Možda će zvučati neozbiljno tvrditi da je zima gotova, uostalom, u Evropi je tek zahladilo i tek je sredina januara, a pred nama su još februar i mart. Međutim, za evropsko tržište prirodnog gasa sezona je završena.
Ove nedelje za Evropu je završena polovina tromesečja grejne sezone. U proseku, naredni dani su obično najhladniji u godini. Skoro kao švajcarski sat, zimsko vreme se vraća i sneg pokriva godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma u alpskom letovalištu Davos. Zaista, od Londona do Berlina, temperatura se na živi približila nuli. Ali čak i u slučaju scenarija gde je ostatak zime hladniji nego inače, region bi imao dovoljno gasa u skladištu da spreči najgori scenario nestašice gasa zbog smanjenja izvoza Rusije.
To je pozitivan znak za trgovce gasom. Veleprodajna cena prirodnog gasa u Evropi pala je ranije ove nedelje na najniži nivo u 17 meseci od 55 evra po megavat-satu, što je pad od više od 80 odsto u odnosu na vrhunac krajem avgusta kada je cena iznosila skoro 350 evra po megavat-satu. Nemački jednogodišnji veleprodajni fjučers električne energije, regionalni standard, takođe je pao, trgovajući se ove nedelje za oko 150 evra, što je pad sa šestomesečnog maksimuma od skoro 1.000 evra.
Opširnije
Evropski gas spreman za najduži niz nedeljnih gubitaka od početka 2020.
Evropski prirodni gas je spreman za svoj najduži niz nedeljnih gubitaka u skoro tri godine.
20.01.2023
Gazprom drugi dan smanjuje dotok gasa u Evropu preko Ukrajine
Izvoz prirodnog gasa PJSC Gazproma u Evropu preko Ukrajine smanjen je drugi dan zaredom.
20.01.2023
Prihodi Kremlja pod pritiskom zbog pada cena sirove nafte
Prihodi Rusije od nafte su pod dodatnim pritiskom jer je prosečna cena sirove nafte koju vlada koristi za izračunavanje poreza pala na najnižu u više od dve godine.
16.01.2023
Cena gasa na najnižem nivou u poslednjih godinu i po
Cene prirodnog gasa na holandskoj TTF berzi u ponedeljak su pale ispod 60 evra po megavat-satu, što je najniži nivo od septembra 2021. godine.
16.01.2023
Katar kaže da će tržište prirodnog gasa ostati nestabilno godinama
Uprkos trenutnoj povoljnoj situaciji, Katar upozorava na dugoročnu volatilnost na tržištu gasa.
14.01.2023
Zbog čega će 2023. biti energetski teža od 2022.
U svetskim političkim i stručnim krugovima sve više se šire glasovi da bi 2023. godina mogla biti energetski teža od prošle.
17.01.2023
Da budemo jasni, ako neuobičajeno niske temperature potraju u februaru i martu, gas i struja će ponovo poskupeti, ali ne drastično. Pošto je pola grejne sezone već iza nas, a zalihe gasa u skladištima su dovoljne, skok cene gasa sličan onom kome smo bili svedoci prošlog avgusta gotovo je nemoguć.
Evropske vlade su potrošile skoro bilion evra na subvencionisanje snabdevanja energijom. Uprkos tome, veleprodajne i maloprodajne cene prirodnog gasa i električne energije i dalje su znatno veće nego pre krize. Zbog efekata kašnjenja, maloprodajne cene gasa za dobavljače neće pasti do druge polovine godine. Pošto su vlade zaštitile domaćinstva od tereta skoka cena na veleprodajnom tržištu, ne očekuje se da će cene pasti ni približno toliko.
Nema znakova povratka na cene pre 2022, na primer, Cornwall Insight, konsultantska kuća, predviđa da će se godišnji račun za gas i struju za prosečnu porodicu u Velikoj Britaniji kretati oko 2.800 funti u drugoj polovini 2023. Do kraja 2021. britanska domaćinstva su plaćala manje od 1.500 funti za gas za četiri godine. To je i dalje mnogo bolje od straha da će računi ove godine premašiti 5.000 funti.
U nedostatku boljeg opisa, može se reći da je region imao velike sreće u pogledu ovosezonskih temperatura, jer je to faktor na koji se ne može uticati i rezultat je širih katastrofalnih klimatskih promena. Prolećne temperature u novogodišnjoj noći bile su razlog za slavlje svih zabrinutih zbog cene gasa, ali bi trebalo da svi budu zabrinuti za životnu sredinu.
Između 19. decembra i 16. januara, ključni gasni region severozapadne Evrope imao je 29 uzastopnih dana sa natprosečnim temperaturama. To je usledilo nakon 37 uzastopnih dana toplog vremena od sredine oktobra do sredine novembra. Uzimajući u obzir dane stepena grejanja (HDD), meru potražnje za gasom u poređenju sa prosečnim lokalnim temperaturama, zime su do sada bile oko 12 odsto toplije od 30-godišnjeg proseka. Što se tiče potrošnje gasa, to čini veliku razliku. Do sada je trebalo da severozapadna Evropa ima najmanje 1.250 grejnih dana, ali umesto toga bilo je samo 1.100.
Osetljivost Evrope na temperaturne promene je opipljiva kada se osvrnemo na hladne dane početkom decembra. Potrebno je samo nekoliko hladnih dana bez vetra da bi cene gasa porasle. Cena struje, koja nije dogovorena jednogodišnjim terminskim ugovorima, skočila je na rekordne nivoe. Ipak, hladno zimsko vreme je nestalo skoro jednako brzo kao što je i došlo.
Drugo, Evropa je značajno smanjila industrijsku potražnju za gasom, pri čemu su neke fabrike zatvorene, a druge su prešle na dizel. Na primer, proizvodnja hemikalija u Nemačkoj je propala. Povećana je i potrošnja uglja. Konkretno, nemačke elektrane sagorevaju fosilna goriva koja najviše zagađuju kako bi uštedeli na gasu.
Sve u svemu, evropska potražnja za gasom bila je čak 20 odsto ispod petogodišnjeg proseka. U Nemačkoj je potrošnja gasa početkom januara bila 38 odsto ispod proseka. S naglim padom potražnje, Evropa nije iscrpila svoje rezerve gasa onoliko brzo koliko se očekivalo ili koliko se strahovalo. Trenutno su skladišta popunjena do nivoa od oko 80 odsto, u poređenju sa petogodišnjim prosekom sredinom januara od 62 odsto. Čak i u slučaju ponavljanja zime 2013. i 2014. godine, kada su značajne zalihe gasa u Evropi smanjene u drugoj polovini grejne sezone, isporuke bi do početka aprila pale na samo 45 odsto. To je znatno iznad petogodišnjeg proseka od 33 odsto i daleko od praga za paniku.
Sa više gasa na zalihama, evropska komunalna preduzeća i vlade bi trebalo da kupuju manje tokom proleća i leta kako bi se pripremile za sezone 2023. i 2024. godine. Što se pre završi aktuelna zima, kasnije će početi sledeća grejna sezona.
.webp){kind=icon}
