text size
Evropska centralna banka (ECB) svoje referentne kamatne stope podići će još dva puta kako bi se izborila sa nezapamćenom inflacijom, od čega će sledeće podizanje biti pola procentnog poena, predviđaju ekonomisti.
Cene zaduživanja će rasti istim tempom i nakon februarskog sastanka, što znači da će kamatna stopa na depozite dostići 2,5 odsto na svom vrhuncu, pokazuju rezultati Bloombergove ankete. Ekonomisti takođe predviđaju da će ECB početi da smanjuje novčanu masu, koja je za vreme kriznog otkupa obeznica dostigla bilionske iznose, u toku sledećeg kvartala.
Uprkos najagresivnijem monetarnom zatezanju u istoriji evra, više od polovine anketiranih navodi da ECB zaostaje u borbi sa inflacijom koja je sada tačno desetostruko veća od inflacionog cilja od dva odsto. Iz Federalnih rezervi, međutim, nagoveštavaju da će doći do usporavanja tempa podizanja kamatnih stopa.
Opširnije
Suštinski razlog za inflaciju je upumpavanje novca u privrede
Štampanje novca, kovid i rat u Ukrajini u kombinaciji pomogli su velikom rastu inflacije, kaže prof. Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije.
08.12.2022
Države EU bi mogle da se zaduže rekordnih 500 milijardi evra u 2023.
Među velikim evropskim ekonomijama najproblematičnije je finansiranje italijanskog duga.
08.12.2022
Kvartalni rast BDP-a u Evropskoj uniji 0,4 odsto
U trećem tromesečju ove godine sezonski prilagođen bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za 0,3 odsto u evrozoni.
07.12.2022
Uporna inflacija
Dok je rast cena u devetnaestočlanoj monetarnoj zajednici u novembru usporio prvi put od sredine 2021. godine, one će i dalje ostati povišene još neko vreme zbog energetske krize izazvane ratom u Ukrajini.
"Inflacioni pritisci će ostati prisutni, a očekuje se da će ECB morati da smanji intenzitet podizanja stopa", rekla je Ulrike Kastens, ekonomistkinja u kompaniji DWS International GmbH. "Najveći izazov za ECB će biti da ubedi tržište da zaista na kredibilan način želi da se bori sa inflacijom", dodala je.
Donošenje odluka će postati još stresniji proces kada na scenu stupi i smanjenje novčane mase od skoro pet biliona evra u obveznicama - proces koji je poznat kao kvantitativno zatezanje.
Devet od 10 ekonomista je predvidelo da će se kvantitativno zatezanje odvijati kroz dozvoljavanje obveznicama da dospeju na naplatu, a ne kroz aktivnu prodaju.
Početak ovog procesa povećava šanse da dođe do sukoba unutar Saveta guvernera, čijih 25 članova su do sada uspevali da izbegnu veća sučeljavanja tokom zaokreta u monetarnoj politici. Izuzetno neizvesna budućnost i visoka inflacija predstavljaju dodatne prepreke.
Potrošači signaliziraju da zvaničnici ECB-a do sada nisu učinili dovoljno. Njihova inflaciona očekivanja za godinu unapred su porasla na 5,4 odsto u poslednjoj anketi. Očekivanja za tri godine unapred su ostala nepromenjena na tri odsto.
Ispitanici u Bloombergovoj anketi očekuju da će inflacija u evrozoni u 2023. iznositi 6,1 odsto, a u 2024. 2,2 odsto. U zimskom periodu se očekuje negativan privredni rast, dok će se bruto domaći proizvod evrozone povećavati od drugog kvartala.
Opširnije o predviđanjima Bloomberg Economicsa na linku.
.webp){kind=icon}
