Nova energetska kriza učvršćuje ulogu obnovljivih izvora

Sukob na Bliskom istoku ponovo stavlja energiju u centar pažnje zbog rastuće zabrinutosti za sigurnost snabdevanja i nestabilnost cena fosilnih goriva. U takvim uslovima, kako se navodi u godišnjem izveštaju Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), obnovljiva energija dobija na značaju kao sredstvo koje vodi ka izgradnji otpornijih sistema, manje podložnih međunarodnim šokovima. 

U uslovima energetske nestabilnosti, obnovljivi izvori su domaći, jeftini i odmah primenljivi, a povećanje njihovog udela u nacionalnim energetskim sistemima može smanjiti izloženost međunarodnim tržištima energenata, navodi se u izveštaju. 

 

 

Tokom 2025. godine ukupni kapacitet obnovljive energije dostigao je 5.149 gigavata (GW), uz novih 692 GW, što predstavlja godišnji rast od 15,5 odsto, pokazuju podaci IRENA. Solarna energija predvodila je rast, sa novih 511 GW ili približno 75 odsto ukupnog rasta obnovljivih izvora. Energija vetra dodala je novih 159 GW. Zajedno, solarna i vetroenergija činile su 96,8 odsto svih novih obnovljivih kapaciteta prošle godine, pokazuju podaci IRENA. 

"U vreme neizvesnosti, obnovljiva energija ostaje dosledna i stabilna u svom širenju. To ne samo da ukazuje na tržišnu preferenciju već i sa surovom jasnoćom potvrđuje otpornost obnovljivih izvora. Decentralizovani energetski sistem, sa sve većim udelom obnovljivih izvora i više tržišnih aktera, strukturno je otporniji. Zemlje koje su uložile u energetsku tranziciju lakše prolaze kroz krizu sa manjom ekonomskom štetom, jačajući energetsku sigurnost, otpornost i konkurentnost", izjavio je generalni direktor IRENA Francesco La Camera nakon objavljivanja izveštaja. 

Cene struje ne prate cene gasa 

Pre četiri godine, kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, Evropa je počela proces smanjenja zavisnosti od ruskih energenata, što je dovelo do snažnog rasta cena gasa i električne energije, a to je zatim izazvalo dugotrajnu borbu sa inflacijom. Ova kriza bila je glavni pokretač investicionog procvata, posebno u solarnu energiju. 

Upravo je to u središtu nove energetske krize na Bliskom istoku stavilo Evropu u povoljniji položaj. Cene struje sada su stabilnije nego 2022. godine i ne prate ubrzani rast cene gasa. Nakon zime, proizvodnja iz solarnih elektrana ponovo raste, a novi izvori energije sve brže povećavaju svoj udeo u elektroenergetskoj mreži. 

"Sada pratimo energetsku transformaciju u realnom vremenu", objašnjava Jorge Martinez iz kompanije "Nadara", koja proizvodi obnovljivu energiju. "Dok geopolitičke tenzije podižu cene gasa, veći udeo solarne i druge obnovljive energije ublažava udar." 

"Solarna energija je dovela do niskih cena električne energije tokom dana i time smanjila prostor da skuplje tehnologije diktiraju cenu struje. Preciznije je reći da su obnovljivi izvori, zajedno sa boljom diverzifikacijom, nižom potrošnjom u određenim periodima i fleksibilnijim upravljanjem sistemima, pomogli da električna energija ne reaguje tako dramatično na svaki šok kod gasa", izjavio je za "Bloomberg Businessweek Adria" Nikola Bitrak, generalni direktor kompanije Colenco, član Makedonske asocijacije za solarnu energiju "Solar Makedonija". 

Prema procenama Rabobanka, obnovljivi izvori ne samo da smanjuju prosečne cene električne energije već i ublažavaju nagle skokove cena. Bez njih i bez sezonskog pada tražnje, cene električne energije u Evropi bile bi već sada oko trećinu više. 

Markus Krebber, direktor kompanije RWE, ističe da obnovljivi izvori obezbeđuju stabilnost jer ne zavise od uvoznih fosilnih goriva. "Ako uporedimo različite zemlje, jedna prednost je jasno vidljiva – obnovljivi izvori ostaju nezavisni od tih oscilacija", kaže on. 

Otuda, prema Bitraku, snažan rast investicija u fotonaponske sisteme i druge izvore energije ima veliki značaj jer je smanjio uvoznu zavisnost od električne energije. 

"Solarne elektrane više nisu simbolična investicija, već realan faktor veće otpornosti. Istovremeno, mnogi industrijski i komercijalni subjekti uložili su u sopstvenu proizvodnju iz obnovljivih izvora, pa iako nisu potpuno energetski neutralni, postali su delimično zaštićeni. Model potrošača-proizvođača se širi i institucionalno podržava, što je važna promena za buduću strukturu potrošnje i proizvodnje", objašnjava on. 

Da li je tržište potpuno bezbedno u uslovima globalne nestabilnosti? 

Ne, tržište nije potpuno bezbedno. Noću, kada solarna energija opada, cene mogu naglo porasti. U nekim zemljama dostižu i tri puta viši nivo od uobičajenog. U Holandiji su na početku sukoba prelazile 400 evra po megavat-satu, a slični skokovi zabeleženi su i u Nemačkoj. 

To pokazuje da je malo verovatno da će cene struje i u narednom periodu ostati pod kontrolom zahvaljujući suncu. Prema Bitraku, solarna energija jeste važna, ali nije dovoljna bez bazne energije. 

