Filmska industrija regiona: od trnja do zvezda

Iako sve zemlje Adria regiona uglavnom dele izazove u pogledu finansiranja i podrške, sume kojima podržavaju svoje industrije dosta variraju. Svaka država postigla je zavidne uspehe, naročito ako imamo u vidu raspoloživa sredstva, ali iz svih delova regiona kažu da za uspešniju i učestaliju saradnju sa velikim međunarodnim produkcijama treba više podrške. 

Manja ulaganja u filmske projekte u zemljama poput Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Slovenije dodatno otežavaju plasman filmova van granica regiona. Ova finansijska ograničenja često rezultiraju nedostatkom institucionalne podrške, neadekvatnom infrastrukturom i ograničenim resursima za promociju filmova na međunarodnom nivou, pa oni teško dođu do publike van regiona. 

S druge strane, Srbija i Hrvatska više ulažu u filmsku industriju, naročito u mere podsticaja za domaće i strane produkcije, što se pokazalo isplativim i za njihove državne budžete. 

Holivudske produkcije često prepoznaju potencijal Adria regiona za snimanje audio-vizuelnih delova, pa su u Hrvatskoj i Sloveniji čak snimane serije poput "Game of Thrones" ili "Witchera", ali velike produkcije najčešće koriste region kao pozadinu za druge delove sveta. 

Hrvatska

Hrvatsko Ministarstvo kulture i medija iz godine u godinu povećava sredstva za podršku proizvodnje audio-vizuelnih dela.  

"Kada sam preuzeo svoju ulogu u HAVC-u 2019. godine, budžet je iznosio 9,4 miliona evra, u 2024. raspolažemo sumom od 15,5 miliona evra za Nacionalni program. Trećina iznosa obezbeđena je izvan budžetskih izvora i novim Zakonom o elektronskim medijima, a tu mislim na doprinose koje striming platforme moraju da obezbede u ukupnom iznosu od četiri odsto prihoda ostvarenih u Hrvatskoj za nacionalnu produkciju, ali i učešća komercijalnih televizija s nacionalnim koncesijama u iznosu od pet odsto obaveze ulaganja u nezavisnu produkciju", objasnio je direktor HAVC-a Christopher Peter Marcich. 

Od 2012. do 2023. godine u sklopu programa podsticaja u Hrvatskoj su snimana 123 projekta, za čiju je proizvodnju potrošeno od 257,2 miliona evra. 

Osim što se stanje na domaćem terenu popravlja, hrvatski film sve je priznatiji i prepoznatljiviji i na međunarodnom planu. Hrvatska je postala jedan od najpoželjnijih koprodukcijskih partnera u ovom delu Evrope. 

"Najskoriji, ali i najveći primer toga je Zlatna palma u Kanu, koju je Hrvatskoj prvi put osvojio tim filma ‘Čovjek koji nije mogao šutjeti’ reditelja Nebojše Slijepčevića i producenata iz kuće Antitalent. Dve godine ranije je ‘Murina’ Antonete Alamat Kusijanović, iste produkcijske kuće, osvojila Zlatnu kameru za najbolji debitantski film u Kanu, što je nesumnjivo bio veliki vetar u leđa domaćem filmu u inostranstvu", objašnjava Maricich. 

Jugoslovenska kinoteka

 

Gledaoci se vraćaju u bioskope

Hrvatska kinematografija u protekloj godini je ostvarila zapažen uspeh - domaće filmove pogledalo je 278.053 gledalaca, što 2023. godinu pozicionira kao treću najuspešniju godinu od osnivanja Hrvatskog audiovizuelnog centra. 

Najgledaniji hrvatski filmovi u protekloj godini bili su "Dnevnik Pauline P." reditelja Nevena Hitreca i animirani "Cvrčak i mravica" u režiji Luke Rukavine. 

Najskuplji hrvatski film je film "Gospa" iz 1995. reditelja Jakova Sedlara - budžet mu je bio 4,8 miliona dolara. Reč je o životnoj priči fra Joze Zovka koga su komunističke vlasti u osamdesetima zatvorile i mučile jer je verovao iskazima dece da im se prikazala Gospa. U filmu su glumili svetski poznati glumci Martin Sheen, Michael York i Morgan Fairchild. Svetska premijera filma održana je u najvećoj dvorani Radio City Music Hall u Njujorku, koja je bila rasprodata (5.375 mesta), a film je imao i redovnu bioskopsku distribuciju u SAD. 

U poslednjih nekoliko godina vidimo porast uspeha debitantskih filmova, što nam govori da je ulaganje u mlade autorke i autore i njihove originalne, zanimljive i društveno relevantne priče i te kako isplativo, objašnjava Marcich. Od brojki iz prošle godine naučili smo da je domaća bioskopska publika žedna domaćih filmova za decu, a dobro je prošao i prvi hrvatski animirani film rađen u 3D tehnici. 

Depositphotos

 

Hrvatska postala omiljena kulisa

Atraktivnost Hrvatske kao lokacije za snimanje filmova više nije neka novost. U proteklih 12 godina snimljeno je 123 filmova i serija, a država je tako profitirala s gotovo 260 miliona evra. Lista filmova i serija zaista je impresivna: "Star Wars", "Mamma Mia", "Robin Hood", ali serija "Game of Thrones" srušila je sve rekorde. Nemerljiv je njen uticaj na Dubrovnik, koji je u seriji bio Kraljeva luka. HAVC procenjuje da pozitivni učinci te serije za hrvatski turizam iznose najmanje 400 miliona evra. 

Iako je turizam u Hrvatskoj cenjen izvor prihoda, filmska industrija ima još prostora da obezbedi još snažniji upliv u privredu. Filmski projekti su veliki i skupoceni, zato je već mnogo godina san filmadžija jedan pošteni filmski studio. 

Bosna i Hercegovina

Bosanskohercegovačka filmska scena ima jako dobru poziciju u evropskoj i svetskoj filmskoj industriji, te je u odnosu na stanje u državi filmska industrija neočekivano dobra i povezana.    

Kinematografija BiH ima dosta uspeha na međunarodnoj sceni, ima značajan Sarajevo film festival, značajne filmove i autore, međutim, na nivou zvanične statistike ne postoji jedinstvena slika o onome što se zapravo dešava. To je jedan od problema s kojim se susreću kako sami glumci, tako i svi oni koji su na neki način povezani s filmom direktno ili indirektno.      

Stručnjaci iz ove oblasti kažu da iako su ulaganja u kinematografiju minimalna, uspesi koje ostvaruju učesnici su nemerljivi, ali se posledice neadekvatnog ulaganja i te kako osete. Podsećaju da već imaju profesije koje odumiru i koje moraju da se uvoze, jer se u njih ne ulaže. Ima premalo kvalifikovanih scenografa i kostimografa, šminkera, maskera. Zatim, veliki je nedostatak ljudi koji se bave, recimo, kolor korekcijom slike, dizajnom zvuka i slično. Kao najčešće razlozi zašto mladi ljudi ne vide mogućnost da se tu zaposle jesu upravo mala ulaganja i, na kraju, jako niski honorari.    

Nezadovoljni situacijom, filmski radnici okupljeni oko Udruženja rediteljki i reditelja u BiH su nedavno upirali prstom u Vladu, optužujući je za urušavanje kinematografije i nedostatak adekvatnog finansiranja.    

Uprkos tome, pojedini podaci pokazuju da je planirani budžet u 2024. za Fondaciju za kinematografiju BiH za ovu godinu oko 2,5 miliona evra. Iz Udruženja pak kažu da su u odnosu na region izdvajanja za BiH film minimalna i trenutno iznose 1,51 milion evra. 

Bez obzira na sve nedostatke, reditelji i glumci rade vrhunski posao. Uspeh reditelja ogleda se i kroz nagrade, a 2002. godine film "Ničija zemlja" režisera Danisa Tanovića dobio je Oskara za najbolji strani film.

Edvin Kalić

 

Anila Gajević, direktorka agencije Zona, prve talent agencije u BiH, za Bloomberg Adriju je kazala da su filmska i TV industrija u svetu prošle brojne turbulencije, prvo od kovida pa onda do štrajkova u Holivudu. To se odrazilo i na američke produkcije koje su pre toga mnogo češće snimale u Evropi, a u kojima su ranije imali sreću da igraju i domaći glumci.     

Na pitanje o stanju u domaćoj filmskoj industriji, Gajević kaže da su, nažalost, i filmska i TV industrija zaustavljene problemima finansiranja institucija. Pojasnila je i da su javni servisi takođe u teškoj poziciji. No, uprkos problemima, Gajević kaže da su zabeležili neke sjajne projekte koji će ove godine imati premijere ili su tek završena snimanja.     

"Rezultati su u odnosu na ulaganje uvek iznad očekivanja. Naši filmovi redovno ostvaruju uspehe, kao što je bio poslednji veliki uspeh filma ‘Quo Vadis, Aida’. Ove godine smo na SFF-u videli nekoliko bosanskohercegovačkih filmova, koji su snimljeni sa minimalnim sredstvima", kazala  je.      

Jasmila Žbanić je bosanskohercegovačka rediteljka poznata po filmovima koji obrađuju teme iz ratne i posleratne BiH, kao što je "Quo Vadis, Aida?" (2020), koji je bio nominovan za Oskara za najbolji film na stranom jeziku. 

Glumci svetskog glasa, finansiranje mizerno 

Kada su u pitanju glumci koji žive u BiH a imaju internacionalne karijere, lista takođe nije kratka. Glumci koji su poslednjih godina snimali u velikim evropskim ili američkim produkcijama su Feđa Štukan, Adnan Hasković, Selma Alispahić, Aleksandar Seksan, Ermin Bravo, Ermin Sijamija, Vanesa Glođo i drugi. Gajević kaže da je tržište danas globalno za sve i uz mogućnost da se snimci za audiciju naprave kod kuće i pošalju, onlajn audicije, mogućnosti su znatno veće nego pre dvadesetak godina.    

Glumac Feđa Štukan je za Bloomberg Adriju kazao da je za jednog glumca važno da ima dobru biografiju koja će mu otvoriti vrata filmske industrije.    

Vanja Lisac

 

"Biografija je ta koja čini glumca glumcem. Ne postoje tarife za koje će vas neko kupiti za ulogu, nego kako uspete da se nagodite. Dosta zavisi i od budžeta i pregovaračkog umeća agenta", kaže Štukan. Naglašava da veliki projekti obično zahtevaju velike kastinge, te da mnogi glumci u regionu dobiju priliku da izađu na kasting, ali da ostalo zavisi od pripreme, talenta i da li se, po mišljenju režisera, uklapate u celokupan koncept.     

Kao glumac koji je radio za mnoge produkcije - posebno holivudske, Feđa Štukan kaže da to kako se neko odnosi prema našim glumcima i to kako su zastupljeni u svetu u većini zavisi od važnosti uloge i, kao što je već istakao, od same biografije glumca.    

Kada je domaća filmska industrija u pitanju, Štukan kaže da su ulaganja u nju presmešna, te da se ne posvećuje dovoljno pažnje i interesovanja u kulturu uopšte.    

"Ulaganja su presmešna, mizerna, nemam precizniju reč. Sumnjam da ćemo ikad uspeti da osvestimo kada je važnost kulture i obrazovanja u pitanju. Naši identiteti nisu bazirani na znanju i napretku, nego upravo na suprotnom - neznanju i stagnaciji, to je preduslov za formiranje i održavanje kleronacionalističkih narativa. Na to se troše svi raspoloživi resursi, pa za kulturu ne ostane puno", kazao je Štukan.      

Slovenija

Slovenija ima jedno od najmanje diverzifikovanih izdvajanja za film, a budžet je i među najnižima u Evropi. Slovenija ima i sistem podsticaja - stranim filmskim ekipama ona povrati 25 odsto svih troškova. Slovenački film trenutno se finansira isključivo iz državnog budžeta, koji je filmskom centru u 2023. izdvojio nešto manje od devet miliona evra. 

