Hrvatski bruto domaći proizvod (BDP) u trećem tromesečju porastao je za 5,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je u petak prvu procenu Državni zavod za statistiku (DZS).
Rast je niži nego u drugom i prvom kvartalu kada je BDP na godišnjem nivou bio uvećan za 8,7, odnosno 7,8 odsto. To znači da je u prvih devet meseci ove godine BDP rastao 7,2 odsto u odnosu na isti period u 2021.
Broj za treće tromesečje bitno je niži od prognoze zagrebačkog Ekonomskog instituta koji je na osnovu tzv. CEIZ indeksa o trenutnom stanju poslovnog ciklusa očekivao rast od 7,8 odsto.
Na nivou cele 2022. godine, hrvatska vlada očekuje rast od 5,7 odsto te onda snažno usporavanje na 0,7 procenata u 2023. godini.
DZS
U odnosu na prethodni kvartal, sezonski prilagođen hrvatski BDP bio je za 0,4 odsto niži. U prva dva tromesečja ove godine BDP je u odnosu na prethodni kvartal rastao, i to u prvom 2,8, a u drugom 1,5 odsto. Takav razvoj događaja signalizira usporavanje privrede.
DZS
U trećem kvartalu na godišnem nivou vidljiv je rast svih kategorija BDP-a prema rashodnoj metodi, a najveći doprinos došao je od uvoza roba i usluga, i to za 30,5 odsto više nego u istom razdoblju lane. Nakon toga sledi izvoz roba i usluga s rastom od 23,3 odsto.
Prema podacima Eurostata, objavljenima pre desetak dana, u trećem tromesečju je u Evropskoj uniji na godišnjem nivou BDP najviše rastao na Kipru, i to za 5,4 odsto, zatim u Hrvatskoj 5,2 odsto te Portugalu 4,9 odsto. Najmanje je rastao u Francuskoj, za jedan odsto, a jedino je pao u Latviji, i to za 0,4 odsto. U trenutku objavljivanja tih iznosa nisu bili poznati podaci za šest zemalja članica, uključujući Hrvatsku.
.webp){kind=icon}
