.webp){kind=icon}
Od septembra 2021. do januara ove godine, članice Evropske unije (EU) izdvojile su 681 milijardu evra za ublažavanje uticaja energetske krize; Velika Britanija 103 milijarde evra, a Norveška 8,1 milijardu evra. Luksemburg, Danska i Nemačka izdvajaju najveći iznos po glavi stanovnika, navodi se u analizi istraživačkog centra Bruegel, objavljenoj u ponedeljak.
Rezervisani iznos je veći za 12,2 odsto, odnosno narastao je na 792 milijarde evra u odnosu na Bruegelova predviđanja iz novembra. Posle Nemačke, koja je potrošila najviše, skoro 270 milijardi evra, slede Velika Britanija, Italija i Francuska koje su pojedinačno izdvojile nešto manje od 150 milijardi evra. Većina zemalja EU potrošila je samo delić tog iznosa.
Budžetska potrošnja EU za ublažavanje posledica energetske krize tako se približila fondu EU za oporavak od pandemije kovida 19 od 750 milijardi evra.
Opširnije
U Evropi neće biti nestašice gasa ni u slučaju najjače zime
Ove nedelje za Evropu je završena polovina tromesečja grejne sezone.
20.01.2023
Cena evropskog gasa i dalje na niskom nivou, izbegnuta energetska kriza
Cene prirodnog gasa u Evropi pale su na najniži nivo u poslednje četiri nedelje kako raste poverenje u stabilnu proizvodnju električne energije do kraja zime.
13.02.2023
EU bi trebalo da smanji potrošnju gasa bar za 13 odsto
Trebalo bi da EU proširi mere za smanjenje potrošnje prirodnog gasa kako bi obezbedila manje problema sledeće zime, saopštio je Bruegel.
03.02.2023
Počinju radovi na gasovodu u Bugarskoj, Srbija sve bliža nezavisnosti od ruskog gasa
U Bugarskoj su u sredu počeli radovi na izgradnji gasnog interkonektora koji će povezati Sofiju i Niš.
01.02.2023
Rusija odbacila 50 godina ulaganja u gas za Evropu
Rusija je uložila skoro 50 godina u izgradnju energetske infrastrukture ka Evropi. Predsednik Vladimir Putin ga je uništio za manje od 50 nedelja.
30.01.2023
Zbog čega će 2023. biti energetski teža od 2022.
U svetskim političkim i stručnim krugovima sve više se šire glasovi da bi 2023. godina mogla biti energetski teža od prošle.
17.01.2023
Većinu iznosa vlade su usmerile na ograničavanje maloprodajnih cena energije, kao što je smanjenje PDV-a na benzin ili ograničavanje maloprodajnih cena električne energije, ističe se u Bruegelovoj analizi. Taj istraživački centar veruje da se ova dinamika mora promeniti jer državama ponestaje fiskalnog prostora.
"Umesto mera koje zapravo subvencionišu potrošnju fosilnih goriva, trebalo bi da se vlade sada više okrenu merama podrške prihodima dve najniže kvintile u raspodeli prihoda i strateškim sektorima privrede", rekao je analitičar istraživanja Giovanni Sgaravatti.