Među najvećim holivudskim produkcijama koje su se dogodile u Sloveniji u proteklim  godinama su Netflixov film "The Union" (Mark Wahlberg,  Halle Berry) koji se  snimao u Piranu pre dve godine, a izašao je upravo sada. To je ujedno i film koji je dobio najveće naknade - više od dva miliona evra, a u državi je ostavio 10 miliona evra. O značaju takvih produkcija za privredni razvoj svedoči i to da je ministarstvo privrede Slovenačkom filmskom centru (SFC) 2022. odobrilo posebnu isplatu sredstava za to, pošto bi povrat tih troškova potpuno iscrpeo budžet.   

Među ostalim zanimljivim produkcijama je bilo i snimanje "Witchera" u Predjamskom gradu kod Postojne. Njihova produkcija je dobila naknadu od 473.311 hiljada evra, a film "Infinite Storm" s Naomi Watts je dobio povrat troškova od 621.733 evra.   

Nedostatak stručnog kadra 

Problemi u Sloveniji su kadrovska manjkavost, birokratizacija, raspršenost institucija i ograničeni kapaciteti javnog studija "Viba film", koji ne zadovoljavaju nivo potražnje. Slovenački film trenutno se finansira isključivo iz državnog budžeta koji je SFC-u u 2023. izdvojio nešto manje od devet miliona evra. 

Nagrade slovenačkih reditelja na svetskom nivou - među kojima su trenutno najzvučnije nagrade Urške Đukić i Katarine Rešek-Kukla - pozitivno odjekuju u filmskom svetu. Nažalost, umetnički, nagrađivani filmovi ne generišu toliko novca kao američki blokbasteri.   

Severna Makedonija

Ako ceo godišnji budžet za filmove u Severnoj Makedoniji košta koliko je prosečni budžet za jedan film u Evropi, ako nema filmskih studija, ako nedostaje odgovarajuća zakonska regulativa, onda je više nego jasno da filmovi svetskog kalibra nisu odlika makedonske filmske industrije, već zavise isključivo od individualnih sposobnosti kreativaca i eventualno sreće koja će pomoći da se filmsko delo uzdigne među zvezde. Ovo se može sumirati kao zaključak iz stavova naših sagovornika, stručnjaka i reditelja, čije je razočaranje državnom podrškom filmskoj umetnosti više nego vidljivo. 

Činjenica je da Severna Makedonija ima skroman fond filmova koji se odlikuju međunarodnim uspehom. Vladimir Angelov, viši filmolog Kinoteke RSM, član FIPRESCI (Međunarodne federacije profesionalnih filmskih kritičara), smatra da je za film takvog svetskog kalibra potrebno mnogo sreće, i to ne samo da bi film bio dobar. Prema njegovim rečima, takvi su "Pre kiše" kao jedini makedonski filmski klasik i "Zemlja meda". 

"Mislim da su nagrade najrelevantniji dokaz uspeha jednog makedonskog filma. Ako bude nagrada, film će imati svetsku distribuciju i gledanost. Bez toga, naši filmovi su osuđeni na ovdašnje balkanske i makedonske festivale i na neke projekcije u nekoliko bioskopa u Makedoniji. Ni televizije nisu zainteresovane za prikazivanje makedonskih filmova, niti producenti imaju želju i interes da ih ponude", kaže filmolog Vladimir Angelov. 

Depositphotos

 

Milčo Mančevski, reditelj više od deset međunarodno nagrađivanih dugometražnih i kratkometražnih filmova, među kojima je i "Pre kiše", koji je prvi makedonski film nominovan za Oskara i, između ostalih nagrada, osvojio Zlatnog lava, kaže da često umetnost i kvalitet nisu presudni za uspeh filmskog dela. 

"Voleo bih da mislim da je za međunarodni uspeh filma iz male zemlje najvažniji kvalitet samog filma. Međutim, praksa nas uči da to nije uvek tako, da ulogu igraju i festivalska politika, preovlađujuća ideologija, kao i pozitivne i negativne predrasude", kaže reditelj Milčo Mančevski. 

Filmska industrija kao siroče 

Najveće kritike u makedonskoj filmskoj industriji idu na račun države, odnosno nedovoljne i često neadekvatne podrške filmskoj industriji. Konkretno, Agenciji za film je ove godine za finansiranje projekata iz filmske industrije izdvojeno oko 2,13 miliona evra, što predstavlja samo 2,76 odsto budžeta Ministarstva kulture i turizma. Odatle poručuju da će u narednom periodu biti pripremljena Strategija razvoja makedonske filmske produkcije. 

"Da bih na plastičan način objasnio problem sa finansijama, reći ću da je prosečna cena filma u Evropi 2020. godine koliko i ceo budžet za film u Makedoniji", kaže filmolog Angelov. 

A reditelj Mančevski ističe upravljanje državnim novcem kao najslabiju kariku u lancu filmske industrije. 

"Talenata ima, ali najslabije karike u lancu su scenario i administracija sa industrijom i državnim novcem. Scenarijama nedostaje hrabrost i lični stav, često su pisani po narudžbini za ono što će proći kod stranog naručioca. Administracija, tj. Filmska agencija je terminalno zaražena korupcijom", kaže Mančevski. 

Ali ima filmova čiji uspeh prkosi malim finansijama. "Lena i Vladimir" reditelja Igora Aleksova je upravo takav. Reč je o njegovom debitantskom dugometražnom filmu koji je već osvojio četiri nagrade sa međunarodnih filmskih festivala. Ceo proces stvaranja filma trajao je sedam godina, uglavnom zbog nedostatka sredstava. Iako je za ovaj film bilo predviđeno 400.000 evra, što bi, prema rečima reditelja, dalo delu veću produkcijsku vrednost, od Agencije za film su dobili samo 244.000 evra. Kasnije, uz pomoć koprodukcije iz Srbije u iznosu od 38.000 evra, film je konačno završen prošle godine.  

Nema zarade 

"Postojeći filmski zakon i neka pravila ili nepisanih pravila koja se poštuju treba promeniti. Godinama se čekalo da počne da funkcioniše Udruženje za zaštitu autorskih i srodnih prava, koje ima licencu osam godina i nije aktivno. Sve naše komšije imaju takva udruženja, samo mi zaostajemo", kaže reditelj Aleksov.  

Prema njegovim rečima, najvažnije je da Državna agencija za film obavlja svoj zadatak u oblasti distribucije i promocije filmova. "Na svetskim tržištima naše projekcije su najčešće prazne. Agencija treba da promoviše naše projekcije", kaže reditelj Aleksov. 

Čini se da mnoge kočnice makedonske filmske industrije stvaraju situaciju u kojoj se ne može ni govoriti o filmskoj industriji. 

"Industrija je generalno vezana za profit i masovnu proizvodnju i iz tog razloga ne želim da filmsku industriju u Severnoj Makedoniji nazivam industrijom. Velike zemlje imaju filmsku industriju. Mislim da u Severnoj Makedoniji nema filma koji je zaradio, tj. koji je zaradio više nego što je koštao", zaključuje filmolog Vladimir Angelov.  

 

 

Srbija

Srpska filmska industrija prolazi kroz fazu transformacije, sa značajnim ulaganjima u infrastrukturu i produkciju čiji je cilj da privuku strane investicije i unaprede domaću produkciju. Beograd, Novi Sad i druga urbana središta u Srbiji sve više postaju atraktivne lokacije za strane produkcije, zahvaljujući povoljnim uslovima snimanja, kvalitetnoj filmskoj radnoj snazi i raznovrsnim pejzažima. Jedan od ključnih elemenata za razvoj filmske industrije u Srbiji je postojanje adekvatne infrastrukture. Beogradski Avala Studios, kao i noviji filmski studiji poput Filmskog studija u Šimanovcima ili Firefly Studios, pružaju potrebne kapacitete za snimanje velikih produkcija.  

Vlada Srbije takođe ulaže u podsticaje za filmsku industriju, a analize koje se sprovode svake godine pokazuju da se državi to višestruko isplati. Program podsticaja omogućava povraćaj 25 odsto od kvalifikovanih troškova za filmove i serije, dok za projekte sa budžetom preko pet miliona evra iznosi 30 odsto. Od 2016. godine, ukupna sredstva podeljena kroz podsticaje povećana su 5,8 puta, dostižući 16,1 milion evra u 2023. godini. 

Holivudski blokbasteri i manji filmovi troše milione u Srbiji. Ovaj trend se nastavio i u 2023. godini, sa sve većim brojem produkcija koje se odlučuju za Srbiju kao destinaciju za snimanje, iako je ove godine usporio. 

Iz Srpske filmske asocijacije navode da je jedan od razloga to što možemo da "glumimo" i druge lokacije zbog prisutnosti različitih arhitektura.  

Beograd postao atraktivna lokacija 

"Nakon osam godina od uvođenja sistema podsticaja, za Srbiju je sada jedan od prioriteta da dovodi što više visokobudžetnih projekata i onih čija se cela radnja ili bar deo odvijaju baš u Srbiji", kaže Tanja Mitić iz Srpske filmske asocijacije. 

Delovi Srbije zasad uglavnom postaju neke druge lokacije: Stara planina i Tara glumili su planine Kašmir i Fudži, a Beograd razne evropske prestonice. "Od svih lokacija, najviše se snima u Beogradu. Uz odlične hotele, veliki broj kafića i restorana i ekelektičnu arhitekturu, Beograd spaja stilove karakteristične za Centralnu Evropu zajedno sa socijalističkim monumentalizmom i modernim građevinama", navodi SFA. 

Najpoznatiji holivudski i međunarodni filmovi snimani u Srbiji su "The Brothers Bloom" (2008), "The November Man" (2014), "A Good Day to Die Hard" (2013), " (2017), "The Machine" (2023) i "Koriolan" (2011).  Međutim, distribucija srpskih filmova u inostranstvu nije česta, ako se izuzmu festivali i mesta gde postoji velika srpska dijaspora. Ipak, neki filmovi, poput filmova "Toma" i "Dara iz Jasenovca" privukli su pažnju. 

Što se nagrada tiče, reditelj Emir Kusturica je osvojio Zlatnu palmu na Kanskom festivalu za filmove "Otac na službenom putu" i "Underground". 

Depositphotos

 

Talenti odlaze za boljim prilikama 

Dok strane produkcije donose značajan prihod, domaći filmski stvaraoci se često suočavaju sa nedostatkom sredstava, što dovodi do toga da mnogi talentovani filmski radnici napuštaju zemlju u potrazi za boljim prilikama. 

U 2023. godini bioskope je posetilo preko četiri miliona ljudi, što je 14 odsto više nego 2022. godine, dok je zarada bila 26 odsto veća, iznoseći 2,3 miliona dinara. Prosečna karta koštala je 4,5 evra, a domaći filmovi su imali udeo od 18 odsto. Broj bioskopa porastao je za sedam. 

Neki od najskupljih srpskih filmova su "Sveti Georgije ubiva aždahu" sa budžetom od pet miliona evra, i "Čarlston za Ognjenku" sa budžetom oko četiri miliona evra. 

Srpska filmska industrija ima potencijal da postane još značajniji igrač u regionu i svetu. Međutim, za to je potrebno dodatno ulaganje, podsticaje i edukaciju filmskih radnika, kao i rešenje problema koji ometaju razvoj domaće produkcije. Ipak, srpski film čini sve veći udeo u BDP-u, iako on ne prelazi jedan odsto ukupnog BDP-a zemlje. 

 

- U pisanju pomogli Mirjana Joveska (Severna Makedonija), Danijela Polonijo (Hrvatska), Iva Lačan (Slovenija) i Ivana Raonić (Bosna i Hercegovina).  

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar