BBA analiza: Porez na ekstraprofit u fokusu Adria regiona u 2023.

U 2022. godini su države u Adria regionu ostvarile najbolje fiskalne rezultate od 2019. godine, najviše zahvaljujući oporavku privrede nakon izlaska iz režima pandemijskih mera. Rezultati su takođe posledica višedecenijski visoke inflacije koja makar inicijalno dovodi do većih poreskih prihoda pre nego što potrošači prilagode svoje potrošačke navike višim cenama.

U 2023. možemo očekivati usporavanje privrednog rasta najviše zbog zaustavljanja rasta tražnje. Takođe, inflacija će tokom sledeće godine usporavati, što će smanjiti poreske prihode vlada.

Pored toga, zemlje u Adria regionu uvode novine u svoje fiskalne politike kako bi pomogle privatnom sektoru da se izbori sa rastom cena energenata.

Srbija

U pogledu fiskalne politike, u Srbiji došlo je do sledećih promena:

• Neoporezivi prihodi povećani sa 19.300 dinara na 21.712 dinara

• Doprinosi za penziono i invalidsko osiguranje smanjeni za jedan procentni poen

• Mera delimičnog povrata doprinosa (čija je svrha da se stimuliše zapošljavanje) ostaće na snazi do kraja 2023. godine

Severna Makedonija

Severnu Makedoniju očekuje šest bitnih promena u fiskalnoj politici:

• Porez na dodatu vrednost koju domaćinstva plaćaju za snabdevanje električnom energijom biće povećan sa pet na 10 odsto

• Jednaka (neprogresivna) poreska stopa ostaje na 10 odsto

• PDV na digitalne udžbenike i sredstva za ličnu higijenu je pet odsto

• Oporezivanje kapitalne dobiti u slučaju prodaje će zavisiti od perioda držanja prodate hartije od vrednosti

• Za poslodavce uplate za životno osiguranje više neće biti oslobođeno poreza

• Razmatra se vanredni porez na ekstraprofit

Bosna i Hercegovina

U Bosni i Hercegovini nije bilo značajnijih promena u pogledu fiskalne politike, a u centru pažnje se našlo oporezivanje osnovnih životnih namirnica.

Nije usvojeno smanjenje ili ukidanje PDV-a na osnovne životne namirnice i gorivo, a dalje odluke će zavisiti od formiranja vlasti na svim nivoima.

Hrvatska

U Hrvatskoj je u centru pažnje bio porez na ekstraprofit, ali to nije bila jedina tema. Glavne promene u Hrvatskoj su bile:

• Podignuti su iznosi neoporezivih vrednosti po pitanju više stavki (nagrade za zaposlene, doprinosi za decu, otpremnine u slučaju odlaska u penziju)

• Porez na ekstraprofit

• U decembru 2022, predstavnici Hrvatske i Sjedinjenih Američkih Država su potpisali poreski sporazum kako bi se izbeglo dvostruko oporezivanje

Slovenija

Poreska i fiskalna politika se menjala i u Sloveniji:

• Neoporezivi deo prihoda na ličnu dobit je podignut sa 4.500 evra na 5.000 evra

• Iznos za dodatno linearno poresko rasterećenje podignut sa 13.716 evra na 16.000 evra

• Najviša kategorija ličnih prihoda (iznad 74.000 evra) biće oporezivana sa 50 odsto umesto sa dosadašnjih 45

• Prihodi od izdavanja nekretnina biće oporezivani sa 25 odsto, a ne sa dosadašnjih 15

• Porez na ekstraprofit

• Uvedene su posebne poreske olakšice do 1.300 evra za mlade do 29. godina

 

Porez na ekstraprofit u fokusu

U centru pažnje sledeće godine će svakako biti promene u pogledu poreza na ekstraprofit. Evropska unija je usvojila odluku da dodatno oporezuje kompanije koje 75 odsto prometa ostvaruju od sirove nafte, prirodnog gasa, uglja i prerade, čije su neto dobiti za najmanje 20 odsto veće u odnosu na prosek oporezovanih profita četiri fiskalne godine unazad.

Kako mali broj kompanija iz regiona ispunjava ove uslove, vlasti u regionu su sprovele svoje varijante ovog nameta, a najagresivnija je svakako bila Hrvatska gde su porezom na ekstraprofit obuhvaćeni svi sektori, a ne samo energetika.

Hrvatske vlasti su rešile da sa 33 odsto oporezuju sve profite koji su iznad 120 odsto vrednosti četvorogodišnjeg proseka, a vlasti u Srbiji i dalje za istu kategoriju razmatraju porez od 39 odsto.

Ova verzija poreza na ekstraprofit će najviše pogoditi prerađivače nafte jer te kompanije uspevaju da uberu sve plodove oporavka privrede i da potpuno prenesu ulazne troškove na potrošače.

Pored toga što kažnjava maksimizaciju profita kompanija van energetskog sektora (a težnja ka uvećanju profita je jedan osnovnih postulata kapitalizma), još jedan problematičan aspekt je što smanjuje doslednost i predvidljivost na koje strani investitori posebno obraćaju pažnju.

Komplikovan period sa fiskalnog aspekta

Kako se pristupi fiskalnoj politici razlikuju, analitičari Bloomberg Adrije su istražili trenutne poreske postavke (kao udeo u BDP-u) i uporedili podatke sa Evropskom unijom i zemljama Centralne i Istočne Evrope (CEE). Kao osnova su uzeti iznosi iz 2019. i 2020. kako bi se obuhvatila jedna godina sa velikim privrednim rastom i jedna godina na koju je uticala (spoljna) okolnost - u ovom slučaju pandemija. Takođe, u 2021. i dalje se osećao uticaj pandemijskih mera, pa i podaci za celu godinu mogu da prikažu iskrivljenu sliku.

Kada se sve ovo uzme u obzir, i dalje se može reći da u poslednjih nekoliko godina nije bilo većih razlika u udelu pojedinih vrsta poreza u BDP-u.

Glavni nalazi

U svim zemljama, sem u BiH, udeo poreza u BDP-u je niži nego u Evropskoj uniji i evrozoni, ali to nije nužno slučaj kada se države porede sa ostalim zemljama iz CEE regiona jer tamo Slovenija i Hrvatska imaju najviše poresko opterećenje (najbliže su im Češka i Mađarska).

Države Adria regiona karatkeriše i visok udeo PDV-a u BDP-u, što je deo strategije da se većina poreza ubira iz potrošnje. Po ovom pokazatelju prednjači Hrvatska gde je pomenuti udeo skoro duplo veći od proseka evrozone, što je posledica uloge turizma kao privredne grane.

Pojašnjenja radi, Hrvatska praktično izvozi PDV dok u isto vreme nameće samo simbolične poreske stope na usluge privatnog smeštaja. Udeo prihoda od akciza u PDV-u je takođe visok u Adria regionu, što je delom posledica zaostavštine iz prethodnih vremena, a delom specifičnosti pojedinih privreda.

Udeo prihoda od poreza na lični dohodak u zemljama Adria regiona je dva ili tri puta veći od EU i evrozone, što ima smisla kada se u obzir uzmu pokazatelj udela PDV-a. U Sloveniji, koja nastoji da oporezuje one sa najvećim prihodima, udeo prihoda od poreza na ličnu dobit je najviši. Hrvatska je od 2010. nastojala da smanji opterećenje upravo za ovu kategoriju poreskih obveznika, a ostatak regiona je u protekloj deceniji ove stope držao niskim kako bi privukao strane investitore.

Udeo prihoda od poreza na dobit preduzeća je uglavnom sličan sa nivoima iz EU, evrozone i ostatka država iz CEE regiona.

 

 

Predviđanja

Posmatrajući trenutnu strukturu poreskih opterećenja, analitičari Bloomberg Adrije smatraju da nije verovatno da se bilo koja od zemalja Adria regiona odluči za smanjenje poreskih stopa na lični dohodak, osim možda Slovenije, koja bi to mogla da učini u slučaju onih sa najvećim primanjima, zbog konkurentnosti sa razvijenijim tržištima Evrope.

U pogledu ove vrste nameta, analitičari stope u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji već vide kao granične vrednosti, a njihovo dalje smanjenje ne bi bilo produktivno ako nisu praćene odgovarajućim investicijama.

Njih takođe ne uslovljavaju samo niža izdvajanja za radnu snagu već i predvidljivost i pravno okruženje. Analitičari čak pre vide mogućnost da se ove stope povećaju, iako bi za ovo bilo potrebno poboljšanje demografske strukture (na primer smanjenje želje za selidbom u zapadnu Evropu).

Naposletku, Hrvatska će u jednom momentu morati da promeni trenutnu politiku po pitanju oporezivanja pružalaca privatnog smeštaja jer trenutno stanje preti da ugrozi razvoj u drugim sektorima.

Nema potrebe posebno ukazivati na potrebu prisutnu u svim zemljama regiona da promene poreske politike kako bi se rešili ili umanjili demografski problemi, jer se gotovo u svim zemljama javlja odliv (kvalifikovane) radne snage.

Pozitivni primeri

Pozitivni primeri se mogu naći u zemljama CEE regiona. U Mađarskoj neprogresivna stopa poreza na ličnu dobit iznosi 15 odsto, dok porez na dobit preduzeća iznosi devet odsto, a PDV 27 odsto. Ovakva kombinacija poreskih nameta je doprinela značajnom rastu bruto poslovnog suficita (šest odsto kompozitne godišnje stope rasta, što je 1,6 puta veće nego prosek EU od 2011. do 2020.)

U Poljskoj je porez na dobit preduzeća smanjen na devet odsto za preduzeća čiji je EBIT pokazatelj poslovanja ispod dva miliona evra. Proces konvergencije je u Poljskoj već bio u toku zahvaljujući restrukturiranju u mnogim oblastima, a bruto poslovni suficit je za period od 2011. do 2020. bio za 20 odsto viši od proseka EU. Pomenute poreske reforme su samo ubrzale proces.

Primere dobre prakse možemo naći i u Rumuniji gde se posebne pogodnosti odnose na sektore informacionih tehnologija, naučnoistraživačkog rada, proizvodnje hrane, kao i građevinarstva.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar