ECB spremna da pauzira s povećanjem kamatnih stopa

Evropska centralna banka (ECB) će u četvrtak najverovatnije zadržati kamatne stope na sadašnjem nivou, kako bi dobila dodatno vreme za procenu posledica obnovljenih sukoba na Bliskom istoku.

Ni trgovci na finansijskim tržištima ni analitičari ne očekuju da će ECB tako brzo nakon prošlomesečnog povećanja ponovo podići kamatne stope. To znači da bi depozitna kamatna stopa trebalo da ostane na 2,25 odsto, što je nivo koji su zvaničnici ocenili kao "primeren" dok procenjuju posledice ponovne eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

 

Prekid vatre nakon junskog sastanka Evropske centralne banke (ECB), zajedno sa nižom inflacijom od očekivane u tom mesecu, podstakao je nadu da je najteži deo krize iza nas. Međutim, obnavljanje sukoba, koje je poguralo cenu nafte ponovo iznad 90 dolara po barelu, oživelo je očekivanja da bi u budućnosti moglo doći do dodatnog pooštravanja monetarne politike.

Kreatori monetarne politike još nisu otkrili svoje stavove u vezi sa septembarskim sastankom i periodom nakon njega, pa je pažnja sada usmerena na predsednicu ECB Christine Lagarde. Ona će se sastati s novinarima u 14.45 časova u Frankfurtu, 30 minuta nakon što ECB objavi odluku o kamatnim stopama.

Kamatne stope

Iako se očekuje da će Lagarde braniti stav ECB da se odluke donose na osnovu pristiglih ekonomskih podataka, od sastanka do sastanka, mogla bi da pruži određene smernice o tome da li su, iz sadašnje perspektive, očekivanja o povećanju kamatnih stopa u septembru opravdana.

Ponavljanje njene ranije izjave o "opštem osećaju" pravca monetarne politike dodatno bi učvrstilo očekivanja da će na narednom sastanku uslediti novo pooštravanje. Isto bi važilo i za podsećanje da su junske projekcije ECB bile zasnovane na pretpostavci o ukupno tri povećanja kamatnih stopa.

 

Tržišni učesnici očekuju da će se ta povećanja kamatnih stopa dogoditi najkasnije do februara, pri čemu procenjuju da postoji 60 odsto verovatnoće za još jedno povećanje do sredine naredne godine.

Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg predviđaju da će kreatori monetarne politike nakon još jednog povećanja u septembru napraviti pauzu. Ta odluka će se zasnivati na ažuriranim ekonomskim projekcijama i nizu novih podataka, uključujući pokazatelje inflacije i privrednog rasta.

Ekonomski izgledi

Nedavni ekonomski pokazatelji bili su ohrabrujući. Ankete o poslovnom i potrošačkom poverenju ukazuju na relativno otpornu privredu, dok je inflacija u junu usporila više nego što se očekivalo, na 2,8 odsto. Popustili su i cenovni pritisci u sektoru usluga, kao i bazna inflacija, koja isključuje cene energije i hrane.

Uprkos tome, jedan od deset ekonomista obuhvaćenih Bloombergovom anketom smatra da postoje znaci da inflaciona očekivanja više nisu stabilna. Gotovo svi ispitanici izrazili su makar određenu zabrinutost zbog mogućih sekundarnih efekata.

Iako su kreatori monetarne politike oprezni zbog tog rizika, zasad nisu uočili konkretne pokazatelje koji bi ga potvrdili. Od predsednice ECB Lagarde očekuje se da pruži najnovije informacije o tom pitanju, kao i da odgovori na pitanja o tome kako se privreda evrozone, koju čini 21 država članica, trenutno kreće u odnosu na osnovni scenario iz junskih projekcija ECB, kao i u odnosu na njihove manje povoljne scenarije.

 

Uprkos najnovijem rastu, cena nafte i dalje je bliža blažem scenariju, kojim se predviđa brže usporavanje inflacije, dok su cene prirodnog gasa više u skladu s nepovoljnijim scenariom.

Oba faktora uticaće na to kako će predsednica ECB Cristine Lagarde oceniti ravnotežu rizika, nakon što je relativno zatišje usled prekida vatre s Iranom navelo da ranije ovog meseca izjavi da su rizici "uravnoteženiji" nego što su bili kada je ECB u junu povećala kamatne stope.

Budućnost Christine Lagarde

Na konferenciji za medije predsednice ECB verovatno će biti reči i o njenoj ličnoj budućnosti.

Ova Francuskinja i dalje podstiče spekulacije da bi mogla da napusti Evropsku centralnu banku pre isteka svog mandata, koji traje do oktobra naredne godine. Takav potez omogućio bi francuskom predsedniku Emmanuelu Macronu da ima značajnu ulogu u izboru njenog naslednika uoči predsedničkih izbora narednog proleća.

U nedavnom intervjuu priznala je da je u februaru razmišljala o mogućnosti prevremenog odlaska, u trenutku kada se inflacija približila ciljanoj stopi ECB od dva odsto, pre nego što su Sjedinjene Američke Države pokrenule napade na Iran.

Nedavno je najavila da planira da se uključi u francusku kampanju za promociju evropskih interesa "u kojoj god ulozi budem mogla da budem najefikasnija", naglasivši da se neće kandidovati ni za jednu funkciju.

U međuvremenu, ne jenjavaju spekulacije da bi mogla da preuzme vodeću poziciju u Svetskom ekonomskom forumu. Organizacija koja stoji iza godišnjeg skupa u Davosu i dalje funkcioniše pod privremenim rukovodstvom, dok traje potraga za stalnim liderom.

 

- U pisanju pomogao Harumi Ichikura.