Da li su ekrani i internet od nas napravili palačinke

Internet, ekrani i sva ta digitalizacija su vas samo učinili glupljima. Ovu ili varijaciju ove rečenice čuli ste bar jednom od neke tetke ili strine sa "hladnom trajnom" na nekoj od porodičnih proslava. I olako ste odbacili njenu ocenu kao primer generacijskog jaza, samo zato što znate koliko ta tetka veruje svim pričama svojih novopečenih virtuelnih "prijatelja" na Fejsbuku, a ne libi se da na Viberu podeli svaku novu teoriju zavere. 

Međutim, čini se da je došlo vreme da se svim tim strinama, tetkama i tečama izvinimo. Bar nam to govore nauka i najnoviji podaci istraživača. A ti podaci nedvosmisleno ukazuje da koeficijent inteligencije pada širom sveta. Potom da su ljudi sve gori u osnovnoj matematici i logici, dok se teškoće sa koncetracijom, kao i verbalnim i numeričkim rasuđivanjem šire kao zaraza. Studenti elitnih svetskih univerziteta nemaju dovoljno pažnje i koncentracije da pročitaju cele knjige.

A vreme kada je to počelo, veoma sugestivno ukazuje na mogući uzrok ovih pojava. Ovaj kognitivni pad čovečanstva krenuo je baš kad nam je sve postalo "interaktivno", a zapravo je nestalo direktne interakcije, od toga da je skoro svakom detetu ali i odraslom bliže skrolovanje po ekranu mobilnog telefona nego igranje klikerima ili pisanje, preko toga da je uživo ćaskanje sa dragim ljudima zamenjeno povremenim tipkanjem po površini uređaja, do toga da smo naporno razmišljanje i diskutovanje zamenili jednostavnim objavljivanjem linkova koji drugima daju utisak da smo naporno razmišljali. 

Otkako je veštačka inteligencija (AI) sve više uključena u svakodnevni život, većini ljudi sve to deluje skroz kul i kao da živimo naučnofantastične filmove. Međutim, naučnici već čupaju kose zbog promena u ljudskoj inteligenciji, dok pojedini vodeći ljudi u informacionim tehnologijama, poput tvorca PayPala Petera Thiela, upozoravaju na to kakvu nam budućnost donose tehnologije i AI, koristeći čak biblijska poređenja sa apokalipsom i antihristom. 

Gde nam ode inteligencija 

Oksfordski rečnik definiše inteligenciju kao "sposobnost razumevanja", ali sve više se postavlja pitanje gde nam ode ta inteligencija, odnosno da li se ljudskom rodu smanjuje stepen u kojem praktično može da primeni tu sposobnost. I dok se sa sigurnošću može reći da se proteklu deceniju i po sasvim sigurno nije suštinski promenila biologija ljudskog mozga, naprosto to je isuviše kratak period – rezultati niza testova pokazuju da je sposobnost prosečne osobe da rasuđuje i rešava nove probleme dostigla vrhunac pre desetak godina i od tada opada. 

Kada su nedavno objavljeni rezultati poslednje runde PISA testova – međunarodnog alata za upoređivanje učinka petnaestogodišnjaka u testovima čitanja, matematike i nauke u zemljama Organizacije za evropsku saradnju i razvoj (OECD) – analize su se najviše bavile time kako je pandemija virusa korona uticala na poremećaje u obrazovanju. 

Depositphotos

 

Međutim, to je naizgled prikrilo to da je pogoršanje dugoročnije i šire, te da je vrhunac rezultata za sva tri predmeta zabeležen uglavnom oko 2012. godine i da od tada kreće pad. Štaviše, u mnogim zemljama je pad između 2012. i 2018. godine bio značajniji nego u godinama pogođenim pandemijom. 

Da stvar bude gora, ovaj pad u rasuđivanju i rešavanju problema nije ograničen samo na tinejdžere u školskim klupama, već su stručnjaci OECD-a u prošlogodišnjem ažuriranju vodeće procene trendova u veštinama odraslih naveli da postoji sličan pad i kod odraslih. 

I u dugogodišnjoj studiji "Monitoring budućnosti", koja se sprovodi od osamdesetih godina prošlog veka, primećeno je da se menjaju mentalni kapaciteti ljudi. Istraživači u ovom projektu svake godine pitaju osamnaestogodišnjake da li imaju poteškoća sa razmišljanjem, koncentracijom ili učenjem novih stvari. Udeo maturanata koji prijavljuju poteškoće bio je stabilan tokom poslednje decenije 20. i prve decenije 21. veka, ali je počeo brzo da raste sredinom druge decenije 21. veka. Baš onda kada nam su nam sva znanja i informacije ovog sveta postale dostupne onlajn. 

"Deo onoga što ovde posmatramo verovatno je rezultat aktuelnog prelaska sa teksta na vizuelne medije, prelaska na post-pismeno društvo koje opsesivno provodi vreme pred ekranima", ističe za The Financial Times komentator i istraživački novinar John Burn-Murdoch, ukazujući na ankete i studija koje pokazuju u većini zemalja smanjenje učinka ljudi u primeni računanja i drugih oblika rešavanja problema, kao i pad broja onih koji pročitaju bar jednu knjigu u godini dana pao je ispod polovine.

Čini se da manje posmatramo pad čitanja kao takvog, a više širu eroziju ljudskih sposobnosti za mentalno fokusiranje i njegovu primenu. Većina diskusija o društvenim uticajima digitalnih medija fokusira se na uspon pametnih telefona i društvenih medija. Ali promena u ljudskom kapacitetu za fokusirano razmišljanje poklapa se sa nečim fundamentalnijim: promenom u našem odnosu sa informacijama. 

Depositphotos

 

Iako istraživanja pokazuju da je aktivno, namerno korišćenje digitalnih tehnologija često benigno ili čak korisno, svima je već očigledno da je ljudski broj prešao sa pregleda ograničenog broja veb-stranica na beskonačne, stalno osvežavane "feedove" i stalni baraž kratkih obaveštenja, takozvanih notifikacija. 

"Više ne provodimo toliko vremena aktivno pregledavajući internet i intereagujući sa ljudima koje poznajemo, već nam se umesto toga predstavlja bujica sadržaja. Ovo predstavlja prelazak sa samostalnog ponašanja na pasivnu konzumaciju i stalno prebacivanje sa konteksta na kontekst", objašnjava Burn-Murdoch.

"Dobra vest je da je osnovna ljudska intelektualna sposobnost sigurno neoslabljena. Ali za rezultate neophodno je da funkcioniše i potencijal i (njegova) primena. Za previše nas digitalno okruženje ometa ovo drugo". 

Koeficijenti inteligencije i demokratija 

Međutim, podaci o kognitivnom padu čovečanstva vidljivi su i u studijama o koeficijentima inteligencije u razvijenom svetu, što pokazuju studije u Danskoj, Norveškoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Australiji i SAD. Prema studiji iz 2023. godine objavljenoj u časopisu Intelligence, koeficijenti inteligencije u SAD značajno su opali između 2006. i 2018. godine, a pad je najizraženiji kod ljudi mlađih od 20 godina. 

Ovaj fenomen opadanja koeficijenta inteligencije je toliko definitivan da čak ima i ime: "obrnuti Flynnov efekat", po novozelandskom filozofu i istraživaču inteligencije Jamesu Flynnu, koji je prvi otkrio da koeficijenti inteligencije rastu u toku 20. Veka, pri čemu je kasnije primetio da je trend postao negativan. 

To što postajemo sve gluplji, pojedini autori ukazuju da predstavlja i trajan problem za demokratiju. 

"Posledice za naš politički život su jasne. Ako demokratija zavisi od ideje (Francisa) Galtona da je biračko telo, u proseku, sposobno za napredno racionalno razmišljanje, šta se dešava ako ta pretpostavka više ne važi. Šta se dešava kada je ‘pitajte publiku’ glup potez", pita se u članku za The Spectator britanski pisac i novinar Sean Thomas i dodaje da u teoriji, trebalo bi da budemo u redu – jer se demokratija navodno sama ispravlja.

"Ako birači posustanu, politička klasa to kompenzuje. Pa ipak, u proteklih 20 godina videli smo intelektualnu degradaciju i biračkog tela i izabranih. Ne samo da birači manje jasno razmišljaju – već i njihovi lideri". 

Sean podseća da su birači nekad očekivali da državnici budu "mozgonje" pa se priseća da je američki predsednik Abraham Lincoln čitao dela antičkog matematičara Euclida, a Winston Churchill dobio Nobelovu nagradu za literaturu za biografska i istorijska dela koje je napisao. Čak je i Ronald Reagan, kojeg u početku mediji nisu previše poštovali, bio "proždrljivi čitalac i strateg Hladnog rata". 

Depositphotos

 

"A danas? Politička arena – koja se trza pod neumoljivim, ali trivijalizujućim pogledom društvenih medija – deluje kao igra u kojoj se suština kažnjava, a nijanse ismevaju. Vode nas ljudi koji su često prilično prazni, a kada nisu, pretvaraju se da jesu, da ne bi izgledali elitistički ili samozadovoljno na Fejsbuku i Instagramu", ocenjuje Thomas i navodi brojna naučna nagađanja šta bi moglo da dovede do pada koeficijenata inteligencije, ali i jednog očiglednog krivca.

"Pogledajte godinu kada je počeo pad u podacima o kognitivnim sposobnostima u Mičigenu: 2014. To je godina kada je Instagram eksplodirao. Isto važi i za mnoge od ovih padova: oni se poklapaju sa pojavom iPhonea i njemu sličnih. Teško je ne zaključiti da je izum društvenih medija, zajedno sa pojavom samog pametnog telefona, istovremeno narušio raspon pažnje, istovremeno erodirajući potrebu za sticanjem i zadržavanjem znanja".

Dodatni problem donosi AI, koji će nam uskoro na telefonima davati odgovor na svako najteže pitanje na Zemlji, što će mnoge ljude navesti da ne "gube" vreme učeći odgovore koje nam džepno sokoćalo može dati bolje i brže. 

"To je tužna evolucija i moguće neizbežna. U tom slučaju, možda možemo pronaći utehu u briljantnosti tih istih ručnih mašina. Kako ljudi postaju neumoljivo gluplji, mogli bismo potpuno da odustanemo od demokratije i pustimo roboti da to rade za nas", smatra britanski pisac. 

Ostvarena predviđanja 

I dok ova predviđanja o odustajanju od demokratije mnogima deluju preterano, nije naodmet podsetiti se da su ove današnje pojave u kognitivnim sposobnostima ljudi već bili deo "preteranih" predviđanja pre desetak godina. 

Neurofiziolog Susan Greenfield je predvidela da će stalno kliktanje učiniti um "više detinjastim, reaktivnim i zavisnim od ponašanja i misli drugih". Ona je o tome napisala i knjigu – "Promena mozga: kako digitalne tehnologije ostavljaju trag na našim mozgovima" – ali čini se da je malo ko detaljno pročitao tih više od 380 strana. 

Pre 14 godina je tadašnji izvršni direktor kompanije Google Eric Schmidt sa izvesnim uživanjem govorio da deca imaju samo dva načina rada: "spavanje ili onlajn". Doduše, čak se i on brinuo da "niko neće dobiti ono što dolazi od dubinskog čitanja knjige".

Doduše, najviše se pamtilo to kada je dramski pisac Richard Foreman rekao da su ljudi sa "katedralnim" (naučnim) strukturama ličnosti u senci "ljudi palačinki". Prema njegovoj oceni, ugroženi tip je "visoko obrazovana i artikulisana ličnost – muškarac ili žena koji su u sebi nosili lično konstruisanu i jedinstvenu verziju celokupnog nasleđa Zapada".  

A nasuprot njima su ljudi palačinke, koji su "razmazani tanko i široko" pri čemu se, kako je ocenio Foreman, zahvaljujući "pritisku preopterećenja informacijama i tehnologiji 'trenutno dostupnog'", suočavamo sa "svetom koji kao da je izgubio gustu i višeslojnu zbijenost duboko razvijene ličnosti". 

Filozofi već uveliko debatuju "tezu o proširenom umu", jer je postalo očigledno da savremenom čoveku njegov iPhone nije samo alat, već deo njega ili nje. Memorija pametnog telefona je postala deo našeg pamćenja, a brzina njegovog procesora zamenila je našu sposobnost da prikupljamo i sortiramo sopstvena sećanja i znanja. 

Naša pamet je iscurila u naše pametne telefone, a prodor veštačke inteligencije bi mogao kod velikog dela čovečanstva da dovede do toga da ljudska kreativnost, sposobnost predviđanja i rešavanja problema bezmalo iščeznu. A upravo to su vekovima bila glavne poente razmišljanja. 

Situacija je takva da milijarder i tvorac PayPala Peter Thiel danas sve više razmišlja o vezi tehnologije i biblijskih Sudnjih dana pa je na predavanjima u Oksfordu i na Harvardu govorio da Antihrist, čiji dolazak po Bibliji označava nadolazeći Armagedon, "nije samo srednjovekovna fantazija". 

Mnogima je čudno da izuzetno uspešan, matematički nadaren, filozofski obrazovan tehnološki preduzetnik uopšte drži predavanja u kojima se ozbiljno bavi biblijskim mitovima o Apokalipsi. Iako veruje da su moderna nauka i tehnologija pretvorile istoriju u linearnu progresiju, kako Biblija uči, sa početkom i konačnim, nepovratnim krajem, Thiel smatra da su brige o tome da će AI preuzeti svet opasnije od same AI. Kako kaže, strah od egzistencijalnih pretnji ide direktno naruku iskorenjenim elitama, koje rade na uspostavljanju globalne upravljačke države. A lakše je upravljati ljudima palačinkama nego mislećima čak i ako pametno koriste AI. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar