Preko 180 preduzeća, uključujući banke, sa godišnjim prihodom od preko 10 miliona evra, platiće porez na ekstraprofit od 30 odsto 2023. godine. Prema projekcijama ministarstva finansija, država po ovom osnovu planira da sledeće godine u budžet ulije oko 90 miliona evra. Taj novac će, kako objašnjavaju u ministarstvu, ići u poseban fond, preko kojeg se kreiraju i isplaćuju antikrizne mere.
Bloomberg Adrija je došla do nacrta teksta dodatnog poreza na dobit, kako se kaže, ili onoga što se u javnosti već mesec dana čuje kao porez na ekstraprofit. U tekstu o kome je razgovarano sa članovima privrednih komora, u članu pet se navodi: „Poreska osnovica za obračun dopunskog poreza na dobit je pozitivna razlika između iznosa poreske osnovice nakon umanjenja utvrđenog u poreskom bilansu za oporezivanje dobiti od AOP 49 za poreski period od 2022. godine i prosečan iznos poreske osnovice nakon umanjenja utvrđen u poreskim bilansima za oporezivanje dobiti za prethodne poreske periode uvećan za 20 odsto“.
U stavu dva člana pet navedeno je da su poreski periodi 2018, 2019, 2020. i 2021. godina.
Nacrt teksta u koji smo imali uvid takođe predviđa da "u slučaju da je poreski obveznik obavljao delatnost u prethodnom poreskom periodu kraćem od 12 meseci, obračun poreske osnovice po umanjenju za taj poreski period vršiće se na godišnjem nivou, na način da se iznos poreske osnovice nakon umanjenja podeli sa brojem meseci u kojima je obveznik bio aktivan i pomnoži sa 12".
Depositphotos
Poreska osnovica se utvrđuje bez obzira na to da li obveznik ima poresku obavezu za porez na dobit u poreskom bilansu za oporezivanje dobiti u 2022. godini ili u prethodnim poreskim periodima.
Prema članu šest nacrta teksta do kojeg je došao Bloomberg Adrija, "stopa dodatnog poreza na dobit iznosi 30 odsto".
Kazne do 10.000 evra
Članom 10 nacrta teksta propisana je novčana kazna od 3.000 do 10.000 evra za poreskog obveznika koji nije dostavio obrazac za obračun ovog poreza. Takođe, u skladu sa članom 11, novčana kazna od 3.000 do 10.000 evra zaračunava se i obvezniku koji ne plati porez u utvrđenom roku.
"Novčanom kaznom u iznosu od 3.000 do 10.000 evra kazniće se za prekršaj poreski obveznik ako se pri utvrđivanju visine dohotka utvrdi poreska osnovica po umanjenju za poreski period 2022. godine i poresku osnovicu nakon umanjenja iz prethodnih poreskih perioda naveo netačne podatke zbog kojih je došlo do utvrđivanja nižeg iznosa dodatnog poreza na dobit", navodi se u članu 12. nacrta teksta.
U nekoliko zemalja uveden je porez na ekstraprofit
Porez na ekstraprofit najavljen je pre skoro mesec dana, kada je predstavljena poreska reforma, i rečeno je da će se o tome razgovarati. Ovog vikenda, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, ministar finansija Fatmir Besimi rekao je da su razgovori sa pogođenima stranama u toku.
"Već sam imao sastanak sa privrednim komorama, imaćemo još jedan sastanak, konsultacije sa njima, i to je drugi deo, nije deo poreske reforme. Rasprava koja se sada vodi sa komorama je u vezi sa posebnim, novim vanrednim porezom, a to je porez na dodatni ekstraprofit, što znači da će, po uzoru na druge zemlje, poput Velike Britanije, Italije, Mađarske, Hrvatske itd., postoji čak i direktiva, preporuka zemalja članica EU, da zemlje procene i koriste kao oblik solidarnosti. Ono o čemu sada razgovaramo sa privrednim komorama je da u poslednje četiri godine za one kompanije koje imaju preko 10 miliona evra godišnjeg prihoda, njihov profit tokom 2022. godine i deo koji je ostvaren preko 20 odsto u poslednje četiri godine će se uporediti, samo će taj deo biti podložan oporezivanju ovim novim porezom, jednokratnim, samo za 2022. godinu i neće se ponavljati. Godine u kojima nisu ostvarili profit se ne uzimaju u obzir za oporezivanje", rekao je Besimi u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
Ministarstvo finansija
Stopa koju ovim nacrtom teksta utvrđuje Ministarstvo finansija niža je od one u zemljama u kojoj je već uvedena. U proteklom periodu kada je govorio o ovom porezu, ministar finansija Besimi je uvek isticao stope koje važe u drugim zemljama. Kao primer uzeo je Hrvatsku, gde je stopa 33 odsto, Veliku Britaniju – 35 odsto, Mađarsku čak 65 odsto, Italiju – 50 odsto.
.webp){kind=icon}
