.webp){kind=icon}
Svetska banka u najnovijem izveštaju zadržala je prognozu rasta srpskog bruto domaćeg proizvoda u 2022. godini od 3,2 odsto. Isto toliko prognozirala je i u prošlomesečnom izveštaju.
U odnosu na maj, nisu menjane ni procene za sledeće dve godine – u 2023. očekuje se privredni rast od 2,7 odsto, a u 2024. od 2,8 odsto.
U dokumentu se naglašava da je invazija Ruske Federacije na Ukrajinu izazvala humanitarnu krizu, zaustavila ekonomski rast na području Evrope i centralne Azije (ECA), ali i šire, te pojačala geopolitičku nestabilnost na globalnom nivou.
"Najveća prelivanja posledica rata verovatno će se ogledati u višim cenama roba i slabijoj eksternoj tražnji iz evrozone", ocenila je Svetska banka.
Inflatorni pritisci su se, dodaje ova institucija, intenzivirali, pri čemu je medijalna inflacija u ECA skočila na više od 12 procenata u aprilu - što je najbrži tempo rasta od 2008, uprkos pooštravanju monetarnih uslova u većini ekonomija tokom prošle godine.
"Više cene energije direktno su uzrokovale veće račune za uvoz, kao i veće deficite tekućih računa, naročito u zemljama koje su veoma zavisne od uvozne energije. One su takođe generisale značajne fiskalne troškove u nekoliko zemalja zbog preostalih programa subvencija za fosilna goriva", ističe se u izveštaju.
Zbog pomenutog rata, predviđa se da će se proizvodnja na području ECA smanjiti za oko tri odsto 2022. godine.
Produženi ili pojačani naoružani sukob bi mogao prouzrokovati znatno veću ekonomsku štetu i veći potencijal za fragmentaciju međunarodne trgovine i investicija.
"Ako se rekordne cene hrane zadrže, pooštravanje monetarne politike bi moglo da se ubrza i znatno veći broj ljudi nego što se trenutno očekuje mogao bi biti gurnut u ekstremno siromaštvo i nesigurnost u vezi sa snabdevanjem hrane", zaključuje Svetska banka.
