Industrija veštačke inteligencije izgrađena je na velikoj nedokazanoj pretpostavci

Procvat veštačke inteligencije (AI) navodi mnoge ljude da postavljaju zastrašujuća pitanja poput: "Hoće li mi ova tehnologija uzeti posao, i ako hoće, koliko brzo?" Neke računovođe postavljaju njima bitno, podjednako strašno pitanje: "Da li tehnološke kompanije pogrešno računaju vek trajanja grafičkih procesora (GPU)?" 

Iako ovo pitanje nema istu egzistencijalnu težinu, odgovor na njega mogao bi znatno da pomogne u razumevanju finansijske održivosti tržišta AI-ja. 

Opširnije

Trendovi na tržištu

Precenjeni i potcenjeni trendovi u 2025. godini

Dok direktor Microsoftove AI divizije Mustafa Suleyman predviđa da ćemo već sledeće godine koristiti AI agente za prazničnu kupovinu, pitanje poverenja postaje ključno: koliko zaista možemo da verujemo mašinama kada biraju umesto nas.

27.12.2025

Srbija

Može li veštačka inteligencija da odlučuje o kreditima

Banke sve brže uvode AI u svoje procese, od personalizacije usluga do borbe protiv prevara.

23.12.2025

Autor: Zinaida Đelilović

Inovacije

AI agenti: potencijal, realnost i granice primene

Agentska veštačka inteligencija ima široke primene, i u preko 66 odsto organizacija prikazuje vidljive i merljive dobitke u produktivnosti.

26.12.2025

Autor: Vladislav Pavlov

AI

Kako kompanije van IT sektora koriste AI

Korišćenje AI tehnologija među američkim kompanijama van IT sektora je slabo istraženo.

21.12.2025

GPU, čipovi koji se koriste za obučavanje i pokretanje najnaprednijih velikih jezičkih modela, spadaju među najveće troškove AI kompanija. Većina kompanija pozajmljuje novac kako bi što više i to što pre kupila GPU. Pri tome, računovodstvena pravila zahtevaju da se da procena njihovog veka trajanja. Odabirom dužeg perioda trošak se raspoređuje na duži vremenski period, što kompanijama omogućava da sada prikažu veći profit. Međutim, ako tvrdite da se oprema može koristiti šest godina, izlažete se riziku ukoliko se u stvarnosti pokaže da će izgubiti skoro svu svoju vrednost za četiri godine. Kompanija bi mogla da se nađe u situaciji da mora da kupi nove, još skuplje čipove ranije nego što je očekivala. U međuvremenu, svaki kredit koji je uzela oslanjajući se na sada bezvredne čipove kao zalog, mogao bi se dodatno zakomplikovati. U najmanju ruku, kompanija bi možda morala da otpiše vrednost zastarele opreme, što bi se privremeno odrazilo na profit. 

Bilo šta od toga moglo bi dovesti poslovanje u nevolju. Ako mnoge kompanije prave istu grešku u isto vreme, to bi moglo da ima šire posledice. Šta ako je celokupna AI industrija manje profitabilna nego što izgleda, s kreditima koji su rizičniji nego što deluju i s budućim kapitalnim troškovima koji su veći nego što to industrija priznaje? 

Izazov je u tome što se ne može objektivno izračunati koliko GPU star pet godina vredi nekoj AI kompaniji. ChatGPT je, uostalom, star tek oko tri godine. "Svi kažu: "Ne znam kako da finansiram kupovinu GPU, jer ne znam koliko će dugo trajati"", kaže Sarah Friar, glavna finansijska direktorka u OpenAI-ju, matičnoj kompaniji ChatGPT-ja. Ona kaže da je OpenAI uveren da će njihovi GPU biti upotrebljivi najmanje pet godina.  

Borba za dominaciju na polju AI-ja podstakla je sve koji grade AI infrastrukturu da pribegnu maksimalno agresivnom finansijskom manevrisanju. Računovodstvena pravila pružaju kompanijama određenu fleksibilnost pri obračunu amortizacije, i većina je odlučila da je korisni vek GPU pet ili šest godina. U drugačijem regulatornom okruženju, Američka komisija za hartije od vrednosti (SEC) možda bi detaljnije proveravala utemeljenost pretpostavki koje stoje iza ovih procena. Međutim, pod predsednikom SAD Donaldom Trumpom, ta agencija je usvojila pristup nemešanja, kaže Francine McKenna, vanredni predavač računovodstva na Državnom univerzitetu Montkler u Nju Džerziju, koja vodi popularan blog o toj oblasti. "Nalazimo se u ovom neverovatno napetom, dinamičnom, tehnološki naprednom okruženju, a SEC je otišao na ručak", kaže ona. 

Kompanija ne mora da potpuno pogreši u proračunu da bi se osetile značajne posledice po njen bilans stanja, imajući u vidu pre svega razmere ulaganja u GPU. "Čak i mala promena od nekoliko meseci u politikama amortizacije može da promeni zaradu u datom kvartalu za nekoliko milijardi", kaže Olga Usvyatsky, koja u svom biltenu Deep Quarry piše o računovodstvenim temama kao što je amortizacija servera. 

Najveći skeptici u industriji tvrde da tehnološke kompanije prave i veće greške. Michael Burry, menadžer hedž-fonda koji je postao poznat predvidevši kolaps američkog tržišta nekretnina uoči finansijske krize 2008, izazvao je pometnju ovog meseca procenom da takozvani hiperskaleri (veliki provajderi infrastrukture, uglavnom u klaud uslugama, koji mogu da skaliraju svoje resurse, odnosno smanjuju i povećavaju kapacitete, ekstremno brzo i u velikom obimu, prim. prev.) — kompanije koje grade najveće data centre, prikazuju vrednost amortizacije manju za 176 milijardi dolara između 2026. i 2028. godine. 

Neki od najvećih investitora u AI su kompanije poput Googlea, Mete i Microsofta. Sve su to profitabilne firme sa gomilom novca, ali to nije slučaj sa svima. Startapovi kao što su OpenAI i Anthropic PBC moraće da nastave da prikupljaju ogromne sume novca kako bi finansirali svoje infrastrukturne planove, a takozvani neoklaudovi, odnosno nove generacije klaud (cloud) provajdera, koji poseduju ili upravljaju data centrima za AI i iznajmljuju računarsku snagu, često finansiraju ovu infrastrukturu zadužujući se. Upravo ova poslednja grupa izaziva možda najveću zabrinutost, s obzirom na to da su to manje kompanije koje su u mnogim slučajevima neprofitabilne i plaćaju više kamatne stope na zajmove. Ako zakažu, to je loša vest ne samo za njihove investitore i zajmodavce već i za proizvođače čipova koji im prodaju opremu, kao i za AI kompanije koje iznajmljuju prostor u njihovim data centrima. 

Tačno je da se vrhunski GPU ne zadržavaju dugo taj status. Kompanija Nvidia Corp, koja dizajnira najpopularnije čipove, obavezala se da svake godine izbaci još snažniji model. Izvršni direktor Jensen Huang pravi šale na račun poremećaja koje kompanija izaziva stalnim zastarevanjem opreme. Međutim, AI kompanije tvrde da se i od starijih GPU može izvući dosta koristi. Iako stari čipovi možda nisu idealni za najsloženije zadatke, poput obučavanja naprednih modela, oni su i dalje sasvim dovoljni za obradu upita korisnika u postojećim modelima, u procesu poznatom kao inferencija, odnosno izvođenju zaključaka. OpenAI i dalje za inferenciju koristi Nvidijine čipove Ampere koji su predstavili 2020.  

Colette Kress, finansijska direktorka kompanije Nvidia, izjavila je 19. novembra da se korisni vek GPU produžava i da kompanija i dalje prodaje čipove generacije Hopper, koji su prvobitno pušteni na tržište 2022. U izveštajima o zaradi ranije tog meseca, neoklaudovi CoreWeave Inc. i Nebius Group NV (jedna od retkih kompanija koja prijavljuje da joj čipovi gube vrednost za manje od pet godina) zabeležili su solidne rezultate u prodaji usluga koje pružaju koristeći iste, pa čak i starije čipove. Prvi paketi ugovora za računarsku snagu zasnovanu na starijim čipovima su, kada su istekli, obnovljeni ili su ih brzo preuzeli drugi klijenti, navele su iz te kompanije. 

Trenutno je potražnja za jeftinijim računarskim uslugama koje koriste starije čipove dovoljno velika da se neke kompanije zadužuju uz pretpostavku da će čipovi zadržati vrednost i do čak deset godina, kaže Carmen Li, izvršna direktorka dve kompanije koje se bave čipovima, Silicon Data i Compute Exchange. "Mogla bih reći da u tome nema ničeg nefer", kaže ona. Ona upoređuje starije GPU sa polovnim automobilima. "Postoje ljudi koji uvek žele da kupe najnovije, najbolje automobile. Ali postoje i ljudi poput mene — ja kupujem polovne." 

Stariji čipovi možda neće uvek biti toliko traženi na tržištu kao što je to danas — potražnja je bar delimično podstaknuta nestašicom novijih modela, što tera kupce da uzmu šta god mogu da nađu. Nije jasno šta bi se desilo sa tržištem manje naprednih čipova ako se te nestašice s vremenom smanje. Čak i ako potražnja potraje, postoje razlozi za oprez. Ljudi u industriji počeli su da govore o sposobnosti prenamene u kompanijama za data centre, odnosno da se čipovi koji se koriste u jednu svrhu mogu lako preraditi za nešto drugo ili se upotrebiti za potrebe drugog klijenta. Kompanije koje upravljaju takvim centrima koji nisu pogodni za prenamenu, snosiće veće troškove u prilagođavanju promenama na tržištu. 

Operator data centra takođe može naići na probleme ako izgradi infrastrukturu uz pretpostavku da će prodavati pristup najmodernijim čipovima, samo da bi za nekoliko godina otkrio da svoju opremu može nuditi samo za pružanje jeftinijih usluga. Ti stariji čipovi i dalje zauzimaju dragoceno mesto u serverskim ormarima i troše skupu struju koja bi bila bolje iskorišćena za noviju opremu. Michael Stewart, upravljački partner u M12, ogranku za rizični kapital kompanije Microsoft Corp, upoređuje to sa prodavnicom koja na najboljem mestu drži nebrendirane proizvode sa niskom maržom. "Najprodavaniju robu morate tu izložiti."