Toplotni talasi ovog leta oborili su rekorde širom planete - i doneli sa sobom pomalo nejasne fraze. Šta je tačno šest sigma? Da bismo to pojasnili, sastavili smo rečnik pojmova koje ćete, nažalost, sve češće čuti.
Toplotna kupola
Toplotna kupola se formira kada toplo, sunčano vreme na određenoj lokaciji dovede do područja visokog pritiska. To pojačava toplotu i može prouzrokovati da se mlazni tok - brza reka vazduha u atmosferi - savije oko područja, stvarajući atmosferski fenomen koji može ostati na mestu danima ili čak nedeljama.
Upozorenje o visokim temperaturama
Nacionalna meteorološka služba izdaje ovo upozorenje kada se očekuje da će subjektivni osećaj temperature - kombinacija izmerene temperature i vlažnosti - dostići ili preći 43 °C i neće pasti ispod 24°C tokom bar 48 sati. Da biste se nosili sa vrućinom, ograničite sebi vreme koje provodite na otvorenom - i pijte vodu.
Opširnije
Ekstremne vrućine ubrzano postaju pretnja za svetske zalihe goriva
Visoke temprerature su još jedan faktor koji zadaje glavobolje energetskom sektoru.
12.09.2023
Požari Evropu koštaju 4,1 milijardu evra, Grčka najteže pogođena
Procenjuje se da su požari Evropu koštali 4,1 milijardu evra (4,43 milijarde dolara).
04.09.2023
Šta se desi na Antarktiku, ne ostaje na Antarktiku
Antarktik je pogodio najekstremniji toplotni talas ikada zabeležen.
13.08.2023
Šteta od poplava u Sloveniji popeće se na milijarde evra
Prvobitna procena štete koju je dao premijer Golob tokom vikenda iznosila je 500 miliona evra.
09.08.2023
Istraživanje: Bez klimatskih promena ne bi bilo ni talasa vrućine u julu
Ekstremna vrućina ovog leta u SAD i južnoj Evropi bi bila "gotovo nemoguća" bez klimatskih promena
29.07.2023
Ekstremne vrućine širom planete nisu slučajnost
Malo je verovatno da će uskoro doći do olakšanja od visokih temperatura.
21.07.2023
Temperatura mokrog termometra
Nije ono što vas pogađa vrućina. Nije to čak ni vlažnost. To je kombinacija vrućine, vlage, snage vetra, ugla sunčeve svetlosti i oblačnosti. Da bi kvantifikovali ovu kombinaciju, naučnici proveravaju “temperaturu mokrog termometra”, uređaja koji simulira telesnu reakciju na vazduh.
El Ninjo
El Ninjo je prirodni klimatski fenomen koji nastaje usled fluktuacija pravaca vetrova i temperature vode u tropskom delu Tihog okeana i za koji se veruje da postoji jako dugo. El Ninjo (što na španskom znači “mali dečak”) može da podigne globalnu prosečnu temperaturu i izazove regionalne vremenske promene.
Megasuša
Megasuša je period veoma niske vlažnosti zemljišta koji traje dugo. Naučnici nemaju preciznu definiciju, već je prepoznaju kad je vide. Ona je pogodila američki Zapad, gde su uslovi od 2000. godine gori nego što su bili u zadnjih 1.200 godina.
Crvene zastavice upozorenja
Crvene zastavice se odnose na dane izuzetne opasnosti od požara i sve se češće sreću na mapama nacionalnih meteoroloških službi. Upozorenje uglavnom ukazuje na to da će biti vruće, vetrovito i suvo. Drugim rečima, svi elementi eksplozivnih požara su tu. Samo je potrebna iskra.
Vatrena oluja
Vatrene oluje nastaju kada intenzivni šumski požari pregreju vazduh, te se on podigne. Obeležje vatrene oluje je pirokumulonimbus, visoki oblak koji spada u olujne oblake, obično bez kiše. Te oluje mogu rasplamsati žar, a ponekad čak i pokrenuti vatreni tornado.
Šest sigma
Naučnici odstupanje od norme označavaju sigmom ili standardnom devijacijom. Što je više sigma, to je događaj ređi. Dve sigme su neobične, tri sigme su retke. Neuspeh morskog leda na Antarktiku da se obnovi nazvan je događajem od šest sigma - nešto što se dešava jednom u otprilike 7,5 miliona godina.
Studije atribucije
Naučnici znaju da klimatske promene igraju ulogu u visokim nivoima toplote širom sveta. Studije atribucije su alat koji im omogućava da kvantifikuju kolika je ta uloga. Koristeći klimatske modele, istraživači mogu da simuliraju i analiziraju današnji i predindustrijski svet, a zatim da uoče razlike.
Masovna smrtnost
Ekstremne vrućine predstavljaju rizik za skoro svako živo biće na Zemlji. Iako ne postoji utvrđena definicija masovne smrtnosti u kontekstu klimatskih promena, duži periodi neobično visokih temperatura utiču na masovno odumiranje drveća, korala i okeanskih stvorenja poslednjih godina.
.webp){kind=icon}
