Kada digitalizacija vraća u život dobre stare neprolazne filmove prošlog veka.
"Rođen sam u bivšoj Jugoslaviji i emotivno sam vezan za ove prostore i filmove koji su neprolazni", kaže Dejan Turk, generalni direktor A1 Slovenija i A1 Srbija. Da bi sačuvali duh vremena, već pet godina podržavaju projekat "A1 Kinoteka", kroz koji je do sada u Srbiji restaurirano skoro 30 starih filmova.
"Nama koji smo odrastali u to vreme, filmovi poput ’Maratonci trče počasni krug’, ’Varljivo leto ‘68’ i ’Ko to tamo peva’, koje jako volim, vraćaju puno lepih sećanja, a mlađoj publici daju priliku da zavire u deo istorije naše kulture i osete duh jednog prošlog vremena", dodaje. Spominje i slovenački kultni film "Ne joči, Peter", kao i "Poletje v školjki". "Sva ta ostvarenja su i danas relevantna i aktuelna", dodaje.
Opširnije
Akcije kao način nagrađivanja zaposlenih?
Ponekad se u regionu na otkup vlastitih akcija gleda kao na nepotrebno trošenje sredstava kompanije.
12.05.2023
Plašiti se veštačke inteligencije ili ne, pitanje je sad
Čak i oni koji su preplašeni ovom tehnologijom ne slažu se oko toga odakle pretnja dolazi.
13.05.2023
Šta se dogodilo s metaverzumom?
Metaverzum izgleda malo privlačnije i živahnije nego pre godinu dana.
14.05.2023
Slovenac bi srpskom rakijom i sa hrvatskim umetnikom osvajao gastarbajtere
Iako rakija nije deo svakodnevice Slovenaca, pronašli smo Slovenca koji proizvodi rakiju, i to u Srbiji.
28.04.2023
Pomoću modernih tehnologija možemo očuvati filmsku baštinu koja nas i danas spaja.
Kinoteke i filmski arhivi širom regiona već godinama rade na očuvanju filmova koji su obeležili prošli vek. U tom procesu restauracije, ustanove kulture bivše zajedničke države aktivno sarađuju u zajedničkoj želji da sačuvaju umetnička dela od propadanja i zaborava, dajući novim generacijama priliku da još jednom posvedoče duhu epohe.
U Srbiji se digitalizacijom filmova već dugo bave Jugoslovenska kinoteka i Radio televizija Srbije (RTS), a od 2017. godine su kompanija A1 i Jugoslovenska kinoteka u zajedničkom projektu publici predstavili desetine restauriranih verzija kultnih filmova.
Turk kaže da je povod da podrži ovakav projekat pronašao u tome što svet klasične kinematografije nestaje, negativi filmskih traka propadaju, a savremeni bioskopi ne poseduju aparaturu za projektovanje ostvarenja sa filmskih traka.
Međutim, s obzirom na to da je ovaj proces jako skup, ustanove kulture selektivno biraju na kojim filmovima će raditi. Saznali smo da digitalizacija jednog starog filma može koštati i preko 10 hiljada evra, a cena zavisi od kvaliteta trake, dužine filma i drugih faktora.
To potvrđuje i direktor Hrvatske kinoteke Dinko Majcen, koji kaže da cena zahvata varira, ali da je cena digitalizacije jednog minuta materijala u proseku oko 40 evra, a minuta digitalne restauracije oko 200 evra. "S obzirom na količinu budžetskih sredstava, oko 140.000 evra godišnje, broj restauratora u spoljnoj usluzi i cenu usluge, na godišnjem nivou je do sada bilo moguće restaurirati digitalnim postupcima oko 530 minuta filma", dodaje Majcen.
Najveći broj naslova koji su obuhvaćeni projektom "A1 Kinoteka" nalazi se na listi 100 filmova koji su proglašeni za nacionalno kulturno dobro od velikog značaja. Neke od njih je već pomenuo sam Turk. Na listi su još "Nacionalna klasa", "Balkanski špijun", "Davitelj protiv davitelja", "Majstori, majstori", "Poseban tretman" i tako dalje.
Za neke od filmova koji imaju značajnu ulogu u našoj popularnoj kulturi i čije se replike već decenijama citiraju, ovo je poslednji trenutak da digitalnom restauracijom budu spaseni od zaborava, dodaje Turk.
Pored Kinoteke, digitalizacijom u Srbiji se bavi i Radio televizija Srbije, koja ima filmski deo i ogromnu elektronsku arhivu. Arhiv RTS-a čuva 400.000 kutija filmskog materijala, 30.000 video-traka, 50.000 kaseta, oko 25.000 digitalnih audio-vizuelnih sadržaja. "Cene traka bile su visoke, pa ih je većina televizija reciklirala, dok su arhivisti i direktori arhiva kod nas imali odgovoran odnos prema materijalima, pa je većina tih stvari sačuvana", kaže Miloš Jež, šef odeljenja za elektronsku restauraciju i digitalizaciju RTS-a. "Čak i BBC od nas traži snimke jer ti zapisi postoje samo u našoj arhivi“, dodaje.
Kada film povezuje region
U čitavom procesu digitalizacije, kinoteke i arhivi širom regiona sarađuju, dele materijale, informacije o filmovima i rade na zajedničkim projektima. "Imamo izuzetnu saradnju sa svim bivšim članicama Jugoslavije. Često gostujemo jedni kod drugih, imamo i zajedničke projekte, a neretko zajedno konkurišemo i za neke evropske projekte", kaže direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić.
Slično kažu iz Arhiva Republike Slovenije, u okviru kojeg deluje Sektor slovenačke kinoteke. U 55 godina, koliko taj arhiv postoji, bila je odlična saradnja sa nacionalnim kinotekama i kinotekama zemalja bivše Jugoslavije i navodi primer: "U prošlosti smo snimali filmsku građu koja se, bilo sadržajno, producentski ili filmski odnosi na slovenački prostor, kao i druge arhive u našoj zemlji. Tako smo sa Hrvatskom kinotekom sarađivali na digitalizaciji hrvatskog filma ’Crne ptice’, jer se originalni snimci čuvaju u našoj slovenačkoj arhivi. Jugoslovenska kinoteka nam je omogućila pristup originalnim filmskim negativima slovenačkog filma ’Krizno razdoblje’, pa smo digitalizacijom mogli da dobijemo digitalnu kopiju filma, koju do tada nismo imali na nanomedijima".
Kako kažu, Jugoslovenska kinoteka je ipak lider u oblasti digitalizacije i digitalne restauracije na ovim prostorima jer je prva preduzela ove postupke sa sopstvenim hardverom i softverom i formirala Centar za digitalizaciju.
Iskustvo regionalne saradnje iz Hrvatske je takođe pozitivno, potvrđuju iz Hrvatske kinoteke. U fondu tog nacionalnog filmskog arhiva koji deluje unutar Hrvatskog državnog arhiva nalazi se 5.200 naslova igranih, animiranih i dokumentarnih filmova koji ukupno traju 105.000 minuta. "Korišćenje digitalne tehnologije u svrhu zaštite sprovodi se od 2011. na onim filmskim delima na kojima je potrebno sprovesti postupke zaštite zbog tehničkog stanja emulzije na kojoj je zapis, pa je od tada do protekle godine digitalizovano 120, a restaurirano digitalnim postupcima više od 300 naslova, čime su oni trajno zaštićeni", rekao je Dinko Majcen, direktor Hrvatske kinoteke.
Iako neophodan, proces digitalizacije starih filmova nije jeftin. Majcen kaže da cena zahvata varira, ali da je cena digitalizacije jednog minuta materijala u proseku oko 40 evra, a minuta digitalne restauracije oko 200 evra.
Interesantno je da je i Kinoteka Severne Makedonije neke filmove digitalizovala u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom jer su negativi bili kod njih, a neki u saradnji sa Hrvatskom kinotekom jer su reditelji Hrvati, objašnjava direktor te kinoteke Vladimir Angelov. Uz to, svaka nacionalna kinoteka povremeno prikazuje filmove prijateljskih kinoteka.
Iako je digitalizacija starih filmova trend širom sveta, ta kinoteka ne digitalizuje jugoslovenske filmove, već samo makedonske filmove iz nacionalne produkcije. "Princip svake kinoteke je da prvo zaštiti nacionalnu kinematografiju ili strane filmove od civilizacijskog značaja”, objašnjava direktor Kinoteke Severne Makedonije Vladimir Angelov. Prema njegovim rečima, ovde nedostaje prava akcija - nisu dovoljni samo sentiment i nostalgija.
Kako dodaje, jugoslovenska kinematografija, iako je poznata kao takva - jugoslovenska, ipak je bila sastavljena od nekoliko nacionalnih kinematografija sa sasvim drugačijim senzibilitetom. "Moramo se složiti da se slovenački ili hrvatski filmovi potpuno drugačiji od srpskih ili makedonskih filmova. Ali kao i uvek, ta raznolikost je učinila ovu kinematografiju zanimljivom i iznedrila nekoliko svetski poznatih autora", smatra Angelov.
I pored nekih razlika, kinoteke širom regiona dele isti problem - novac. U Bosni i Hercegovini nedostaje i znanje o tehnici digitalizacije, a veliki problem je i to što se deo negativa filmova nalazi u zemljama regona, pa je veoma teško doći do njih, kaže Ines Tanović, direktorka Filmskog centra Sarajevo. Devleta Filipović, direktorka Kinoteke Bosne i Hercegovine (BiH), smatra da u ovom polju od svih zemalja bivše Jugoslavije, BiH najviše zaostaje.
Tanović je kazala da je do sada digitalizovano 15 filmova, među kojima su "Sjećaš li se Dolly Bell", "Kuduz", "Partizanska eskadrila", "Most", "Miris dunja" i "Kapi, vode, ratnici". "Upravo radimo na digitalizaciji, restauraciji filma ’Slike iz života udarnika’ – to je film Bahrudina Bate Čengića, koji je jedan od najpoznatijih autora u BiH", kazala je Tanović, dodavši da će film biti prikazan na raznim festivalima, između ostalog na Sarajevo film festivalu, te će biti prijavljen i na Kan Klasik.
Privilegije novih generacija
Iako ih te prepreke usporavaju ili sputavaju, kinoteke polako ispunjavaju svoju misiju. Kako kaže direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić, filmovi kroz digitalizaciju dobijaju nov život i još jednom dobijaju priliku da izađu na scenu pred domaćom, ali i stranom publikom. "To je privilegija novih generacija koje nisu bile u prilici da pogledaju kvalitetnu kopiju filma, a sada se prvi put suočavaju sa umetničkim delom na način na koji ono to zaslužuje, s obzirom na to da smo dekadama imali isprane kopije koje su se vrtele po televizijama, koje su bili dotrajali, telekinirani filmovi sa pozitiv traka."
Kako zaključuje Turk, kroz proces restauracije filmova spaja se istorija sa budućnošću, kulturna baština sa digitalizacijom, a velikim imenima sedme umetnosti daje se prilika da nastave da žive na velikom platnu.
Napisano u saradnji sa Janom Artičekom, Nikolinom Oršulić, Mirjanom Joveskom i Nejrom Džaferagić.