"U sledećoj fazi sve veći značaj imaće skladištenje, baterije, fleksibilnost mreže i interkonekcije. Drugim rečima, energetski sistem ulazi u težu fazu: ne samo izgradnju novih kapaciteta obnovljivih izvora, već i prilagođavanje mreže i logike sistema novom energetskom miksu", kaže on. 

Zelene investicije će se nastaviti i biće uspešne 

Nova kriza pokazuje da zelene investicije treba da budu osnovni deo svakog portfelja. Trenutno je "jasno da sadašnje cene fosilnih goriva jačaju njihove prihode i nadmašuju akcije zelenih investicija, ali to je kratkoročno", kaže Patrick J. Murphy, izvršni direktor geopolitičke jedinice u Hilco Globalu. 

I Helen Jewell, glavna direktorka za fundamentalne akcije u BlackRocku, kaže da su svi trenutno fokusirani na energetsku nezavisnost, pa će akcije povezane s tim "prolaziti veoma dobro". 

"Energetska otpornost i nezavisnost su nešto u šta možemo biti sigurni u narednim nedeljama", rekla je u intervjuu za TV Bloomberg. "Potreba za tim ostaje ključna." Zato kupovina akcija iz sektora održive i čiste energije može biti "važan temelj svakog portfelja" u ovom trenutku. 

Međutim, sledeći talas investicija biće drugačiji od prvog, koji je bio uglavnom usmeren na brzo instaliranje novih kapaciteta. Nakon toga entuzijazam je donekle splasnuo, uglavnom zbog problema sa mrežama koji su prošle godine doveli i do kolapsa energetskih sistema u više zemalja. Osim toga, veliki udeo solarnih elektrana i niska diverzifikacija obnovljivih izvora doveli su do niskih cena struje u periodima kada solar proizvodi najviše, što je učinilo fotonaponske sisteme manje atraktivnim u odnosu na druge izvore. Međutim, nova kriza predstavlja novu priliku, kaže Bitrak. 

"Sledeći talas biće sve više usmeren na to kako da se ti kapaciteti integrišu, balansiraju i učine sistemski korisnim. To znači da nova faza zelenih investicija neće biti samo ‘još više solarnih kapaciteta’, već ‘solar + skladištenje + pametne mreže + digitalizacija’. U tom smislu, sledeći logičan korak za industriju jesu ulaganja u baterije i druge oblike fleksibilnosti. Baterije omogućavaju da se sopstvena proizvodnja prebaci u sate kada je industriji zaista potrebna energija, da se smanji vršna potrošnja, bolje upravlja troškovima i postigne veća autonomija od mreže", objašnjava on. 

Da li više kamate i usporavanje zelene agende mogu pokvariti zamah? 

U iščekivanju narednih poteza centralnih banaka, iz investicione banke Jefferies poručuju investitorima da ne paniče i da nastave da ulažu u obnovljive izvore. 

Povećanje troškova zaduživanja nakon početka sukoba u Ukrajini bilo je još jedan razlog stagnacije investicija, ali prema analitičarima, investitorima i menadžerima fondova koje je intervjuisao Bloomberg, sada postoje značajne razlike u odnosu na 2022. godinu. Postoje dokazi da zelene kompanije jačaju svoje bilanse, primenjuju strože standarde upravljanja rizikom i zahtevaju veće prinose pre pokretanja novih projekata. 

Uticaj kamatnih stopa mogao bi biti blaži nego 2022. godine, rekla je Carol Laible, izvršna direktorka "Domini Impact Investments". 

"Kamatne stope bi mogle biti nešto više u 2026. godini, ali ne mislim da je to dovoljno da značajno uspori ove projekte", rekla je Laible. 

"Ono što se dešava na Bliskom istoku zapravo podstiče novi investicioni ciklus u obnovljivim izvorima", kaže Alex Monk, portfolio menadžer u timu za globalne resurse u "Schroders". To je "zato što ljudi moraju ponovo da razmisle o pitanju energetske bezbednosti, posebno uz stalni rast potražnje za električnom energijom". 

Sjedinjene Američke Države nakon dolaska Trumpa, a Evropska unija pod pritiskom viših cena energenata, donekle popuštaju u vezi sa zelenom agendom. Ipak, prema Bitraku, ne radi se o odustajanju, već o prilagođavanju novim ekonomskim, geopolitičkim i tehničkim okolnostima. 

"Investicije u mreže moraju ići ruku pod ruku sa investicijama u obnovljive izvore. Nove trafostanice, dalekovodi, interkonektori, digitalizacija, pametne mreže i mogućnost priključenja novih kapaciteta ključ su naredne faze. Čak i ako investitori postanu oprezniji zbog političkih signala iz EU ili SAD, fokus neće biti samo na proizvodnim kapacitetima, već sve više na projektima koji donose fleksibilnost, sistemsku vrednost i dugoročnu otpornost", kaže on. 

Ovo je posebno važno u kontekstu troškova. Troškovi obnovljivih izvora manji su od troškova suočavanja sa cenovnim šokovima, pokazuju procene Komiteta za klimatske promene Ujedinjenog Kraljevstva. Prema tim procenama, nastavak oslanjanja na fosilna goriva povećao bi račune domaćinstava do 2040. godine za 59 odsto, dok bi uspešna dekarbonizacija ograničila taj rast na svega četiri odsto.