Vinska vizija pomaže vinarijama u ekspanziji i očajnim izvoznicima

Fokus na lokalna vina i vina regionalnih proizvođača može pomoći proizvođačima vina da se lakše plasiraju na veća tržišta, a uvoznicima da se lakše i jeftinije snabdeju. Taj stav duh je Vinske vizije Otvorenog Balkana, prvog međunarodnog sajma vina koji je u četvrtak otvoren u Beogradu.

Konkretno, uvoznicima na srpsko tržište Otvoreni Balkan omogućiće slobodno kretanje robe u trenutku kada se suočavaju sa prebrzim popunjavanjem uvoznih kvota. Osim toga, vinarijama znači svaka moguća promocija, ali i slobodno kretanje radne snage.

Redakcija Bloomberg Adrije posetila je sajam i, prolazeći kroz džinovske flaše na ulazu, male vrtove sa fontanama, muzejske eksponate i scenografiju inspirisanu vinogradima, primetili smo nekoliko važnih tema koje će preokupirati sve profesionalce iz vinskog sveta narednih dana koji budu boravili u Beogradu.

Potencijal za izvoz i Otvoreni Balkan

"Pre pet godina prvi put smo posetili Srbiju i saznali smo da je vino stvarno odlično. U Japanu niko ne zna gde može kupiti vina iz Srbije, pa smo zbog toga odlučili da pokrenemo uvoz srpskih vina u Japan", rekla je za Bloomberg Adriju Takako Schmidt, direktorka korporativnog i finansijskog planiranja kompanije Makoto Investments Ltd.

Međutim, uvoz vina iz Srbije se meri u stotinama flaša godišnje, a za njih znaju samo veliki poznavaoci vina.

Boba Yanagita, menadžer uvoza vina u Japan u firmi Frontier Life Sciences objašnjava da je to prirodna pojava jer se u Japanu pije sake, a vino je manje poznato paleti ukusa lokalnog stanovništva. Pritom, vinima iz ovog regiona nižeg cenovnog ranga veoma je teško da se takmiče na japanskom tržištu sa sličnim novozelandskim vinima, koja je u tom delu sveta lakše dopremiti.

Bloomberg Adria

Uprkos tome, za skuplja vina postoji tržište i na Dalekom istoku, dodao je Yanagita.

S druge strane, jedan broj vina i žestina iz regiona uvozi se u druge zemlje regiona u jednako malim količinama kao raritet srpskih vina u Japanu.

"Mi smo ovde došli sa svim proizvodima naše kompanije i smatramo da je sajam odlična prilika za sve proizvođače iz svih zemalja da prikažu svoje proizvode", rekao je predstavnik albanske kompanije Skenderbeu i dodao da se oni nadaju da će do kraja sajma zaključiti ugovore koji će im povećati izvoz.

Događaj će trajati do nedelje, a osim međukompanijskih ugovora, za vreme skupa biće potpisano nekoliko sporazuma kako bi Srbija, Albanija i Severna Makedonija produbile svoju saradnju.

Manjak radne snage muči i vinare

"Do kraja oktobra planiramo, pored postojećeg restorana, da otvorimo još dva velika restorana, jedan event centar i jedan 'a la carte' restoran. Uz postojeći, koji će biti 'fine dining' restoran, otvaramo i 'cigar lounge', veliku degustacionu salu u Iriškom podrumu sa zasebnom kuhinjom", rekao je za Bloomberg Adriju Miroslav Radojčin, menadžer Vinske kuće Kovačević. Osim toga, krajem 2023. i početkom 2024. godine, Kovačević će otvoriti i svoj hotel sa 24 apratmana na samo dva kilometra od vinske kuće u Irigu.

Iako najavljuje velike planove i kaže da ne postoji razlog da se vinari žale, suočavaju se, kao i u svim industrijama, sa problemom pronalaženja radne snage, i to u svim segmentima – u poljima, u ugostiteljstvu, u turizmu.

Bloomberg Adria

 

Kriza zbog virusa kovid 19 poremetila je mnoge industrije, naročito ugostiteljstvo, pošto su nisko plaćeni radnici iz ugostiteljstva masovno dobijali otkaze za vreme globalnog zatvaranja 2020. godine. Sada, kada se ekonomije oporavljaju, ljudi su manje voljni da se vrate neizvesnim industrijama.

Pre 20 godine najveći problemi za vinarije bili su novac i prepoznavanje, rekao je. "Danas ne postoji taj problem, ovaj sajam će pokazati, o srpskim vinima se priča, srpska vina se prodaju u ugostiteljskim objektima – nema toga da vina iz uvoza zbog poznate etikete budu primarna", dodao je.

"Uvozimo ljudstvo iz inostranstva, mi, trenutno sa Šri Lanke da bismo obavili radove u vinogradu", naveo je i naglasio da vinarija Kovačević samo u Grabovu ima pripremu za 120 novih hektara, a ljudstvo je veoma teško naći.

Srpski uvoznici i borba sa kvotama

Otvoreni Balkan podrazumeva i lakši uvoz vina iz regiona koji može nadoknaditi zalihe uvoznika koji često ne uspeju da uvezu sve što žele zbog prebrzog popunjavanja uvoznih kvota u poslednjih nekoliko godina.

U razgovoru sa uvoznicima, redakcija Bloomberg Adrije saznala je da taj problem nisu imali pre dolaska Lidla, a da im je sada teško da uvezu vina krajem godine jer Lidl pohrli i zauzme kvotu bez najave te tako stvara veliku konkurenciju manjim uvoznicima.

Srbija uvozi najviše vina iz Evropske unije (EU), svog najvećeg trgovinskog partnera. Kvote na bescarinski uvoz odnose se na uvoz iz država članica EU, a preferencijalni uvoz dogovoren je u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

 

 

Iz Uprave carina napominju da je maksimalna količina koju može da uveze jedan privredni subjekt u okviru svakog od prva tri kvartala 15 odsto kvartalne kvote, odnosno 93.750 litara, uz napomenu da ukoliko privredni subjekt nije u prethodnom periodu uvezao 15% odsto dozvoljene kvote, nedostajuća količina se dodaje dozvoljenoj u narednom kvartalu. Kvote u poslednjem kvartalu u godini zatim funkcionišu po principu "First come – first served".

"S obzirom na to da se kvota za uvoz vina raspodeljuje u četiri kvartala u tekućoj godini, ukupna raspoloživa količina eventualno može biti iskorišćena u četvrtom kvartalu tekuće godine u periodu od 1. oktobra do 31. decembra. Napominjemo da je trenutno kvota za treći kvartal iskorišćena, a predviđena količina za četvrti kvartal u iznosu od 625.000 litara će biti otvorena 1. oktobra 2022. godine", naveli su iz Uprave carina.

Prema propisanoj kvoti koja je podeljena na kvartale, u Srbiju se iz EU bescarinski može uvesti 2.500.000 litara vina godišnje. Kada se kvota istroši, na dalje uvoze plaća se carina od 30 odsto na uvoz. Od 2019. godine, kvota je iscrpljena prvi put pre kraja godine.

Zvaničnici podržali sajam

"Obilazio sam brojne evropske sajmove, ali malo gde je to urađeno kako je Otvoreni Balkan uradio ovom prilikom u Beogradu," rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na otvaranju sajma i dodao: "Naša ideja je uvek imala mnogo protivnika, onih koji bi pronalazili zamerku, koji bi tražili dlaku u jajetu, iz različitih političkih razloga, kojima se nije dopadala. Ali, ne možete da pobedite nesto dobro i prirodno."

Sporazum o Otvorenom Balkanu potpisan je između vlada Srbije, Albanije i Severne Makedonije 2021. godine, koji u sebi nosi tekovine Evropske unije, a cilj mu je da omogući slobodno kretanje robe i ljudi na teritroriji te tri zemlje.

Komentarišući važnost sajma, premijer Albanije Edi Rama naglasio je da se u poslednjih nekoliko godina u njegovoj zemlji površina pod vinogradima povećavala za 10 odsto na godišnjem nivou, a premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski rekao je da Severna Makedonija još uvek ne koristi svoj pun proizvodni kapacitet vina.

Bloomberg Adria

U toku Vinske vizije održaće se niz sastanaka kupaca i prodavaca, a samo prvog dana sajma, održano je 420 susreta te vrste. Na događaju svoje proizvode izlaže 350 izlagača vina i 40 destilerija iz 22 zemlje, uključujući Argentinu, Čile, Italiju, Hrvatsku, Sloveniju i Južnoafričku Republiku.

Zvaničnici se pritom nadaju da će Vinska vizija postati godišnji događaj koji će se stalno održavati u nekom drugom gradu, kao i da će se sajmu pridružiti sve više država.

Predstavnici nekoliko vinarija rekli su redakciji Bloomberg Adrije da su već u prvim satima sajma primetili veliko interesovanje potencijalnih poslovnih partnera te da im se brzo pružila prilika da iznenadno dogovaraju sastanke.

"Naša očekivanja su takva da smo mi već u prva dva sata sajma imali tri zaista dobra razgovora, neposredna i bez najave. Dva su bila vezana za Poljsku, tj. za Japan – to su tržišta koja su vinariji Kovačević neophodna jer tamo nemamo distributere", rekao je Radojčin optimistično.