.webp){kind=icon}
Nedavno najavljena izgradnja muzeja Novaka Đokovića u Beogradu došla je kao šlag na tortu obožavaocima najboljeg srpskog tenisera, nakon što je osvojio dugo željenu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu. Razvoju muzejskog projekta raduju se i predstavnici turističkog sektora zemlje, koji u njemu vide mogućnost za doprinos afirmaciji Srbije kao atraktivne destinacije za posetioce.
Muzej posvećen Đokoviću bio bi redak primer takvog iskazivanja poštovanja za života i, kako ocenjuju za Bloomberg Businessweek Adriju u Turističkoj organizaciji Srbije (TOS), nosi ogroman turistički potencijal. "Ne samo zbog njegove izuzetne sportske karijere, već i zbog globalnog uticaja i popularnosti koju uživa."
Iz TOS na pitanje o mogućoj posećenosti objekta odgovaraju da je teško dati precizne projekcije pre nego što projekat bude razrađen, ali da je nesumnjivo da će muzej privući turiste različitih uzrasta i iz svih krajeva sveta. Jer Đoković je, kako kažu, najveće ime u svetu sporta i tenisa. Samim tim je najbolji ambasador Srbije, veoma značajan za promociju zemlje u inostranstvu.
Slično smatraju i u Turističkoj organizaciji Beograda (TOB).
"Zahvaljujući njemu mnogi su poželeli da dođu u Srbiju i vide Beograd u kojem je rođen i odrastao najbolji sportista svih vremena. Novakov put je bio deo nekih tura, jer su mnogi hteli da vide gde je čuveni ’prazni bazen’ (Sportski centar 11. april na Novom Beogradu) u kojem je Novak trenirao, a onda su u njemu plivali vaterpolisti koji su osvojili zlato na Olimpijadi", podseća direktor TOB Miodrag Popović.
Predsednica Muzejskog društva Srbije (MDS) Gordana Pajić kaže da je izvesno da novi sadržaji uvek privuku pažnju publike, ali napominje da to koliko će neki muzej biti posećen zavisi i od angažovanosti menadžmenta i zaposlenih. "Muzeji su deo turističke ponude, posebno poslednjih decenija, pa bi sigurno i muzeji sporta bili posećeni, a pogotovo ako je reč o istaknutim sportistima kao što je Novak Đoković."
Depositphotos
Ipak, sagovornica Bloomberg Businessweek Adrije naglašava da se ta institucija dosad nije bavila izradom statističkih podataka i da ne mogu napamet da detaljnije govore o posećenosti, naročito kada je reč o poduhvatu o kom zasad ne postoji dovoljno podataka. Prema njenim rečima, Muzejsko društvo Srbije, nažalost, nije prepoznato u zakonskoj regulativi (Zakon o muzejskoj delatnosti) kao društvo sa značajnijim nadležnostima u muzejskom sektoru, pa se zato ne osećaju pozvanim da daju stručno mišljenje pri osnivanju nekog muzeja. "Za to su nadležni muzeji, lokalna zajednica (osnivač) i Ministarstvo kulture”, kaže Pajić.
Grad Beograd i Ministarstvo kulture nisu odgovorili na pitanja o ovoj temi. Iz Udruženja turizmologa Srbije (UTS) ostali su suzdržani.
"U ovoj fazi kada je sem određenih spekulacija o izgradnji muzeja Novaka Đokovića nemoguće dobiti konkretne informacije o samom projektu, kao i njegovoj široj društvenoj svrsi, svaki naš komentar na takvu inicijativu bi bio krajnje neozbiljan", rekla je predsednica UTS Aleksandra Terzić.
U međuvremenu, čini se da državni vrh pak najviše očekuje od budućih gostiju iz Kine. Kada je početkom avgusta predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će muzej uskoro početi da se gradi i da su već obavljeni prvi razgovori tim povodom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je Đokovićevu veliku popularnost u toj azijskoj državi. "Kada poklonite nekom kineskom funkcioneru reket Novaka Đokovića, on to ne sme da uzme, jer bi se to smatralo prevelikim i preskupim poklonom", izjavio je tom prilikom.
O izložbenom prostoru se već godinama razmišlja
Treba reći da ovo nije prvi put da je u javnosti pokrenuta tema izgradnje takvog objekta, kao i da je o Đokovićevom uspesima već bila napravljena svojevrsna izložba u Trofejnoj sobi bivšeg Teniskog centra "Novak" u Beogradu. Domaći mediji prošle godine su izvestili da je sportista vratio taj centar Gradu Beogradu i predložio da se od njega napravi nacionalni teniski centar.
Otac velikana belog sporta Srđan Đoković pre pet godina najavio je da će 2020. biti otvoren muzej posvećen njegovom sinu, i to u centru grada - u Knez Mihailovoj ulici. I on je tada naglasio veliki potencijal kada je reč o kineskim gostima, koji su prema zvaničnoj statistici u junu 2024. bili drugi najmnogobrojniji strani turisti u Srbiji, odmah posle Turaka. "Otvaramo muzej sledeće godine u centru grada, ogromno je interesovanje domaćih i stranih turista, posebno Kineza. On je strahovito popularan u Kini", rekao je u julu 2019. za RTS.
Godinu kasnije, u emisiji "Sportlight" naveo je da je njegovog sina sem u Kini obožavaju i u Indiji, te da će, prema njegovom mišljenju, desetine hiljada gostiju posetiti muzej, kao i da će se noću čekati u redovima za ulaz.
Ipak, sa realizacijom projekta se stalo, a sam Novak je u julu ove godine poručio da i dalje postoji ideja o pravljenju muzeja, ali nije potvrdio lokaciju.
Depositphotos
"Što se tiče muzeja, to jeste i dalje ideja. Za Knez Mihailovu, iskreno, od oca što sam čuo, sad se ne radi da se tamo nađe prostor. Postoji ideja da se uradi muzej u kojem bih izložio pehare i stvari koje sam nosio na nekim važnim mečevima", rekao je teniser.
Večernje novosti su nedavno objavile da bi trebalo da objekat nikne u Beogradu na vodi. Prema nezvaničnim saznanjima tog lista, država je Đokovićevoj porodici ponudila lokaciju omeđenu ulicama Nikolaja Kravcova, Luke Ćelovića Trebinjca i Bulevara Vudroa Vilsona i ona se ozbiljno razmatra.
"Muzej Novaka Đokovića će se, prema najavama, nalaziti na atraktivnom mestu i pored klasičnih eksponata iz privatnog i sportskog života našeg tenisera, imaće i savremene digitalne sadržaje. Mogućnost da se odigra virtuelan set sa Novakom i slični sadržaji privukli bi veliki broj ne samo turista nego i naših ljudi", kaže Popović za Bloomberg Businessweek Adriju.
Kada je reč o sadržaju izložbenog prostora, u TOS takođe očekuju da će muzej ponuditi bogatu kolekciju eksponata - uključujući Đokovićeve trofeje, rekete, opremu i druge lične predmete – kao i da će uključiti interaktivne sadržaje, poput multimedijalnih instalacija, virtuelne realnosti i sličnih inovativnih prezentacija koje bi posetiocima omogućile jedinstveno iskustvo.
Srbija i dalje bez muzeja sporta
Sam Đoković izrazio je nadu da će zemlja jednog dana dobiti i sportski muzej. "Ne bih sada da uperim prst u bilo koga, nego prosto kolektivno smatram da je Srbija toliko uspeha u sportu imala i da je sport stvarno zadužio Srbiju. Meni je prosto nerazumljivo kako mi i dalje nemamo sportski muzej da svaki turista ili stranac koji uđe u Beograd ili Srbiju - da mu to bude jedna od top 10 destinacija koje mora da poseti. Nadam se da će i država nešto da učini, jer stvarno sport to zaslužuje. Videćemo šta će sa tim biti."
Predsednica Muzejskog društva Srbije deli ovaj stav. "Sportski rezultati koji su se postizali decenijama unazad sigurno zavređuju da se i u Srbiji osnuje muzej sporta", smatra Pajić.
U Beogradu trenutno postoji Olimpijski muzej, ali on nema stalnu postavku, već izložbu koja putuje, odnosno izlaže se u raznim muzejima povodom važnih jubileja.
"Recimo, Muzej istorije Jugoslavije je bio domaćin ove izložbe. Uz dečije radionice, posetioci su mogli da vide olimpijsku dugmad za manžetne iz Montreala, kako je izgledao ispraćaj jugoslovenskih olimpijaca u Minhen, odevne kombinacije za uručenje medalja, pokušaje da se osamdesetih godina Olimpijada organizuje u Jugoslaviji, kao i lične predmete naših olimpijaca", kaže Popović.
Tu je i Muzej FK Crvena zvezda, osnovan 1985, koji godišnje poseti više od 10.000 ljudi, a među njima je veliki broj stranih turista. Muzej FK Partizan je mlađi, ali, prema njegovoj oceni, podjednako zanimljiv i svedoči o bogatoj sportskoj kulturi u Beogradu.
Depositphotos
Opširnije
Muzej Novaka Đokovića bio bi mamac za turiste iz Kine
Muzej posvećen teniseru Novaku Đokoviću uskoro će početi da se gradi u Beogradu, najavila vlast.
08.08.2024
Đoković napokon do zlata na Olimpijskim igrama
Najbolji srpski teniser i najbolji teniser svih vremena Novak Đoković još jednom je ispisao istoriju i osvojio olimpijsko zlato.
04.08.2024
Ukratko: Stanovi, penzije, kreditni rejting
U Beogradu ima 10.000 praznih i 108.714 privremeno nastanjenih stanova, a kranovi u prestonici i dalje niču na svakom ćošku.
28.09.2024
Tajne otpornosti porodičnih preduzeća u regionu: Tata, vreme je za penziju!
U izuzetno izazovnom pejzažu u kom je regionalna ekonomija u ovom trenutku, nije pogrešna percepcija da je dominacija ostala na strani porodičnih kompanija.
26.09.2024
Ako ste propustili: Sadržaj Bloomberg Businessweek Adria za jun
O čemu sve piše Bloomberg Businessweek Adria u junskom broju
07.08.2024
Na pitanje da li je glavnom gradu potrebno još sličnih sadržaja, Popović smatra da bi, umesto što se po pravilu težište uvek stavlja na Beograd, neuporedivo bolje bilo odati priznanje i ostalim gradovima u Srbiji za popularizaciju sporta.
"Recimo, Narodni muzej u Zrenjaninu ima Sobu istorije sporta koja govori o bogatoj tradiciji sportista u zrenjaninskom okrugu. Takođe, Čačak će u staroj Sokolani iz 1914. godine dobiti Muzej košarke, jer kao što su Dragan Kićanović i Željko Obradović dobro znali - ko se ne napije vode iz Zapadne Morave, ne može da pogađa trojke", ocenjuje direktor TOB.
Ponuda je na ovom polju zasad skromna. Sem muzeja u Čačku koji je u pripremi, iz TOS podsećaju samo na stalnu postavku Muzeja u Prijepolju koja je posvećena karijeri renomiranog srpskog sportiste Vlade Divca. "Ovakvi muzeji sigurno doprinose bogatijoj turističkoj ponudi Srbije", navode u TOS, gde veruju da bi turisti bili zainteresovani i za druge sportske sadržaje i turističke ponude vezane za sport.
Koliko sportisti doprinose domaćem turizmu?
Turizam i sport u Srbiji neretko idu ruku pod ruku i u najdirektnijem smislu – brojne zvezde otvorile su hotele u zemlji: bivši fudbaleri Savo Milošević i Dragan Ćirić su to uradili na Kopaoniku, jugoslovenski rekorder u troskoku Milan Spasojević u Beogradu, košarkaš Miloš Teodosić i njegov brat Jovan sagradili su hotel na Divčibarama...
Ali i indirektno, popularnost domaćih sportista, tvrde predstavnici turističkog sektora, bez sumnje ima pozitivan uticaj na promovisanje turizma u Srbiji. "Njihova dostignuća privlače pažnju ne samo sportskih entuzijasta već i šire publike, čime se povećava interesovanje za našu zemlju kao turističku destinaciju", poručuju u TOS.
Ovo donekle i ne bi trebalo da čudi, imajući u vidu da je, kako kaže direktor TOB, sport i dalje najvažnija sporedna stvar na svetu. "Ne treba zaboraviti da je i EXPO 2027 u velikoj meri promocija Beograda i sporta", dodaje.
Prema njegovim rečima, za promociju Beograda će takođe mnogo značiti ATP turnir Belgrade Open koji je najavljen za novembar. "To je prilika da ceo svet vidi lepe slike Beograda, a ljubitelji sporta, zadovoljni gostoprimstvom, doneće nam dodatnu promociju", zaključuje Popović.
Nadal sam sebi izgradio muzej
Inače, muzeji posvećeni jednom određenom teniseru retkost su u svetu, a najpoznatiji je objekat posvećen Rafaelu Nadalu, koji se nalazi u njegovom rodnom Manakoru na ostrvu Majorka. Sem izložbenog dela, poseduje i onaj interaktivni koji posetiocima pruža mogućnost da testiraju svoje sportske veštine. Objekat ispunjava mnoštvo artefakata, video-ekrana, igara zasnovanih na virtuelnoj realnosti, te omaž sportskim velikanima koji su inspirisali Španca.
Depositphotos
Procenjuje se da ga godišnje poseti oko 100.000 gostiju. Muzej je izgradila neprofitna organizacija koju je Nadal osnovao sa svojom majkom - Rafa Nadal Foundation i kojoj ide pet odsto prihoda od prodaje muzejskih karata.
Nije nepoznat ni mali muzej američke teniske zvezde iz sredine prošlog veka Bobbyja Riggsa u Kaliforniji. Osnovan je 1988. i čuva memorabilije i trofeje ovog, ali i drugih šampiona belog sporta.
Tu su takođe muzeji sa širim, zbirnim izložbama koje nisu usmerene na lik i delo samo jednog igrača, uključujući Međunarodnu tenisku kuću slavnih u Roud Ajlendu, Vintidž muzej tenisa u Džordžiji i Muzej tenisa na travi u Vimbldonu, koji važi za najveći teniski muzej na svetu. Francuski turnir Roland-Garros otišao je korak dalje - ka digitalnoj budućnosti, pa osim fizičke izložbene postavke, pokrenuo je i onlajn muzej, sa 3D rekreacijom galerija i audio-opisima.
