Ruska kriza prekretnica za svetska energetska tržišta, kaže IEA

Ruski rat u Ukrajini najavljuje prekretnicu za svetska energetska tržišta koja će smanjiti uticaj Moskve i ubrzati prelazak na obnovljive izvore energije, saopštila je Međunarodna agencija za energiju (IEA).

Potražnja za svim fosilnim gorivima će početi da opada od sredine ove decenije, jer vlade nastoje da se zaštite od krize diverzifikacijom ka čistoj energiji, saopštila je agencija sa sedištem u Parizu u svom pregledu svetske energetske situacije. Udeo Rusije na svetskim tržištima nafte i gasa će se prepoloviti do 2030. godine, predviđa se.

"Energetska tržišta i politike su se promenile kao rezultat ruske invazije na Ukrajinu, ne samo za sada, već i u decenijama koje dolaze", rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol. "Energetski svet se drastično menja pred našim očima."

Izvršni direktor IEA Fatih Birol (Bloomberg)

Svetska tržišta energije su već bila pod pritiskom na početku ove godine, sa cenama koje su rasle jer snabdevanje nije uspelo da drži korak sa oporavkom potrošnje posle izbijanja pandemije. Ali napad ruskog predsednika Vladimira Putina na susednu državu u februaru pojačao je previranja, podigavši cene prirodnog gasa na rekordne nivoe i trajno prekrajajući mapu energetskih tokova.

Kremlj je suzio, a zatim zaustavio protok gasa kroz svoj gasovod Severni tok ka Evropi. Poremećaj na energetskim tržištima će se verovatno pogoršati ove zime kako sankcije EU na isporuke ruske nafte stupe na snagu.

Članice IEA, koje uključuju većinu velikih potrošača, dva puta su iskoristile retko korišćene rezerve nafte za hitne slučajeve od početka rata u Ukrajini, a prošle nedelje je američki predsednik Joe Biden rasporedio više američkih rezervi da obuzda troškove goriva.

Vidi se da ruska kriza dramatično usporava rast potražnje za gasom. (Bloomberg)

Dok zemlje traže alternativu ruskoj energiji, trajne posledice mogu biti duboke.

Brz rast potražnje za prirodnim gasom, koji se često smatra mostom u prelasku na energiju sa niskim sadržajem ugljenika, zaustaviće se. Potrošnja će se povećati za manje od pet odsto do kraja ove decenije, a zatim će stagnirati do sredine veka. Čak će i rast kineske potražnje za gasom usporiti na dva odsto ove decenije, sa 12 odsto viđenih od 2010. godine, pošto primeni elektrifikaciju i obnovljive izvore energije.

Svetska potražnja za naftom dostići će vrhunac od 103 miliona barela dnevno sredinom naredne decenije, nešto kasnije nego što je predloženo u nedavnim predviđanjima IEA, a zatim će opasti "veoma blago" do 2050. godine, navodi se u izveštaju.

Rusija, najveći svetski izvoznik fosilnih goriva pre trenutne krize, do sada je učestvovala u neočekivanom prihodu od dva biliona dolara koji su uživali proizvođači. Ipak, njena centralna pozicija na svetskim tržištima je spremna da se drastično povuče, sa izvozom ugljovodonika koji nikada više neće dostići nivoe viđene prošle godine.

Udeo Moskve u međunarodnom prometu gasa će se smanjiti za polovinu na 15 odsto do kraja decenije, predviđa IEA. Zemlja je do sada uspevala da preusmeri isporuke nafte iz Evrope u Aziju, ali ova vrsta zamene ima svoja ograničenja, a izvoz će verovatno pasti za 25 odsto sa sadašnjeg nivoa od sedam miliona barela dnevno do kraja decenije.

Teške prognoze

Globalna energetska tržišta su ove godine iskusila turbulencije bez presedana, a prognoze IEA ponekad su bile netačne.

Nekoliko nedelja nakon početka rata u Ukrajinu, agencija je predvidela da će izvoz ruske nafte naglo pasti za četvrtinu pošto su kupci izbegavali Evropu. To je prognoza kojoj je Moskva uspela da prkosi, uglavnom preusmeravajući pošiljke kupcima u Aziji.

Rekonfiguracija energetskih tržišta koju predviđa IEA značila bi vrhunac globalnih emisija ugljenika 2025. godine, oko pet godina ranije nego što se ranije očekivalo. Ali to ne bi bilo dovoljno da skrene svet sa njegovog trenutnog puta ka ekološkoj katastrofi.

Bloomberg

Dok bi godišnja emisija ugljen-dioksida trebalo da se uspori do 2050. godine, sa 37 milijardi tona na 32 milijarde tona, svetske temperature ostaju na putu da porastu za 2,5 stepeni u ovom veku, dovoljno da izazovu ozbiljne posledice klimatskih promena, upozorila je IEA . Ulaganje u čistu energiju dostići će samo polovinu potrebnih četiri biliona dolara godišnje.

U međuvremenu, kriza najviše pogađa najugroženije. Inflatorni šok od viših cena znači da 70 miliona ljudi koji su tek nedavno dobili pristup struji neće moći da je priušte, saopštila je IEA. Još 100 miliona možda neće moći da priušti čista goriva za kuvanje.

Posledice ove krize samo čine da je energetska tranzicija hitnija, navodi agencija.

"Ovo može biti istorijska prekretnica ka čistijem i sigurnijem energetskom sistemu", navodi se. "Današnja kriza jasno pokazuje zašto moramo da nastavimo dalje."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar