Memoari Billa Gatesa 'Source Code' su pohvala popustljivom vaspitanju

Memoari Billa Gatesa o detinjstvu "Source Code: My beginnings" (izdavačka kuća Knopf, objavljeni 4. februara) sadrže korisne uvide, ali bude i emocije: radost dok zadivljeno posmatramo kako se genije pomalja — samouveren, pronicljiv, disciplinovan, razigran i dečački tvrdoglav, kao i osećaj zadovoljstva kada se tek odškrinuta vrata širom otvore. Ipak, ova knjiga je više od toga. Suptilno, istraživački, ne potcenjujući čitaoca, Gates pokušava da dokuči kako je baš on postao Bill Gates: ne samo pionir među tehnološkim titanima našeg doba koji su osvojili svet već i u drugoj fazi svoje karijere, verovatno bolji od svih njih.  

Međutim, slavne savremene američke memoare o detinjstvu, bilo da su vredna književna dela ili bestseleri - od memoara američkog pisca Franka Conroya do memoara pesnikinje Mary Karr i spisateljice Tare Westover, odlikuju neobična, često haotična detinjstva obeležena nesavesnim ponašanjem neodgovornih odraslih. Ishod je prevazilaženje trauma iz detinjstva i sposobnost da se o tome piše. (Virginia Woolf: "Prošlost se vraća samo kada sadašnjost teče tako glatko poput mirne površine duboke reke.") 

Za razliku od toga, Gates je odrastao u izuzetno uglednom i sigurnom okruženju. On je često bio jedini izvor haosa. U knjizi "Source Code" ima malo nasilja (prijatelj iz srednje škole gine u nesreći prilikom penjanja, Gates izaziva oca da ga polije čašom vode po glavi), malo divljih izleta (Gates proba LSD i marihuanu, ali više voli koktel "Širli Templ" i  bezalkoholne napitke u prahu brenda Tang) i još manje seksa (poziva simpatiju na matursko veče, ona ga odbija). Kao samostalna celina, ova knjiga od skoro 300 stranica jeste neobičan projekat. Mnogi čitaoci verovatno nisu baš izgarali od želje da saznaju kakav je Bill Gates bio u trećem razredu.  

Ipak, knjiga vas uvlači u priču. Ne možemo zanemariti činjenicu da naše interesovanje podstiče to što je ishod svega sada kompanija vredna tri biliona dolara koja se kotira na berzi, ali čak ni ta prednost ne umanjuje dostignuća ovih memoara. "Source Code" (izvorni kod, prim. prev.), termin uzet iz programiranja, metafora je za korene Gatesovog uspeha. Takođe, čini se da je stil pisanja inspirisan njegovim idealom kodiranja u stilu efikasnih i jednostavnih skripti, tako potrebnih u eri kompjutera sa ograničenom snagom kojom se bavi knjiga. 

Taj estetski pristup podrazumeva da Gates uglavnom prikazuje događaje po redu. Nastoji da objektivno sudi o svojim vrlinama, manama i ograničenjima, usvojivši sveobuhvatan način razmišljanja, sličan onome što analitičar Nate Silver hvali u svojoj nedavno objavljenoj knjizi, i naučivši na Harvardu da čak i studentu njegovih izuzetnih matematičkih sposobnosti nedostaje "dar uvida" za postizanje ključnih matematičkih otkrića. On prepušta čitaocima da sami zaključe šta mu je pomoglo da razvije svoje talente (neverovatnu sposobnost da funkcioniše s malo sna, rano stečeno uverenje da odgovor uvek postoji, "logičko mišljenje i sposobnost da se intenzivno fokusira na duži period"), pripisujući to svojim roditeljima, kao i bakama i dekama, posebno baki, majstoru u igrama s kartama i sreći što je gotovo pre svih drugih tinejdžera na svetu imao pristup kompjuterima. 

Bloomberg

 

Uz pomoć Roba Gutha, koji mu je pomagao u istraživanju i pisanju, Gates nas vodi kroz četiri faze svoje mladosti. Opisuje haotično detinjstvo neurodivergentne osobe (osobe čiji je način razmišljanja, učenja i doživljavanja sveta drugačiji od većine; obično imaju specifične potrebe u obrazovanju i socijalizaciji, ali su istovremeno veoma kreativne i talentovane, prim. prev.), period intenzivnog razmišljanja i podjednako intenzivnog ignorisanja "svakodnevnih rituala života i škole, pisanja rukom, umetnosti i sporta". Usledilo je još mukotrpniji period koji je prerano počeo kada je imao devet godina, u kojem je, kako piše Gates parafrazirajući svog oca, "odrastao preko noći postavši odrasla osoba sklona raspravama, intelektualno snažna i ponekad ne baš prijatna". Treća faza počela je u osmom razredu sa buđenjem ambicije (inspirisane Kentom Evansom, prijateljem koji je preminuo) i konačno, ulaskom u svet kompjutera. Poslednja faza odnosi se na period kada je bio neiskusni direktor koji je vodio posao dok je pohađao srednju školu, a potom Harvard, izrastajući u izrazito takmičarski nastrojenu osobu, kolegu, "zahtevnog šefa", potpuno opsednutog time da Microsoft ne izgubi početnu prednost, stečenu srećnim spletom okolnosti. 

Pa kako je onda postao jedan od najuspešnijih ljudi u našem svetu? Delimično zahvaljujući uzornim roditeljima punim ljubavi koji se, u većem delu knjige, uopšte ne bave vaspitanjem. "Source Code" se može čitati kao dopunsko štivo uz knjigu "The Anxious Generation" Jonathana Haidta, a sam Gates piše o tome da je imao tu sreću da bude deo generacije koja je bila "divlja" po standardima današnjeg previše zaštitničkog roditeljstva. Gatesovi roditelji bili su zauzeti, samoostvareni ljudi, uključujući njegovu majku, što je bilo neuobičajeno za žene u to vreme, i ambiciozni u pogledu njegove budućnosti. 

Međutim, u vreme kada je pohađao četvrti razred u državnoj školi prepunoj đaka, Gates je umeo da danima ne progovara i da izlazi iz sobe samo kada treba da jede ili ide školu. Njegovi roditelji, umorni od ignorisanja i vređanja, odveli su ga terapeutu. Gates je priznao terapeutu: "U ratu sam sa roditeljima". Šta je terapeut savetovao Gatesovim roditeljima? "Odustanite. On će pobediti." Poslušali su ga. U tinejdžerskim godinama, Gates je išao bez nadzora na višednevne planinarske izlete sa prijateljima. Noću bi se iskrao iz kuće da bi uskočio u gradski autobus koji bi ga odvezao do računarskih laboratorija. 

Sve to bi verovatno omogućilo Gatesu da bude uspešan u većini stvari. Ipak, pionirski megauspeh na polju softvera bio je moguć zahvaljujući neverovatnim slučajnostima i srećnim okolnostima koje su ga pratile od  1968. godine. To je uzbudljiv momenat u "Source Code". Gates se i dalje čudi kako je privatna srednja škola Lakeside u Sijetlu koju je pohađao, dobila pristup kompjuteru iz Kalifornije putem teleprintera - brekćuće naprave koja je izgledala kao pisaća mašina sa rotirajućim telefonskim brojčanikom sa strane. To je bio hir nekog nastavnika matematike ("niko nije znao kako da koristi tu stvar") u vreme kada gotovo nijedna srednja škola ili domaćinstvo nije imala nešto slično. 

Taj prvi susret s kompjuterima bio je prvi u nizu prilika koje su mu se otvarale. Prvo, poslovni poduhvat u okviru koga je korisnicima omogućeno da u isto vreme koriste kompjuter na određeno vreme, koji je ubrzo propao, omogućio je Gatesu i njegovim prijateljima iz Lakesidea (uključujući Paula Allena) da koriste "mainframe" računar (računar sposoban za obradu velikog broja podataka i podršku većem broju korisnika, prim. prev.) za pronalaženje grešaka u softveru. Kasnije, usledio je suviše ambiciozan projekat Lakesidea čiji je cilj bio da se digitalizuje raspored časova za svakog učenika, zbog čega su učenici i nastavnici proveli mnoge besane noći. 

Tada su Upravi za električnu energiju Bonneville, federalnoj agenciji za  distribuciju električne energije u većem delu pacifičkog severozapada, očajnički bili potrebni programeri za računarski projekat koji je probio rokove i budžet, a čiji je cilj bio balansiranje ponude i potražnje za električnom energijom. Gates, tada maturant, dobio je dozvolu da uzme dva meseca slobodno i ode da živi u Vankuveru, u državi Vašington, udaljenom 175 milja (280 kilometara), kako bi radio za Bonneville zajedno sa Allenom, koji je takođe pauzirao na fakultetu. 

Dok je Gates bio na Harvardu 1975. godine, Allen je pročitao članak o kompaniji MITS iz Albukerkija, tvorcu prvog kućnog računarskog kompleta, rudimentarne mašine i poslovnog modela sa samo jednom prednošću: popustima na količinu na Intelove mikroprocesore. Allen i Gates shvatili su da je ovaj računar u suštini beskoristan, jer niko još nije razvio softver za njega. Tada je rođen Microsoft, tim programera koji su pokrenuli revoluciju ličnih računara. 

Na svakom koraku softver je bio sporedna stvar - svako je mogao da ga napravi, ali niko to nije radio. Gates i njegov tim bili su prvi koji su prilagodili kod, zahvaljujući kome je sve popularniji i moćniji hardver zaista postao koristan. Sve to je vrlo zabavno, ali i podsećanje na to kako su ironija sudbine i dileme inovatora neprestano oblikovale naš svet u proteklih pola veka. (Gates se poziva na članak iz časopisa "Businessweek" iz 1976. o kompaniji MITS,  jednom od prvih novinskih tekstova o mikroračunarima koji je hvalio kompaniju iako se raspadala. Oduvek je tako bilo.) 

Taj deo knjige - prisećanja čoveka iz sveta računara na dečaka kompjuteraša - predstavlja osnovu svega, odnosno izvorni kod za izvršnog direktora Billa Gatesa, softverskog vizionara i pokretača, koji je 25 godina čuvao Microsoftovu vodeću ulogu pre nego što je, pre 25 godina, predao ključeve Steveu Ballmeru. 

Memoari su podjednako fascinantni i u pogledu proteklih 25 godina u životu Billa Gatesa, koji je, osim bivšeg predsednika SAD Jimmyja Cartera, imao priliku za novi početak, retku pojavu u novijoj američkoj istoriji (iako njegova biografija nije bez mrlja). Gates  je od razdražljivog biznismena optuženog za monopol na tržištu postao filantrop, zagovornik filantropiju, neprijatelj malarije, osoba koji ističe značaj knjiga i ideja, pisac (njegova knjiga "Kako izbeći klimatsku katastrofu" jedno je od najinformativnijih dela sa dubokim uvidom na tu temu) i blag, saosećajan građanin. Ovo nije put kojim su krenuli Jeff Bezos ili Elon Musk. 

"Source Code" otkriva šta je posredan uzrok svemu tome. Za mladog Gatesa, tehnologija je bila više kao izlaz nego inspiracija sama po sebi. Na Svetskoj izložbi u Sijetlu 1962. godine, Alen je bio očaran IBM-ovim paviljonom. Gates je zapamtio belgijske vafle i vožnju na vrsti rolerkostera. Allen je gutao naučnu fantastiku; Gates ju je čitao, ali su ga podjednako zanimali istorija i planinarenje. Steve Jobs i ekipa okupljena oko uticajnog časopisa o održivosti i ekologiji "Whole Earth Catalog" spojili su alternativnu kulturu šezdesetih i moć tehnologije. Gates je propustio razgovor na Tehnološkom fakultetu Masačusets (MIT) da bi igrao fliper. Izabrao je Harvard zbog velikog izbora predmeta i studijskih oblasti. Rad na kompjuteru, napisao je u svojoj prijavi za Harvard, "odlična je prilika da se dobro zabavite, zaradite nešto novca i mnogo toga naučite. Međutim, ne planiram da nastavim da se fokusiram na ovu oblast. Sada me najviše interesuje biznis ili pravo". 

Njegovi roditelji i njihovi prijatelji živeli su u svetu biznisa i prava, ali ne sasvim. Gates piše: "Ako se čini da moji roditelji nisu bili mnogo posvećeni volontiranju, davanju doprinosa zajednici ... oni zaista jesu bili posvećeni. Provodili su sate i sate praveći planove, učestvujući na sastancima, pozivajući na akcije i vodeći kampanje, uključujući sve drugo što je bilo potrebno zajednici". "Source Code" je na više načina izraz zahvalnosti njegovim roditeljima, kao uzorima čije će vrednosti Gates na kraju usvojiti, kao i zahvalnost na tim vrednostima: idealu demokratije, izgradnji zajednice, građanskom ponosu zasnovanom na istorijskim i lokalnim vrednostima. 

Pretpostavljam da će Gatesu biti teže da napiše sledeća dva toma s obzirom na to da će biti više spornih situacija koje treba da odbrani i da ne povredi osećanja drugih. "Source Code" uspešan je kao dug uvodni deo. Zato se možda  manje razlikuje od slavnih savremenih američkih memoara o detinjstvu nego što to na prvi pogled deluje. Najbolji delovi su oni u kojima se deca ponašaju kao buntovnici i mogu da rade šta hoće. Ta energija potiče iz naše nacionalne, uporne čežnje za nesputanom individualnošću. Prava suština nije u tome šta radimo, već u tome što možemo postati bolje osobe. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar