako fondovima iznenada zatreba likvidnost i oni budu prisiljeni da brzo prodaju imovinu.
Banke u evrozoni takođe su pokazale otpornost na stres u američkim i švajcarskim bankama budući da su prema njima ograničeno izložene. Ova otpornost je podržana snažnom kapitalnom i likvidnošću koja proizlazi iz napora regulatora tokom poslednjih godina.
"Biće ključno očuvati tu otpornost uprkos nekim zabrinutostima u vezi s sposobnošću banaka da povećaju kapital. Na primer, više kamatne stope smanjuju obim kreditiranja i povećavaju troškove finansiranja banaka, što može narušiti njihovu profitabilnost. Nadalje, već postoje znakovi pogoršanja kvaliteta imovine u portfeljima kredita izloženim komercijalnim nekretninama, manjim kompanijama i potrošačkim kreditima. Stoga bi banke mogle biti primorane da izdvoje više sredstava za pokrivanje gubitaka i upravljanje kreditnim rizicima", kažu u ECB.
ECB ističe da je u tom kontekstu ključno da se dovrši bankarska unija i posebno uspostavi zajednička evropsku šema osiguranja depozita. Osim toga, dodaje, ranjivosti u sektoru finansijskih institucija van bankarskog sektora zahtevaju sveobuhvatan i odlučan politički odgovor kako bi se dodatno povećalo poverenje u finansijski sistem i njegovu sposobnost da izdrži rizike.