Hrana, a ne cene energenata, guraju inflaciju u Srbiji

Cene struje i gasa u Srbiji tokom prošle godine uvećane su manje nego u pojedinim evropskim zemljama, a srpska inflacija je uprkos tome na kraju godine bila slična ili viša nego u zemljama koje su imale daleko veća poskupljenja energenata. Na to je ukazano u majskom izdanju stručnog časopisa MAT, koji donosi detaljan pregled koliko su cene energenata uvećane u Srbiji u poređanju sa ostalim zemljama, a onda to uporedili sa visinom inflacije.

I raniji zaključak autora ovog časopisa bio je da je najvećim delom inflacija u Srbiji, ali i generalno u zemljama Zapadnog Balkana, rezultat rasta cena hrane, a ne energenata. Učešće hrane u inflaciji na Zapadnom Balkanu prošle godine bilo je u proseku 42 odsto, a energenata 16 odsto, navodi se u aprilskom izdanju časopisa MAT.

Pitanje koje se postavlja jeste da li je ovo povećanje cena hrane opravdano. Ekonomisti MAT-a, između ostalog, vide problem u tome što su pojedina preduzeća iskoristila retku priliku da povećaju svoje profitne marže.

Podsećaju da su cene energenata i drugih ključnih berzanskih sirovina drastično počele da padaju već krajem prošle godine zbog recesionih pritisaka, među kojima je glavni pad globalne industrijske proizvodnje. Međutim, ističu da su se inflaciona očekivanja nekako prilagodila i nižim troškovima i dalje opstaju na visokom nivou.

"Problem je i u tome što su preduzeća iskoristila retku priliku da povećaju svoje profitne marže. Globalno posmatrano, najkritičniji je sektor hrane. Tu zbog ograničene ponude, posebno u segmentu distribucije, pod izgovorom nekakvih uvećanih troškova poslovanja, cene pojedinih proizvoda i dalje rastu. Iz tog razloga inflacija u nekim evropskim zemaljama za sada ne pokazuje veliku razliku u odnosu na njen snažan odziv u prošloj godini", navode.

Jedna od tih zemalja je i Srbija, gde inflacija nije posustala ni ove godine, već je u martu dostigla rekord od 16,2 odsto.

Veća inflacija ove godine, između ostalog, može se pripisati višim cenama energenata koje su uvećane od prvog januara, a novo poskupljenje usledilo je i u maju.

Povećanja cena energenata u Srbiji u odnosu na ostale

Podaci Eurostata pokazuju sledeće rezultate za Srbiju - cena goriva i maziva za putnička vozila u 2022. uvećana je za 20,2 odsto, cena električne energije za domaćinstva (potrošnja u rasponu od 2.500 kWh do 5.000 kWh) uvećana je za 4,7 odsto, cena električne energije za privredu za 27,9 odsto, dok je gas za privredu poskupeo za 23 odsto. Čak i uz takav porast, nivo cena i električne energije i gasa je ostao najniži u Evropi.

Prosečna cena električne energije za domaćinstva u Srbiji u drugoj polovini 2022. iznosila je 8,67 evrocenti - trostruko niže nego u EU ili za 6,7 puta niže nego u Danskoj, kao državi EU sa najskupljom strujom za građane. Uz Dansku, cena struje za domaćinstva najviše je otišla u Rumuniji, Češkoj i Moldaviji.

Osim domaćinstava, i rumunska privreda je pretrpela snažno cenovno prilagođavanje, cenovnik za električnu energiju lane im je uvećan za čak 159,2 odsto. Jednako snažno su uvećani troškovi električne energije i u Severnoj Makedoniji - prosečni rast od 147,8 odsto.

Privreda naših suseda je jednako loše prošla i u pogledu uvećanih cena gasa. U Severnoj Makedoniji je gas poskupeo tokom prošle godine za neverovatnih 309,2 odsto, a kod Rumuna za 240,8 odsto.

 

U decembru 2022. međugodišnji rast harmonizovanih potrošačkih cena u Rumuniji i Severnoj Makedoniji iznosio je 14,1 odsto i 17,8 odsto, respektivno, dok je u Srbiji inflacija iznosila 14,6 odsto. Iz MAT-a napominju i da su ponderi za električnu energiju, gas i ostala goriva u indeksu potrošačkih cena u Srbiji tek neznatno viši u odnosu na ove dve zemlje.

Hrana u Srbiji čini skoro polovinu u strukturi rasta inflacije

U 2022. godini u Srbiji je zabeležen prosečan međugodišnji rast cena od 11,9 odsto.

Autori MAT-a su u aprilskom izdanju časopisa naveli da u strukturi rasta inflacije dominiraju hrana i bezalkoholna pića, naime 49,3 odsto od ukupnog rasta izazvan je rastom cena ove potrošačke kategorije. Transport čini 14,3 odsto rasta, a stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva 12,5 odsto. Sve ostalo je doprinelo sa 19,7 odsto rastu inflacije u 2022. godini.

Depositphotos

Što se tiče hrane, najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena u 2022. godini imao je rast cene mesa od 20,3 odsto, koji je u strukturi rasta ukupne inflacije učestvovao sa 11,5 odsto. Za skoro 10 odsto rasta ukupne inflacije odgovorno je poskupljenje u grupi mleko, sir i jaja, a povrće i hleb su ukupnom poskupljenju doprineli sa po 7,5 odsto. 

Fiskalni savet: Inflacija nije samo uvozna

Iako nas kreatori politike u Srbiji više od godinu uveravaju da je inflacija u Srbiji uvezena zbog rasta cena energenata i hrane, a koje su, podsećamo, od kraja prošle godine u padu, iz Fiskalnog saveta tvrde drugačije.

Naime, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović nedavno je ukazao da inflacija u Srbiji nije samo uvozna i da je najmanje trećina domaćeg porekla, između pet i šest odsto.

Ukazao je na to da fiskalna politika doliva ulje na vatru, jer je neselektivna podela novca trajala tri godine i da je za antikrizne mere neopravdano dato oko dve milijarde evra više od drugih, što je pribilžno četiri odsto BDP-a.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar