Prema poslednjem izveštaju Makroekonomske analize i trendovi (MAT), mesečnog izdanja Ekonomskog instituta u Beogradu, svakako nas očekuje pad ekonomije na svetskom nivou. Ni u jednom scenariju koji je razmatran ne postoji opcija da pada ekonomije neće biti, pitanje je jedino koliko će usporavanje svetske privrede biti oštrije ili mekše.
"Rizici su ekstremno naglašeni i neizvesnost je podignuta do najvišeg nivoa u novijoj istoriji. Sukob u Ukrajini može dovesti do prestanka snabdevanja Evrope gasom iz Rusije, inflacija bi se mogla oteti kontroli (ako bi, na primer, došlo do problema u snabdevanju gasom), pooštreni monetarni uslovi mogli bi da izazovu probleme sa servisiranjem duga rastućih ekonomija, a novi slučajevi korona virusa u Kini do daljih poremećaja u lancima snabdevanja. Uz to, geopolitičke nesuglasice i fragmentacije, kao i odsustvo kosenzusa i zajedničkog delovanja, dodatno pojačavaju ekonomske tenzije i rizike", navodi se u MAT-u.
Kako ekonomisti iz instituta predviđaju, "svet će najverovatnije u naredne dve godine pretrpeti najjači ekonomski kolaps u poslednjih pedeset godina".
Recesija ili kriza
Najpre, treba napraviti distinkciju između pojmova globalna recesija – koja označava kontrakciju globalnog BDP-a po glavi stanovnika u dva uzastopna kvartala, i globalnu krizu – koja podrazumeva usporavanje rasta globalnog BDP-a, ali ne i njegovu kontrakciju.
"Recesije su uglavnom korelisane sa dešavanjima u SAD, kao najvećom ekonomijom sveta i skoro uvek im je prethodio zaokret u američkoj monetarno-fiskalnoj politici. Ono što je karakteristično za sve navedene recesione epizode je slabost globalne aktivnosti u brojnim ekonomskim segmentima, a što je u stvari karakterističan sinhronizovan karakter globalne recesije", kažu ekonomisti MAT-a.
Za razliku od recesionih epizoda, globalne krize (tj. usporavanje ekonomskog rasta) u poslednjih 50 godina su uglavnom bile u tesnoj vezi sa finansijskim stresom u određenoj grupi zemalja – na primer, 1998. godine kriza je začeta u jugoistočnim delovima Azije, ubrzo je zahvatila i druge rastuće azijske ekonomije, ali se nije prelila na ostatak sveta zahvaljujući rezistenciji razvijenih ekonomija.
Izgledi za novu recesiju
Na osnovu kretanja u prvih osam meseci ove godine Svetska banka (SB) snizila je projekcije svetskog rasta, čak i više nego MMF. Svetski ekonomski rast bi, prema umerenom scenariju, trebalo da bude 2,8 odsto u 2022, sa najvećom korekcijom naniže za grupu razvijenih ekonomija – sa 3,8 odsto na 2,3 odsto, a u rastućim ekonomijama sa 4,5 odsto na 4,1 odsto.
"Imajući u vidu izuzetno nestabilne okolnosti još od 2020 - postpandemijski oporavak za kojim je usledila inflacija, geopolitičke sukobe i pooštravanje monetarne politike, smatra se da će u 2023. gotovo sasvim izvesno uslediti globalna recesija. Svetska ekonomija je toliko slaba i fragilna da bi je i najmanji šok mogao izbaciti iz ravnoteže, a istorijski gledano, prethodne recesione epizode su pokazale da je svakoj kriznoj godini prethodila godina slabog rasta. Svi značajni indikatori koji su u prethodnim recesionim epizodama imali tendenciju opadanja pre krize – industrijska proizvodnja, trgovina i potrošnja nafte – i danas se ponašaju na isti način", objašnjavaju ekonomisti.
Pored nepovoljnih kretanja visoko frekventnih indikatora, postoje i drugi signali nadolazeće krize, misle stručnjaci. Jedan od najvažnijih je kontrakcija rasta u najvažnijim svetskim ekonomijama, budući da su dosadašnje globalne krize koincidirale sa kontrakcijom, usporavanjem ili recesijom u nekoliko vodećih ekonomija.
U SAD je u drugom kvartalu ove godine zabeležen pad BDP-a od -0,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal, nakon pada od - 1,6 odsto u prvom kvartalu (u odnosu na četvrti kvartal 2021). Evrozona takođe pokazuje usporavanje aktivnosti, rast je u poslednja tri kvartala bio niži od jedan odsto, kao i Kina, za koju SB predviđa rast od svega 2,8 odsto u ovoj godini.
U doba pandemije, mnoge ekonomije u poslednje dve godine iskusile su do tada neviđen nivo monetarne i fiskalne ekspanzije, plasiran s ciljem da se podstakne ekonomska aktivnost oslabljena kovidom. Kamatne stope su bile spuštne na rekordno niske nivoe, državna potrošnja usmerena na razne vidove pomoći privredi i stanovništvu, a da bi se ona finansirala, emitovane su enormne količine duga.
"Premda su ovi potezi doprineli oporavku u godini posle korone (5,7 odsto rast globalnog BDP-a u prošloj godini), svetska ekonomija je postala 'pregrejana' – opterećena visokom inflacijom, viškom tražnje, prezaduženošću i sa istrošenim kapacitetima i očiglednim odsustvom fiskalnog prostora – dakle, nespremna za izazove koji su usledili na geopolitičkom planu i prelili se u sferu ekonomije. Slično ranijim recesionim epizodama, stvoreni su svi uslovi za nastanak nove recesije – prisutni problemi na strani ponude (višak tražnje, nestašice, problemi u snabdevanju), finansijska previranja (prezaduženost, rast kamatnih stopa) i jaki zaokreti u ekonomskoj politici", kažu eksperti.
Sledi nam neizbežan rast cena nafte u narednim mesecima, prema mišljenju ekonomista. Za razliku od cene električne energije i cene prirodnog gasa, cena nafte ove godine je umereno oscilovala - čak je krajem leta cena sirove nafte izražena u američkim dolarima vraćena na nivo s početka godine.
Tri moguća scenarija svetskog rasta. Prvi – "osnovni" scenario koji podrazumeva oporavak lanaca sanbdevanja, a da će globalne nominalne kamatne stope porasti na 3,8 odsto u 2023, dok će svetski ekonomski rast će u tom slučaju usporiti na 2,4 odsto u narednoj godini. Drugi scenario "nagli pad" – pretpostavka je da će inflatorna očekivanja doprineti višoj i upornijoj inflaciji, za čije saniranje će biti neophodne restriktivnije monetarne mere. Treći scenario "globalna recesija" – u vodećim svetskim ekonomijama doći će do eskalacije inflatornih očekivanja i donosioci odluka će morati da preduzmu jake restriktivne mere za obuzdavanje inflacije, što bi izazvalo povećanje kamatnih stopa na 5,8 odsto u sledećoj godini.
“U svakom od ovih scenarija očekuje se pad ekonomske aktivnosti i ništa ne ide u prilog optimizmu i nadama da se on može izbeći. Ako ništa drugo, samo pooštravanje monetarnih uslova vodi u recesiju, ne uzimajući u obzir ostale pokazatelje", kažu članovi MAT-a.
Kako ekonomisti smatraju, posledice recesije se mogu ublažiti vođenjem mudrih ekonmskih politika: obnavljanjem deviznih rezervi, adekvatnim makroprudencijalnim merama koje će biti priprema za finansijski stres, pažljivim praćenjem kreditne aktivnosti radi izbegavanja eventualnih nenaplativih kredita, fiskalnom politikom usmerenom ka održivosti javnog duga, poboljšanom korišćenju raspoloživih sredstava i obuzdavanju potrošnje.
.webp){kind=icon}
