.webp){kind=icon}
Upumpavanje novca u sistem posle krize 2008. godine doprinelo je trenutnoj inflaciji u svetu, a ona je dodatno pojačana drugim faktorima kao što su kovid i rat u Ukrajini, rekao je za Bloomberg Adria TV Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije.
"Ceo sistem, ovaj koji je postojao u poslednjih 12 godina, upumpavanja novca u privredni sistem je u suštini razlog zbog kog je došla inflacija. Nadovezali su se još neki drugi razlozi kao što je kriza u Ukrajini, kovid – i to je u stvari jedan koktel razloga zbog kog je inflacija nastala", rekao je on.
Musabegović je dodao da štampanje novca nije zaustavljeno u trenutku kada je trebalo, a da je kovid donekle pobrkao ceo taj sistem zbog povećanih davanja preduzećima i građanima. On je takođe naveo da su cene energenata već rasle pre rata u Ukrajini, a da je ovaj sukob dodatno doprineo tom rastu.
Osim toga, Musabegović je napomenuo da je većina razloga za inflaciju uvezena u Srbiju koja se sada već mesecima bori sa dvocifrenim rastom potrošačkih cena.
Suša je bila jedan od najvećih unutrašnjih inflatornih faktora, rekao je Musabegović i upozorio da je dugoročno važno ulagati u sisteme za navodnjavanje kako bi se odgovorilo na rizike u poljoprivredi.
ECB je važan za kredite, posebno stambene
Komentarišući koliko odluke Evropske centralne banke o kamatnoj stopi utiču na Srbiju, Musabegović je napomenuo da su ekonomija evrozone i Srbije veoma usko povezane.
"Dinar je prikačen, odnosno usidren, kako mi kažemo, za evro, i sve što se dešava u evrozoni je vrlo bitno jer odražava se na nas kao zemlju, i nama je Evropska unija jedan od najvećih poslovnih ili privrednih partnera – skoro 70 odsto uvoza i izvoza ide u tom prvcu – tako da sve što radi ECB ima efekta na Srbiju", rekao je on i dodao da je ta veza posebno jaka kada su u pitanju stambeni krediti.
Opširnije o odluci o referentnoj kamatnoj stopi NBS, stanju u poljoprivredi i značaju liberalnog kapitalizma pogledajte u videu.
