U radionici Worldcoinove 'sfere', smelog i apsurdnog zaštitnika čovečanstva

Pitoreskni centar nemačkog grada Nirnberga ne odiše previše visokotehnološkim duhom. Ima zamak, katedralu, plakate koji hvale kobasice i, čini se, beskrajan niz radnji sa sladoledom za turiste. Ipak, jednog vikenda sredinom maja, za one koji su pažljivo pratili, grad je bio domaćin predstavljanja prave tehnološke poslastice.  

Posetioci futuristički dizajnirane radnje "Josephs”, nedaleko od glavne ulice, susreli su se s tajanstvenom metalnom kuglom veličine dinje. Blistava hromirana kugla stajala je na crnom stubu koji se izdizao iz velike drvene osnove pravougaonog oblika, a cela ova postavka nalazila se u blizini izloga u izložbenom prostoru "Josephsa". Nedaleko od ovog čudnovatog predmeta nalazio se Alex Blania, jedan od tvoraca "sfere" (orb). Sedeo je na centralnom  mestu u sobi dok ga je moderator zasipao pitanjima pred više desetina nemačkih studenata informatike i inženjerstva koji Blaniju slave kao lokalnog momka koji je uspeo. 

Evropa beleži nekoliko velikih tehnoloških uspeha, ali već dugo kaska za SAD u smislu kvantiteta i kvaliteta svojih projekata, kao i obima i preduzetničke ambicije. Upravo zato je Blania predstavljen javnosti u blizini svoje blistave kugle. On je izvršni direktor Tools for Humanity Corp. koja koristi "sferu" u okviru sistema verifikacije identiteta i kriptovaluta po imenu Worldcoin.

Njegova kompanija sa sedištem u San Francisku i Erlangenu u Nemačkoj, krajnji je predmet čežnje Silicijumske doline. Izvršni direktor OpenAI Sam Altman, koji je pokrenuo Tools for Humanity i regrutovao Blaniu, glavni je finansijer zajedno sa Tiger Global Management, Fifty Years, Khosla Ventures, Andreessen Horowitz i desetinama drugih investitora koji su doprineli sa više od 250 miliona dolara kako bi se, kako se navodi na sajtu kompanije, "obezbedio pravedniji ekonomski sistem". 

Registracija putem "sfere" u ‘Josephsu’ | Eriver Hijano/Bloomberg Businessweek

Da bi se postigao ne tako skroman cilj, Tools of Humanity želi da stvori globalni sistem za verifikaciju identiteta ljudi. Iza toga stoji ideja da veštačka inteligencija (AI) toliko brzo napreduje da će nam uskoro, ako već nije, biti potrebno da nađemo način kako da razlikujemo ljude od mašina. Drugim rečima, da bi smo sprečili izuzetno pametne veštačke inteligencije da preplave internet lažnim video i audio zapisima, prevarama i propagandom, moramo naći način da odgovorimo na savremeno egzistencijalno pitanje: da li je to bot ili nije. I tu uskače "sfera". Ona služi za skeniranje dužice oka, što se obavlja uz nadzor osobe zadužene za to, a zatim se izdaje World ID, kojim se potvrđuje da iza niza karaktera koje mašina generiše stoji stvarna osoba. Mogli biste, zatim, upotrebiti svoj World ID da se ulogujete na Shopify, Reddit ili na server Discorda, a svi će se osećati bezbednije znajući da imaju posla sa stvarnom osobom od krvi i mesa a ne sa veštačkom inteligencijom.

To je, međutim, tek prvi korak u ostvarivanju ove vrlo futurističke vizije. Ljudi koji dobiju World ID, mogu dobiti i token Worldcoinove kriptovalute (WLD). Tools for Humanity koji upravlja Worldcoinom "sferom", World ID-jem i ostalim stvarima, tvrdi da će kriptovalute biti ključne u rešavanju pitanja raspodele prihoda i resursa koja bi mogla proisteći iz primene veštačke inteligencije. Kompanija želi da stvori finansijsku mrežu putem koje bi mogle da se u teoriji obavljaju stvari poput isplaćivanja redovnih uplata ljudima u teškom položaju. Po tom scenariju, Worldcoinova mreža bi funkcionisala kao finansijska podrška za ljude širom sveta, kojom ne upravljaju vlasti. 

Blania i Altman, koji su pre godinu zvanično predstavili svoj strateški plan za Worldcoin, naišli su na, najblaže rečeno, pomešane reakcije. S jedne strane, oni su već ubedili više od šest miliona ljudi da stanu ispred "sfere" i registruju se za World ID, dok se ove godine beleži nagli rast broja prijava. Ukupna vrednost kriptovalute (WLD) iznosi više od 550 miliona dolara. U fabrici u Nemačkoj kreće se u masovnu proizvodnju "sfera" koje će uskoro biti distribuirane širom sveta u pokušaju da se ovi iznosi dodatno povećaju. 

Alex Blania | Eriver Hijano/Bloomberg Businessweek

S druge strane, mnogima ova šema deluje smešno i distopijski, poput orvelovske noćne more kada je reč o privatnosti. Mnoge zemlje su stopirale skeniranje dužica strahujući da ljudi koji stanu ispred "sfere" ne znaju za šta se zaista prijavljuju, kao i da je prikupljanje biometrijskih podataka "nepotrebno i preterano", kako je to regulatorno telo Hongkonga navelo u maju. 

Blania (30) svestan je kritika i priznaje da inicijativa Worldcoina nije najbolje počela. Bloomberg News je prvi objavio šta kompanija planira 2021. godine, mesecima pre nego što su osnivači bili spremni da formulišu poruku o svojim namerama. "U suštini smo vrlo rano naišli na probleme", rekao je Blania studentima u "Josephsu". 

Tokom prošle godine Blania i njegov tim su pokušali da odgovore na svaku primedbu u vezi sa Worldcoinom. Poboljšali su bezbednosnu tehnologiju u "sferi" i način na koji kompanija upravlja podacima korisnika. Iznova i iznova su se sastajali sa regulatorima i uspeli da utiču na zemlje poput Južne Koreje i Kenije da ukinu zabranu upotrebe "sfere". Da, projekat Worldcoin može zvučati ludo. Sam Blania im daje pet odsto šanse za uspeh. Ipak,  u intervjuima za Bloomberg Businessweek ističe da ni vlasti ni javnosti nisu uhvatile korak s tehnološkim promenama koje dolaze, niti pripremaju alate koji će im biti potrebni da se suoče s posledicama upotrebe veštačke inteligencije kada do toga dođe. Bolje je imati "sferu" i izgubiti nego nemati je uopšte. 

"To je ono što je zapravo kul u vezi sa Silicijumskom dolinom", rekao je Blania studentima. "Možete prikupiti četvrt milijarde dolara na osnovu šašave ideje koja će, ako uspe, promeniti sve, a ako ne uspe, bar je vredelo pokušati." 

Blania je visok oko 190 centimetara i izuzetno tanak, razoružavajuće i opušteno šarmantan čak i kad govori o protokolima, blokčejn tehnologijama i biometrijskim sistemima za identifikaciju. Vlada svom tom pretencioznom terminologijom tehnološke industrije, ali zato pristupa Worldcoinu i problemima koje pokušava da reši sa stereotipnom nemačkom preciznošću. 

U kafeu kraj reke Pegnic, Blania priča kako je odrastao u malom, ruralnom mestu udaljenom oko 45 kilometra kolima od Nirnberga. Njegov otac je imao neobičan konsultantski posao, uskakao je kao privremeni izvršni direktor u različite kompanije u krizi. Njegova majka je radila u računovodstvu i finansijama. Od malih nogu  se zanimao za mašinstvo i elektrotehniku, kao i za programiranje. Radio je na više projekata kod kuće: popravljao je automobil "ostin mini", pravio automatski brojač insekata da bi pratio zdravlje šume i konstruisao vertikalnu farmu pre nego što su takve farme postale popularne. 

Blania je na fakultetu razvio interesovanje za fiziku i veštačku inteligenciju. Upisao je master iz fizike na Univerzitetu Erlangen-Nirnberg, a zatim i na Kalifornijskom tehnološkom institutu i sve je vodilo ka karijeri teorijskog fizičara. 

Priče iz Silicijumske doline i njena čuda su, međutim, privlačila Blaniju. Povremeno je putovao iz Evrope u San Francisko kako bi pronašao način da uđe u preduzetničke krugove. Po dolasku na Kalifornijski tehnološki institut, svakog vikenda je putovao svojom oronulom "tojota korolom" do San Franciska kako bi pokušao da upozna bilo koga sa startap scene. Ti pokušaji su na kraju urodili plodom. I dalje nije siguran kako se to desilo, ali je uspostavio dovoljno veza da jednog dana primi nasumični imejl od Maxa Novendsterna, mladog diplomca sa Harvarda koji je postao preduzetnik poznat po inovativnim idejama u vezi sa finansijskom tehnologijom. 

Priprema za test kalibracije sočiva | Eriver Hijano/Bloomberg Businessweek

Bio je oktobar 2019. godine i Novendstern kaže da su se on i Altman, koji je razmišljao o ideji projekta sa kriptovalutom, zapitali da li bi Blania prihvatio razgovor za posao. "Nisam uopšte bio upućen u svet kriptovaluta", kaže Blania. "Mejl je sadržao Samovu i Maxovu viziju izloženu na dve strane a ja bukvalno ništa od toga nisam razumeo." 

Blania je bio očaran Altmanom, bivšim predsednikom startap inkubatora Y Combinator, u to vreme novopečenim izvršnim direktorom OpenAI-ja, i njegovim pristupom razvoju kompanije. Blania je uzeo dve nedelje slobodno na fakultetu kako bi pročitao što više o kriptovalutama i pitanjima poput univerzalnog osnovnog dohotka, lične Altmanove opsesije, prema kojoj bi vlade prihvatile da isplaćuju građanima redovna sredstva bez uslovljavanja, kao vrstu zaštitne mere. Što je Blania više čitao, to mu se ideja više sviđala. Došao je do uverenja da kriptovalute, ako bi postale deo redovnih tokova, a ne samo predmet finansijskih spekulacija i prevara, imaju potencijal da ponude ljudima veće ekonomske slobode i finansijske mogućnosti. "Druga ideja je bila da će se pojaviti veštačka inteligencija, da će se društvo značajno promeniti i da će nam biti potrebna infrastruktura da iskoristimo sve to na dobrobit čovečanstva", kaže Blania. 

Proći će tri godine pre nego što OpenAI pusti u upotrebu ChatGPT i javnost počne svakodnevno da raspravlja o efektima veštačke inteligencije. Altman i Novendstern već su o tome dobrano razmišljali, a sada se i Blania posvetio tome. Altman, koji je odbio da odgovara na pitanja, neprestano je Blaniji govorio o budućnosti u kojoj će veštačka inteligencija preplaviti internet ako bude bez nadzora, i izazvati ekonomski potres čije bi posledice mogle da se isprave ako bi se uveo finansijski sistem koji bi omogućio raspodelu sredstva i informatičkih resursa među ljudima širom sveta. Blaniji je plan za Worldcoin delovao da kao "previše smeo i ambiciozan" i toliko mu se to dopalo da je odlučio da ode u Silicijumsku dolinu i prekine studije kako bi se pridružio ovom poduhvatu kao jedan od osnivača. 

Ispitivanja su trajala mesecima | Eriver Hijano/Bloomberg Businessweek

Prvobitno je, sasvim razumljivo, planirano da se projekat Worldcoin  potpuno realizuje u San Francisku. Međutim, zbog pandemije su stvari krenule drugim pravcem. 

U martu 2020. godine Blania se ukrcao u avion za Nemačku. Planirao je da poseti neke svoje nekadašnje školske drugove i pita ih za savet kako da kreira vrhunski biometrijski identifikacioni sistem. Neposredno uoči poletanja, tadašnji predsednik Donald Trump je objavio da će SAD zatvoriti svoje granice. Kada je Blania sleteo, očekivao je da će ograničenje trajati mesec ili dva. Umesto toga, ispalo je praktičnije da ostane u Nemačkoj te je otvoreno drugo sedište projekta Worldcoin u univerzitetskom gradu Erlangen, gde je Blania okupio tim koji će napraviti prvu "sferu".

Prvi članovi Worldcoin tima proveli su mesece analizirajući postojeće biometrijske sisteme i proučavajući stručne radove u nadi da će naći najbolji način da registruju milijarde ljudi na jedinstvenoj platformi za verifikaciju identiteta. Oni su ubrzo shvatili da sistemi koji se najviše koriste, poput prepoznavanja lica ili otiska palca, neće odgovarati Worldcoinovim tehničkim zahtevima.  

Njegov biometrijski skener bi, pre svega, morao da prepozna da obrađuje stvarno ljudsko biće. To znači da bi skener, na primer, proveravao toplotni otisak živog bića. Takođe bi morao da odmah utvrdi da se osoba koju skenira razlikuje od miliona ljudi čiji je identitet prethodno verifikovan. Jedini sistem koji se u mnogo čemu poklapao sa ciljevima Worldcoina bila je nacionalna baza biometrijskih podatka Indije, koja se oslanjala na skenove dužice kao najpouzdanijem vidu autentifikacije identiteta. 

Jedna od mana biometrijskih metoda koje se koriste u mnogim pametnim telefonima jeste to što bi osoba (ili superinteligentan robot), u maniru scenarija "Nemoguće misije", mogla da ih zaobiđe pomoću maske ili kopije otiska prsta. Dužicu oka je pak mnogo teže oponašati jer ima toliko mnogo varijacija, što stručnjaci za biometriju nazivaju entropijom. Prednja strana dužice ima kripte, udubljenja u obliku dijamanta različitih veličina, dok se na perifernoj dužici nalaze koncentrično postavljeni nabori. Dužica ima različite varijacije pigmenta, zbog čega oko izgleda kao mermer. Čak i kod blizanaca je ta šema različita. 

Worldcoinov tim je imao zadatak da pozajmi tehnike skeniranja iz Indije i drugde i dopuni ih nizom drugih tehnologija koje bi omogućile da se potvrdi da je tokom skeniranja prisutno ljudsko biće. Na inženjerima je bilo da to sve uklope a da pritom omoguće da se skeniranje odvija što je moguće brže i lakše. 

Worldcoin je mogao da dizajnira jednostavnu kutiju u kojoj bi bila smeštena oprema, što bi u fabrici moglo relativno lako da se napravi. Ali osnivači su hteli da ostave utisak. Logično, svidela im se blistava, metalna sfera koja izgleda kao veliko kiborgovo oko. 

Prvi nacrti "sfere" nastali su u skromnom okruženju. Blania je vrbovao Fabiana Bodensteinera, nekadašnjeg kolegu studenta sa Univerziteta Erlagen-Nirenberg, da se pridruži projektu Worldcoin. Posle diplomiranja, Bodensteiner je pokrenuo konsultantsku firmu za hardverski inženjering i u svojoj kancelariji u Erlangenu je imao dovoljno prostora za prve eksperimente. On, Blania i još nekoliko njih ispunili su skučeni prostor štampanim pločama, kamerama i krevetima tako da su mogli da spavaju pored opreme. 

Fabian Bodensteiner | Eriver Hijano/Bloomberg Businessweek

Do leta 2021. godine Blania i njegov tim su imali gotov prototip koji su testirali na terenu. Ne samo da je "sfera" bila kružnog, atraktivnog oblika već je i izbacivala metalni novčić iz otvora na prednjoj strani kada bi se ljudi registrovali. (Ovu "funkciju", pomoću koje je isplata kriptovalute trebalo da deluje stvarnije, predložio je savetnik za dizajn koji je tesno sarađivao sa Kanyeom Westom. Worldcoin je na kraju odustao od ovoga). Blania i njegov tim su odlučili da se upute na gradski trg u Erlangenu, upoznaju ljude sa proizvodom i pokušaju da ih registruju na licu mesta.  

To je loše prošlo. Iz zvučnika na uređaju je dopiralo pištanje i zujanje dok je izdavao uputstva ljudima da se približe ili udalje radi boljeg fokusa kamere. Jedan od Worldcoinovih inženjera, stojeći sa strane, morao je da se poveže bežičnim putem na uređaj i otkloni u hodu greške u softveru kako bi registracija mogla da se dovrši. Održali su svoju složenu prezentaciju u svom tom haosu i nekako uspeli da registruju nekoliko korisnika. "Stajali smo tamo kao budale", kaže Chris Brendel, jedan od prvih članova Worldcoinovog tima, a sada šef za AI i biometriju. "Bilo je toliko loše." 

Tri godine kasnije, "sfera" je postala tehničko čudo. U njenom središtu se nalazi nekoliko međusobno povezanih štampanih ploča koje obavljaju različite zadatke. Jedna služi da se proveri da li je neko pokušao da hakuje "sferu" ili da manipuliše njome. Druga sadrži čip Nvidia Corpa za pokretanje kompjuterskog vida i drugih softvera veštačke inteligencije preko niza veštačkih neuronskih mreža na samom uređaju. Drugi senzori prate položaj "sferom" putem GPS-a i služe za bežične komunikacije za slanje podataka ka proizvodima i od njih. Među svom tom elektronikom se nalazi aluminijum kako bi raspršio toplotu. 

Pored njih su optički sistemi čija je izrada zahtevala više pažnje i prilagođavanja. Worldcoin je želeo da omogući ljudima da priđu "sferi" i skeniraju dužicu bez detaljnih uputstava o položaju koji treba da zauzmu, ili prilagođavanja koje oduzima vreme. To se pokazalo kao težak zadatak. Tokom testiranja se pokazalo da neki ljudi pribijaju lice uz "sferu", dok drugi stoje na rastojanju, klate se i pomeraju. 

Da bi se to izbeglo, "sfera" koristi dva objektiva. Širokougaoni objektiv procenjuje okruženje i koristi neuronsku mrežu koja predviđa mogući položaj nečijih očiju. Telefoto objektiv sa stabilizatorom pokreće se kako bi se dobio krupni plan. Worldcoin je sarađivao sa švajcarskom firmom na izradi sočiva sa novom tehnologijom fokusiranja. Sočivo je izrađeno od tanke membrane u kombinaciji sa "rezervoarom" ulja koje se može oblikovati pomoću struje. Ulje se može pogurati u membranu kako bi se promenio fokus sočiva u milisekundi i zumirala dužica oka bez korišćenja kabastih mehaničkih delova. "Sistem je mnogo kompaktniji nego kada bi se koristile tradicionalne metode koje podrazumevaju više sočiva", kaže Bodensteiner, koji je u velikoj meri bio zadužen za inženjerski deo "sfere". 

Skeniranje dužice | Eriver Hijano/Bloomberg Businessweek

Da bi se dodatno osigurao integritet sistema verifikacije, "sfera" kombinuje senzore za telesnu toplotu sa još dva senzora koji skeniraju dubinu polja i talasne dužine infracrvene svetlosti kako bi se utvrdilo da li je pred uređajem slika dužice ili pravo oko. 

Jabil Inc. proizvodi po ugovoru "sfere" u Jeni, gradu bogate istorije u oblasti optike, udaljenom dva i po sata severno od Nirnberga. Carl Zeiss otvorio je tu svoju prvu optičku laboratoriju 1846. godine i Jena je puna iskusnih ljudi u toj industriji, od kojih neki sada ručno izrađuju "sfere". Oko desetak ljudi radi na nekoliko različitih radnih mesta na sastavljanju elektronskih delova, pre poslednjeg koraka kada se postavlja hromirani omotač i zaštite sve komponente. Proizvodnja jedne "sfere" košta oko 1.500 dolara i za razliku od uobičajenog potrošačkog elektronskog uređaja, nije potrebno da se proizvodi u milionima komada ili da ima elegantno pakovanje. U Jabilovoj fabrici je upravo otvorena i druga proizvodna linija koja će moći da se proizvede desetine hiljada "sfera", koliko je, prema mišljenju Blanije, potrebno da se registruje milijarda ljudi. Worldcoin je dosad izradio 3.300 "sfera". 

Projekat Worldcoin su na svakom koraku pratili ironični komentari i apokaliptična predviđanja u naučnofantastičnom stilu. Altman pomoću OpenAI-ja pokušava da stvori moćan sistem veštačke inteligencije zbog koga će rešenja poput Worldcoina biti neophodna. Stvara problem, a onda nudi rešenje. Štaviše, može se samo zamisliti šta će superpametna veštačka inteligencija misliti o tome da bude svedena na "neljudski" status na internetu i da li će početi da gaji mržnju prema Altmanu i Blaniji ili čak prema svima nama. 

Ali zato znamo šta mnogi ljudi misle o naporima Worldcoina. Electronic Privacy Information Center, istraživački centar u Vašingtonu, prošle godine je u saopštenju jasno izneo dve najveće bojazni koje izaziva projekat. "Worldcoinov pristup nosi ozbiljne rizike po privatnost jer se najsiromašniji i najranjiviji ljudi podmićuju da bi dali svoje nepromenljive biometrijske podatke, poput skena dužice i slika za prepoznavanje lica, u zamenu za siću", naveo je Jake Wiener, pravni savetnik tog centra. "Masovno prikupljanje biometrijskih podataka poput Worldcoina ugrožava privatnost ljudi u velikoj meri bilo da kompanija zloupotrebi prikupljene informacije ili da ti podaci budu ukradeni." 

Regulatorna tela, bar zasad, dele neke od tih strahova. Kada je Worldcoin predstavljen, ljudi su mogli u više od 20 zemalja da dođu do "sfere" i registruju se. Lista se svela na 12 zemalja, koliko ih je sada navedeno na Worldcoinovom sajtu, pošto su mnoge vlasti širom Evrope, Azije i Afrike zaustavile registraciju zbog bojazni da bi ova usluga mogla da iskorišćava ljude i da bi Worldcoin mogao da zloupotrebi ili izgubi informacije o ličnosti. Građani u SAD mogu , ako žele, da skeniraju dužice u nekoliko tehnološki opremljenih maloprodajnih objekata, ali ne dobijaju Worldcoinovu kriptovalutu, što je posledica regulatorne nesigurnosti i bojazni u vezi sa kriptovalutama, a ujedno je i znak da Worldcoin mora još mnogo toga da uradi da bi ga doživeli kao opšteprihvaćenu uslugu. Iako je broj registracija putem "sfere" ujednačeno rastao u proteklih godinu dana Worldcoin i dalje zaostaje za svojim prvobitnim ciljevima. 

Registracija | Eriver Hijano/Bloomberg Businessweek

Naravno, ljudi su decenijama davali svoje privatne podatke u zamenu za pogodnosti. Alphabet, Apple i Amazon – samo da pomenemo one na slovo A, raspolažu velikim bazama ličnih podataka milijardi ljudi i te informacije su dragocenije i ličnije nego nasumičan niz karaktera napravljen iz skena dužice. Mnogi koji imaju pametne telefone već su omogućili izabranim tehnološkim gigantima pristup informacijama o svojoj lokaciji, kalendaru i elektronskoj pošti. Startap koji se nudi da postane globalni posrednik u pitanjima verifikacije identiteta i finansija jeste novina, iako se mnogo ne razlikuje od onoga što je bilo pre. 

Jednog vikenda ujutru u Meksiko Sitiju petnaestak ljudi je nedavno stajalo u redu kod mesta za registraciju za Worldcoin, spremni za savremenu trampu. Ljudi, uglavnom mladi i srednjovečni muškarci, obreli su se u istorijskom delu grada među radnjama sa venčanicama i svečanom odećom, u čijim su izlozima bile izložene haljine za "quinceañeru", tradicionalnu proslavu 15. rođendana devojčica. Centar za registraciju za Worldcoin koji vodi podizvođač nije toliko blistav niti stalan, o čemu govore bele stolice na rasklapanje u čekaonici i privremeni znak sa obaveštenjem o usluzi koji  visi na konopcu. Osoblje čine čuvar i dva lokalna radnika - jedan u Worldcoinovoj dukserici sa kapuljačom i drugi u crnoj majici, koji vode ljude kroz proces registracije. 

Juan Juarez (45) koji se registrovao nekoliko nedelja ranije, doveo je 18-ogodišnjeg sina Santiaga da se skenira. Juarez je opsednut novcem koji je zaradio zbog rasta vrednosti Worldcoina otkako se registrovao i nada se da će dobit uložiti u druge kriptovalute. Njemu se sviđaju i širi ciljevi ove tehnologije. "Mislim da je to dobra stvar jer ćemo u budućnosti moći da vidimo ko je zaista čovek a ko nije", kaže Juarez. Njegov sin je rekao da se nada da će iskoristiti svoju zaradu od Worldcoina da bi pokrio troškove obrazovanja u oblasti elektronike. 

Registracija za Worldcoin je u Singapuru postala nešto poput turističke atrakcije. Prilikom nedavne posete centru za skeniranje u Kuli Sentanijal, bilo je korisnika iz Bangladeša, Kine i Indije koji su svi skenirali dužicu u zamenu za kriptovalutu. Oko desetak ljudi, među kojima su bili jedan električar, par studenata i drugih koji rade u oblasti tehnologija, čekalo je u redu na registraciju koja traje dva minuta. Mitesh Kha, 33-ogodišnjak iz Indije, radovao se brzoj isplati. "To je novac dobijen na poklon", rekao je on. "Rado ću skenirati dužicu i dozvoliti Worldcoinu da dobije moje podatke. Ako hoću, uvek mogu da obrišem podatke, tako piše u aplikaciji." 

Ako Blania ima loše namere, onda ih dobro krije. Sama "sfera" ne skladišti podatke o ličnosti. Sken dužice se odmah briše iz "sfere" i ne prenosi se internetom. Jedini podatak koji se šalje, kako on kaže, jeste kriptovani niz jedinica i nula koje čine kod dužice, i služi kao potvrda da je reč o jedinstvenom ljudskom biću. (Ljudi mogu, međutim, da izaberu da podele svoje podatke sa Worldcoinom za potrebe obuke i u tom slučaju kriptovane informacije se mogu slati putem interneta.) Worldcoin je upravljao podacima na centralizovan način, ali radi na uspostavljanju saradnje sa univerzitetima i drugim neutralnim stranama u cilju rasparčavanja nizova karaktera na delove i skladištenju njihovih delova u različitim bazama podataka. Da bi imali bilo kakve šanse da ponovo sastave lični kod, hakeri bi morali da prikupe sve delove i razbiju enkripciju. 

Povrh svega, skoro sve što ima veze sa Worldcoinom je dostupno. Svako može da ode na GitHub i preuzme detaljne šeme "sferinog" hardvera ili da prouči Worldcoinov protokol.  

Ove godine će početi proizvodnja "sfere" prijemčivijeg izgleda, u različitim bojama i drugih oblika kako bi se udaljilo od distopijske estetike. Nadaju se da bi uskoro i druge grupe mogle da odluče da počnu da prave svoje "sfere" i razviju usluge na osnovu Worldcoinovog protokola. A krajnji Blanijin i Altmanov cilj nije da oni rukovode Worldcoinom, već zajednica ljudi koji podržavaju projekat. Oni bi voleli da se ovom uslugom upravlja kao vrstom javnog dobra.   

Matična ploča | Eriver Hijano/Bloomberg Businessweek

Pojedini kritičari posmatraju sve ovo i odaju priznanje Worldcoinu za trud i nameru, ali kažu da je u osnovi reč o pogrešnom pristupu pitanju bezbednosti. "Worldcoin radi nešto zaista važno time što stavlja u prvi plan vrednost identiteta i biometrijskih podataka", kaže Charles Herder, stručnjak za sajber-bezbednost i jedan od osnivača Badge Inc, startapa  u oblasti verifikacije identiteta. Worldcoin je, međutim, imao i nedostatke koje bi hakeri mogli da iskoriste, a koje je kasnije ispravio. Prema Herderovoj analizi Worldcoinove dokumentacije dostupne javnosti, osnovnih nedostataka ima u načinu na koji se skladište podaci. Pritom, reč je o kompaniji. "Morate verovati da se kroz 30 godina njihov način poslovanja neće promeniti ako bankrotiraju", kaže on. "Tu su podsticaji da se zaradi na podacima i morate se osloniti na pretpostavku da ti podsticaji neće prevagnuti u odnosu na obećanja koja su vam dali." 

Altman je prvobitno iz svog džepa podržao Tools for Humanity, a onda je pomogao da se prikupi novac kako bi se napravila i distribuirala Worldcoin tehnologija. Investitori poseduju 13,5 odsto Worldcoin valute koja je na 113. mestu digitalnih tokena po tržišnoj kapitalizaciji (nekoliko mesta iza kriptovalute Floki, nazvane po psu Elona Muska). Ostatak je raspodeljen među ljudima koji kupuju valutu ili je dobijaju preko skeniranja dužice.   

Da bi Blania i Altman dostigli svoje ambiciozne ciljeve u sprečavanju negativnih posledica veštačke inteligencije, potrebno je da se vrednost Worldcoina znatno poveća. Oni smatraju da vlade neće dovoljno brzo reagovati na promene koje veštačka inteligencija donosi globalnoj ekonomiji i dovodi u pitanje radna mesta. Ljudi koji nemaju novca, u teoriji, moći će da se oslone na prihod od Worlcoina. "Definitivno ćemo morati da probamo nove stvari koje još ne postoje", kaže Blania. 

U obraćanju studentima u "Josepsu", Blania je umanjio značaj reakcija regulatornih tela u protekloj godini. On putuje od zemlje do zemlje, objašnjava tehnologiju vlastima od kojih očekuje da će vremenom početi da razmišljaju kao on. Vlasti su već počele da se brinu zbog iznenadnog uspona tehnologije veštačke inteligencije tokom prošle godine, kaže on. U tom kontekstu, Worldcoin je bio sistem ranog uzbunjivanja, a ne zli sakupljač podataka o ličnosti kakvim je ponekad prikazivan. "Mislim da su se naša predviđanja od pre četiri godine pokazala kao tačna i da je pravo vreme za ono što mi sada radimo", kaže Blania. "Sada dolazi na red realizacija i objašnjavanje ljudima da mi u stvari nećemo da im ukrademo dušu." 

 

-- U saradnji sa Suvashree Ghosh i Kelsey Butler.