Medicinskom turizmu trebaju 'dodaci ishrani'

Imam prijatelja koji već sedam-osam godina živi u SAD. Ovog leta ponovo dolazi sa porodicom u Severnu Makedoniju, a svaku posetu koristi i za rešavanje nekog zdravstvenog problema. Iako ima prilično solidno zdravstveno osiguranje, mnoge potrebe i dalje zadovoljava u ovom delu Evrope. To je zato što njegovo osiguranje ne pokriva sve troškove, a posebno ne stomatološke pakete. Kaže i da će ga to, čak i ako plati avionsku kartu samo zbog odlaska kod zubara ovde, svakako koštati manje. 

Sličnu misiju kao njegovu imaju i brojni drugi iseljenici, najčešće tokom novogodišnjih praznika ili letnjih odmora, pa uz druženje s rodbinom i prijateljima usput rešavaju i neke zdravstvene potrebe, gde su stomatološke usluge samo deo šireg spektra medicinskih usluga koje u domovini koštaju višestruko manje. 

Svi oni spadaju u grupu "zdravstvenih turista", koji ne samo u Severnoj Makedoniji već i iseljenici iz ostalih zemalja Adria regiona, uvek kada dolaze u svoj rodni kraj, troše značajne sume novca na razne medicinske tretmane. I nisu samo oni važni kao zdravstveni turisti već i oni koji nemaju nikakve veze sa zemljom u koju dolaze. Ili, kako kaže za Bloomberg Adriju doktor Igor Ristić iz Centra za dentalnu estetiku i implantologiju u Beogradu – kada govorimo o pravom medicinskom turizmu, mislimo na njegovu podelu u dve kategorije. 

"Prva kategorija su Srbi koji žive u inostranstvu, govore srpski i obraćaju se nama, ili su nedavno emigrirali pa su nekada bili naši pacijenti. Druga kategorija su pravi pacijenti iz inostranstva – oni koji dolaze iz celog sveta u Srbiju na lečenje, iako nemaju nikakvu vezu s ovom državom", kaže Ristić.  

Prema njegovim rečima, razvoj dentalnog medicinskog turizma zasniva se uglavnom na upornosti druge kategorije pacijenata. "Pacijenti iz inostranstva dolaze po preporuci, ili nas jednostavno pronađu na internetu. U suštini, ipak je preporuka presudna da pokucaju na vrata ordinacije. Dolaze sa konkretnim problemima koje žele da reše na konkretan način. To često nije samo obična plomba ili čišćenje zubnog kamenca, već su to ozbiljni tretmani koji zahtevaju više intervencija u roku od, recimo, godinu dana", objašnjava. 

U Hrvatskoj, takođe, iako su razvijena sva tri glavna oblika zdravstvenog turizma (banjski, medicinski i velnes), poslednjih godina posebno se ističe dentalni turizam. Zajedno s estetskom hirurgijom i drugim složenijim medicinskim tretmanima, dentalni turizam zauzima najveći broj stranih dolazaka u zemlju povezanih sa zdravstvenim uslugama, prema rečima tamošnjih turističkih radnika. 

"Kvarner i Istra posebno su prepoznatljivi po stomatološkim uslugama koje nude klinike u tim regionima. Pacijenti dolaze uglavnom iz inostranstva, zbog visokokvalitetnih usluga i znatno nižih cena u poređenju s mnogim zapadnoevropskim zemljama", kaže Lana Petrović Blajić, iz Sektora za turizam pri Hrvatskoj privrednoj komori. Veće stomatološke klinike u zemlji nude i kompletnu organizaciju – prevoz, smeštaj, velnes tretmane i turističke aktivnosti. Jedan od takvih je Adria Dental Group, iz kog kažu da su u 2024. godini opslužili više od 60 hiljada pacijenata, od kojih je oko 40 odsto bilo iz inostranstva – najviše iz Italije, zatim iz Austrije, Nemačke, Švajcarske i Velike Britanije. 

"Naše usluge uključuju vrhunsku stomatološku negu, a s partnerima nudimo potpunu organizaciju dolaska i boravka stranih pacijenata – za besprekorno iskustvo", istakli su iz kompanije. 

Razloge za tu ekspanziju vide u visokokvalitetnoj stomatološkoj nezi, cenama koje su u proseku 30 odsto niže od zapadnoevropskih, članstvu u EU, dobroj povezanosti, turističkoj ponudi, kao i političkoj stabilnosti i gostoljubivosti lokalnog stanovništva. 

Depositphotos

 

Privatne stomatološke klinike i ordinacije u regionu preuzele su stvari u svoje ruke: stranim klijentima nude usluge u paketima "sve u jednom". Pored samih stomatoloških usluga, mogu rezervisati avionske karte, dočekati goste/pacijente na aerodromu, obezbediti smeštaj, pa čak i organizovati turističke posete i razgledanja. 

U Severnoj Makedoniji pak stomatološke usluge koštaju i do 70 odsto manje nego u zapadnim zemljama, kako je navedeno na sajtu jedne veće stomatološke ordinacije iz Skoplja, na kojem postoji i poseban odeljak "dentalni turizam". Tamo, slično kao i u hrvatskom primeru, navode da preuzimaju kompletnu brigu o pacijentima praktično od njihovog dolaska u grad – obezbeđuju prevoz, mobilni telefon, smeštaj u apartmanu u centru grada, a mogu pomoći i oko rezervacije avionske karte i slično. 

Ako je nekada razvoj dentalnog turizma u Severnoj Makedoniji bio karakterističan uglavnom za Đevđeliju ili Bitolj, mesta blizu granice sa Grčkom, pa je bilo logično da grčki državljani preplavljuju lokalne stomatološke ordinacije zbog jeftinijih usluga, poslednjih godina sve više stomatoloških biznisa u prestonici, ali i u drugim gradovima, prepoznaje potencijal zdravstvenog turizma. Posebnu rubriku za dentalni turizam pronašli smo i na sajtovima još nekoliko domaćih stomatoloških ordinacija/klinika, gde se nude paketi po principu "sve na jednom mestu", odnosno uz usluge iz oblasti stomatologije, oralne hirurgije i implantologije, gostima/pacijentima iz inostranstva može se organizovati obilazak poznatijih turističkih atrakcija u Skoplju i okolini, kao i na predivnom Ohridu i slično. 

Ali to je samo deo mogućnosti koje zdravstveni turizam nudi za ekonomije u Adria regionu. Dentalni turizam se očigledno dobro razvija praktično u svim zemljama, iako uglavnom spontano i bez naročite sistemske podrške i vizije. Osim pomenutih Hrvatske, Srbije i Severne Makedonije, slična je situacija i u Sloveniji i Bosni i Hercegovini – prisutni su i banjski turizam, estetska hirurgija, kao i drugi tretmani. Svake godine svedočimo porastu broja obolelih od raka i kardiovaskularnih bolesti, što zajedno s rastućim troškovima zdravstvene zaštite u razvijenim zemljama poput SAD, Velike Britanije, Nemačke i drugih, predstavlja ključne faktore za rast globalnog tržišta medicinskog turizma.

Prema Bloombergu, vrednost svetskog tržišta medicinskog turizma u 2024. iznosila je više od 31 milijardu dolara. Procene su da će do 2032. godine dostići oko 163 milijarde dolara, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 23 odsto. Region nastoji da zahvati što veći deo tog vrednog kolača, ali, prema rečima naših sagovornika na ovu temu, u nekim zemljama manje, u nekima više, postoje faktori koji otežavaju brži razvoj zdravstvenog turizma – pre svega nedovoljna saradnja i koordinacija između nadležnih ministarstava, agencija, turističkih asocijacija i privatnog sektora, koji bi trebalo da udruže snage. 

Konkretno u Severnoj Makedoniji, zvanične informacije, brojke i statistike o zdravstvenom turizmu vrlo su oskudne i često nepotpune. Nacionalna strategija za razvoj zdravstvenog turizma za period od 2012. do 2018. godine, koju je sačinilo  Ministarstvo zdravlja, odavno je istekla, a na novu se još uvek čeka. Štaviše, ni ta strategija nema evaluaciju kojom bi se izmerila stopa njene realizacije niti učinak koji je imala na makedonski turistički sektor. Ne postoje dostupne statistike o turistima koji su boravili u zemlji i ostvarili noćenja zbog zdravstvenih usluga, a još je manje podataka o tome koji su domaći turoperateri, ako ih uopšte ima, specijalizovani za tu granu i organizuju ovakva putovanja. 

Vrednost svetskog tržišta medicinskog turizma u 2024. godini iznosila je više od 31 milijarde dolara, prema podacima Bloomberga. Procene su da će do 2032. godine dostići oko 163 milijarde dolara, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 23 odsto. 

"Sve u svemu, ovaj prestižni segment turističke industrije razvija se spontano, bez jasne vizije i strategije nadležnih ministarstava, koja bi trebalo da imaju razvojne planove, strateški pristup i viziju u kom pravcu treba razvijati zdravstveni turizam, uključujući i neizbežnu digitalizaciju sektora, kao i plan razvoja za narednih deset godina. Kada nemate jasno definisane pakete usluga, izrađene u saradnji sa domaćim privatnim, ali i državnim medicinskim centrima, digitalne platforme za njihovu ponudu, kao ni jasnu razvojnu strategiju – šta uopšte imate da promovišete?", kaže docent doktor Ljupčo Janevski, univerzitetski profesor turizma i bivši direktor Nacionalne agencije za podršku turizmu. 

Depositphotos

 

Jedini segment u kom je, prema njegovim rečima, ostvaren određeni pomak, jeste banjski turizam, i to u centrima koji su poslednjih godina investirali u termalne usluge, medicinske tretmane i koji uglavnom privlače turiste iz zemlje, ređe iz regiona i inostranstva. Međutim, prema zvaničnoj statistici, u 2024. godini, od ukupno 3,3 miliona turističkih noćenja u Severnoj Makedoniji, nešto više od 206 hiljada, odnosno samo 6,3 odsto, ostvareno je u banjama. Od toga je svega 12 odsto pripalo stranim turistima. 

Poređenja radi, u Sloveniji je banjski turizam jedna od najstarijih i najrazvijenijih grana turizma, zahvaljujući prirodnim termalnim i mineralnim izvorima. Prema podacima Slovenačke turističke organizacije, četvrtina svih turističkih noćenja ostvarena je u banjskim regijama, a banje postaju sve popularnije među domaćim i stranim gostima. "U januaru smo zabeležili 9,1 odsto više stranih gostiju i ukupno povećanje posećenosti od 8,6 odsto. Zanimljivo je da su prvi put najbrojniji strani gosti iz Hrvatske, ispred Italije i Austrije", poručuju iz Zajednice slovenačkih prirodnih banja. 

U Bosni i Hercegovini (BiH), tačnije u entitetu Republika Srpska (RS), za koji postoje zvanične statistike o turističkim noćenjima u banjama, banjski turizam zapravo predstavlja okosnicu čitave turističke industrije. Prema rečima ministra trgovine i turizma RS Denisa Šulića, najveći broj stranih turista u taj deo BiH dolazi upravo u banjsko-rekreativne centre. 

"Iskorišćenost kapaciteta banja tokom godine je 80 odsto ili više. Zbog toga je izmenama zakona ukinuta naplata boravišne takse za posetioce banja u RS-u, kako bi ta turistička odredišta postala konkurentnija. Takođe se radilo na regulativi za vazdušne banje, a opštini Han Pijesak i banji Guber dodeljen je status vazdušnih banja", izjavio je Šulić. 

Banje najčešće posećuju građani Srbije, Slovenije, susednih zemalja, Nemačke i drugih evropskih država. 

Međutim, slično kao u Severnoj Makedoniji, i u RS, odnosno BiH za snažniji razvoj banjskog i celokupnog medicinskog turizma pre svega nedostaje saradnja između različitih institucija, kao i zakonska regulativa kojom bi se obezbedila sigurnost pacijenata u vezi sa brojnim procedurama. Ili, kako kaže doktor Nikola Baroš iz privatne zdravstvene organizacije Medical Grupa, mora biti jasno ko se može baviti određenim medicinskim zahvatima, ko izdaje i dobija dozvole, koje se procedure moraju poštovati, ko je nadležan za eventualne greške i komplikacije, te da u sve to budu uključene i osiguravajuće kuće i druge institucije. "Potrebna nam je povezanost celog sistema i jedna javno-privatna platforma", smatra Baroš, specijalista estetske hirurgije. 

Inače, kada govorimo o zdravstvenom turizmu, korisno je napraviti određeno razgraničenje, odnosno, kako kaže dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci i bivši ministar zdravlja Ranko Škrbić – "potrebno je razlikovati zdravstveni i medicinski turizam". 

"Zdravstveni turizam predstavlja širi okvir, jer svi žele da rade na svom zdravlju, pa u tom kontekstu govorimo o banjama, vazdušnim lečilištima i drugim preventivnim terapijama. S druge strane, kada govorimo o ljudima kojima je potreban specifičan tretman, tada govorimo o medicinskom turizmu", objašnjava profesor Škrbić. Dodaje da se tu posebno izdvajaju estetska hirurgija i stomatologija, te da su edukacija i poverenje u kvalitet usluge ključni za razvoj medicinskog turizma. 

Stručnjaci: Zdravstveni turizam je širi pojam jer svi žele da rade na svom zdravlju – tu spadaju lečilišta, vazdušne banje i druge preventivne terapije. S druge strane, kada govorimo o ljudima kojima je potreban specifičan tretman, tada govorimo o medicinskom turizmu. 

Iako zemlje regiona imaju kapacitete za snažniji razvoj medicinskog turizma, uključujući i složenije dijagnoze i tretmane, Severna Makedonija, iako među najmanjima u regionu, postala je poznata po tome što ima verovatno najrazvijeniji privatni sektor u segmentu tercijarne zdravstvene zaštite – sa nekoliko velikih privatnih bolnica koje imaju razvijene odseke za gotovo sve grane medicine, najsavremeniju opremu i tehnologiju, i stroge međunarodne standarde bolničkog lečenja. 

Predstavnici dve najveće privatne bolnice u zemlji kažu da beleže kontinuirani porast interesovanja i dolazaka stranih državljana na medicinske tretmane. 

"Važno je naglasiti da nije reč samo o kvantitetu, već i o kvalitetu slučajeva. Sve više stranih pacijenata dolazi sa kompleksnim dijagnozama, što govori o njihovom poverenju u našu stručnost", poručuju iz Kliničke bolnice Žan Mitrev. Najveći broj stranih pacijenata dolazi iz regiona – najviše sa Kosova i Metohije, ali ima ih i iz Srbije, Hrvatske, Italije, Nemačke, Švajcarske, Švedske, Engleske i drugih zemalja. 

Depositphotos

 

"Zanimljivo je da s nama kontaktiraju i pacijenti iz arapskih zemalja i Afrike, ali, nažalost, zbog viznog režima i komplikovanih procedura, ređe se odlučuju da dođu. Potražnja za zdravstvenim uslugama je raznolika i obuhvata razne intervencije, specifične dijagnostike, estetske zahvate, kao i personalizovanu terapiju u različitim medicinskim oblastima. Najviše su zainteresovani za kardiološke, ortopedske i ginekološke operacije, na koje se u njihovim matičnim zemljama dugo čeka. Takođe dolaze zbog brze i kvalitetne dijagnostike", dodaju iz Klinike Žan Mitrev. 

Njihovi konkurenti iz Kliničke bolnice Acıbadem Sistina, osim kardiohirurgije, onkologije, ortopedije i traumatologije, posebno su postali poznati u regionu po odeljenju za asistiranu reprodukciju. Mnoge žene iz Hrvatske, Srbije i drugih balkanskih zemalja, ali i šire, dolaze da reše probleme sa plodnošću u IVF centru ove bolnice, o čemu su izveštavali i brojni regionalni mediji. 

"Pacijente privlači mogućnost brze organizacije termina, kompletan tretman na jednom mestu i personalizovani medicinski pristup", kaže profesor doktor Igor Kaftandžiev, medicinski direktor Acıbadem Sistine. 

Međutim, kako kaže, postoji više prepreka koje ograničavaju brži razvoj zdravstvenog/medicinskog turizma u zemlji. "Pre svega, potrebna je bolja međunarodna promocija zemlje kao destinacije za medicinske tretmane, uz koordinisanu podršku institucija. Drugo, vizne i administrativne procedure za pacijente iz pojedinih zemalja još uvek su relativno složene. U to bih uključio i infrastrukturne probleme, kao što su nedostatak novih puteva i ograničen broj avionskih linija." 

Iz Klinike Žan Mitrev dodaju da su, bez sistemske podrške kroz marketing, regulisane pakete, viznu politiku i transportnu povezanost, privatne klinike prepuštene same sebi da nose sav teret promocije i logistike. 

"Ako se uporedimo sa Turskom, koja je regionalni ali i globalni lider u ovoj oblasti – daleko smo. Mnogo toga se može naučiti od njih. Tamo država sama podstiče privatne klinike da privlače pacijente iz inostranstva i za to dodeljuje subvencije za svakog dovedenog stranog pacijenta. Takođe, država učestvuje u finansiranju nastupa klinika na sajmovima i događajima posvećenim medicinskom turizmu." 

Zajednički problem regiona: nedostatak državnih strategija koje bi pozicionirale zemlje kao atraktivne destinacije za zdravstveni turizam. Bez takve podrške – kroz marketing, regulisane pakete, viznu politiku i saobraćajnu povezanost – privatne klinike prepuštene su same sebi da snose sav teret promocije i organizacije. 

Kada je reč o sistemskoj podršci, vredi pomenuti da je u Srbiji 2018. godine Ministarstvo zdravlja pokrenulo projekat "Zdravstveni turizam Srbije", koji je obustavljen zbog pandemije virusa korona. 

Sa povratkom tadašnjeg ministra Zlatibora Lončara, na čiju je inicijativu projekat i započet, zdravstveno-turističkim radnicima obećana je pojačana podrška države. 

"Intenzivno pripremamo aktivnosti i sprovodimo mere u okviru naših nadležnosti kako bi projekat mogao što pre da se nastavi. Naša zemlja je prepoznata širom Evrope po kvalitetnim zdravstvenim uslugama i vrhunskim stručnjacima. Činjenica je da Srbija uz to ima konkurentne cene, prelepu prirodu i tradicionalno gostoljubive ljude. Zato je namera Ministarstva zdravlja da obnovi projekat 'Zdravstveni turizam Srbije', kako bi se ova oblast sistemski regulisala – jer to je u interesu svih strana", izjavili su za Bloomberg Adria iz Ministarstva zdravlja Srbije. 

Nadležno ministarstvo će institucionalno stati iza privatnih ordinacija (putem dodele sertifikata i promocije u inostranstvu) koje ispunjavaju određene kriterijume – kvalitet prakse, uslovi za rad, oprema, kadrovi, kvalitetan sajt i osoblje koje govori više stranih jezika – kako bi privukli veći broj stranih turista i istovremeno garantovali bezbednost i kvalitet usluga, dodaju iz ministarstva. 

- U pisanju pomogli Anika Bečki, Urban Červek, Svjetlana Šurlan i Marta Premužak.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar