Sećate li se igre monopol, u kojoj ste trgovali nekretninama i naplaćivali zakupnine saigračima koji su dolazili na vašu teritoriju? Tada smo učili o tržištu, vrednosti lokacija, inflaciji, prednostima posedovanja, učili smo o trgovanju, preprodaji, prihvatanju kompromisa i sankcijama zbog kršenja pravila. Bled i Bohinj bili su elitne destinacije na jugoslovenskoj tabli za igru. Koje su od tih lokacija preživele ispit vremena? Kako se tržište promenilo u proteklih 40 godina? Sa sagovornicima smo stvorili osavremenjeni regionalni monopol – Monopoly Adria.
Svi koji smo odrasli u 1980-ima iskusili smo svet socijalizma, ali smo se istovremeno putem društvene igre monopol susretali s osnovama kapitalizma. Plava kutija s jarkožutom tablom za igru jugoslovenskog monopola, koju danas možda možete pronaći zabačenu na tavanu kod bake i deke ili u antikvarnici, zabavljala je decu satima. Tada nije bilo mobilnih telefona ili interneta. Na jajolikim crtanim poljima za igru upoznavali smo turistička mesta u zajedničkoj državi – Ohridsko jezero, skijalište Bjelašnicu, srpski Kalemegdan, hrvatska ostrva... Turizam je bio i još jeste glavni adut regiona. Samo prošle godine, u zemljama Adria regiona zabeleženo je ukupno 137 miliona noćenja stranih turista (28 odsto više nego godinu ranije) i ostvareno je 20,2 milijarde evra prihoda od turizma. Većina ide u Hrvatsku, gde je ostvareno 105 miliona noćenja i 13,1 milijarda evra prihoda od stranih gostiju, što predstavlja petinu bruto domaćeg proizvoda države ostvarenog prošle godine, navode analitičari Bloomberg Adrije. Prepoznatljive turističke destinacije i danas daju najveće prihode. Svako polje na tabli za igru ima svoju cenu ili vrednost. Pobednik igre je onaj o kupi najviše polja i na njima izgradi najviše kuća i hotela, razvijajući destinacije i naplaćujući najviše zakupnina nesrećnim posetiocima.
Čar igranja jugoslovenskog monopola leži u tome što su granice postale nevažne. Svi smo želeli da budemo vlasnici Bleda ili Bohinja, najskupljih polja na karti za igru. I danas su granice sve manje bitne. Kapital jednostavno ne poznaje granice. Ide tamo gde može da ostvari dobit. Novac nema emocije. To je samo alat za ostvarivanje raznih ambicija. Zanimljivo je da su, kad govorimo o novcu, novčanice s kojima se trgovalo u starom monopolu nekako večne. Valuta nije bila jasno definisana, iako je tada u upotrebi bio jugoslovenski dinar, a nezvanično nemačka marka. Novčanice iz te društvene igre preživele su mnoge promene valuta u regionu, od dinara, tolara, kuna, denara, konvertibilnih maraka, evra...
Opširnije
Da li su ljudi s višim IQ-om uspešniji?
Novi problem na vidiku - mlađe generacije sa sve nižim IQ-om.
27.11.2023
Iza kulisa zapošljavanja stranaca u Srbiji i Adria regionu
U manje od 10 godina gotovo dva miliona ljudi preselilo se iz Adria regiona u zemlje EU i EFTA.
22.11.2023
Da li hrana postaje novo oružje?
Slanje viškova američkih useva u Evropu, bilo da je reč o prodaji ili o besplatnoj pomoći, pokazalo se niskorizičnim načinom za učvršćivanje odnosa.
13.11.2023
Ko 'kosi' profit od zelene trave doma mog?
I dok je Nemačka u dekriminalizaciji kanabisa videla, između ostalog, i razvojnu ekonomsku šansu, većina zemalja Adria regiona ne samo što teško kažnjava korisnike kanabisa već državni organi guše čak i proizvođače industrijske konoplje, koja ne sadrži THC.
11.11.2023
Bled i Bohinj - izgubljen sjaj prestižne destinacije?
Vremena se menjaju i Jugoslavije više nema. Adria region, koji danas predstavljaju države nekada povezane bratstvom i jedinstvom, doživljava preporod kao globalna destinacija za turizam i jedinstvena iskustva na najvišem nivou. Stari vladari tržišta nisu nužno preživeli ispit vremena, posebno ako nisu ulagali u razvoj. Mnoge destinacije iz tih vremena sada su tek bleda slika nekadašnje slave na razglednicama. Kada bismo danas hteli da napravimo ažuriranu regionalnu tablu za igru Monopoly Adria, da li bi Bled i Bohinj još bili najskuplja polja?
„Te destinacije sigurno nisu među najprestižnijima. Bled ima neke elemente prestižne infrastrukture ili prateće ponude, poput gastronomije i međunarodnih događanja, ali postao je destinacija mejnstrima koja teško zadovoljava butik turiste“, odgovaraju Maja Uran Maravić i Emil Juvan, predavači na Fakultetu za turističke studije Turistica u Portorožu. S druge strane, Bohinj je zadržao autentično i zanimljivo prirodno okruženje, ali mu nedostaje turistička priča s infrastrukturom i sadržajem za butik goste s debelim novčanicima koji su spremni „kupiti“ Bohinj, dodaju sagovornici.
Druga odredišta danas sjaje, posebno zbog investicija, stalnog razvoja i unapređenja ponude, poput Dubrovnika, Rovinja, Hvara i Splita, koji se smatraju najluksuznijim destinacijama Hrvatske i postižu najbolje rezultate po dolascima turista duž cele jadranske obale, smatra Nenad Nizić, predsednik grupe jedinstvenih luksuznih hotela u Hrvatskoj Stories i vlasnik splitskog hotela Vestibul Palace. „Od država nekadašnje Jugoslavije, samo se Crna Gora može uporediti s Hrvatskom, gde bogate i slavne goste zanimaju Porto Montenegro i Portonovi s vodećim brendovima u turizmu“, tvrdi sagovornik. Treba napomenuti da crnogorske destinacije nisu bile uključene u jugoslovenski monopol.
Luksuz – piti vodu iz zlatne slavine ili iz potoka?
U nekadašnjoj Jugoslaviji postojao je izraz „veliko je lepo“, ali danas na globalnom tržištu važi da je lepo ono što je jedinstveno. Dakle, nije reč samo o igri brojeva, već o jedinstvenim destinacijama koje su same po sebi svojevrstan monopol, koje zauzimaju svoju nišu i nude prestiž pa same određuju cene. Ali tu nailazimo na još jedan izazov - šta je uopšte prestiž?
Percepcija luksuza menja se kroz vreme, kaže Mitja Gorenak s Fakulteta za turizam u Mariboru. „Nekada se putovanje avionom smatralo luksuzom, ali danas je to teško tvrditi, avioni su široko dostupni i letovi su, gledano tokom poslednjih 20 godina, stvarno postali jeftiniji s obzirom na kupovnu moć“, objašnjava sagovornik.
„Oni koji traže luksuzne turističke proizvode više ne traže zlatne slavine, jednostavno zato što ih imaju kod kuće i to ih više ne oduševljava. Žele autentična iskustva, prirodne lepote, odličnu gastronomiju, izvrsna vrhunska vina... Za neke je luksuz, na primer, da pije vodu iz potoka, za druge autentična domaća zdrava hrana, za treće posmatranje prirodnih pojava“, nabraja profesor s mariborskog turističkog fakulteta.
Slično tvrdi i Nenad Nizić i ističe da moramo jasno definisati na koje goste u luksuznom segmentu ciljamo. „Elita ima novac, njihovi domovi opremljeni su bazenima, skupocenim lusterima i sličnim, zato ih takve stvari ne zanimaju, pa kada dođu kod nas, to ih ne zanima. Zanimaju ih iskustva, a ta iskustva dobijaju kroz istoriju, kulturu, gastronomiju...“, ističe Nizić i dodaje da su Amerikanci po kupovnoj moći najzastupljeniji gosti u Hrvatskoj.
Nekad je vrednost polja ili destinacije u društvenoj igri očigledno određivalo „pravilo tri L” - lokacija, lokacija, lokacija. Danas to nije nužno slučaj jer nišne monopole oblikuju iskustva, doživljaji, brend i globalna autentičnost. To se može naći čak i na najneočekivanijim mestima, poput Kobarida, koji je uz italijansku granicu i gde posluje restoran "Hiša Franko" pod vođstvom Ane Roš, šefa kuhinje koja se jedina u regionu može pohvaliti da ima tri Michelinove zvezdice. Nedavno je postala i treća najbolja kuvarica na svetu.
Autentičnost je stvar perspektive. Na primer, holivudske zvezde, megapreduzetnici i ultrabogataši koji svake godine dolaze svojim superjahtama na jadransku obalu, traže mir od napornih paparaca. „Privatnost običnim smrtnicima ne izgleda kao nešto posebno, ali zvezde je naročito cene“, tvrdi Nizić, koji je u svom hotelu ugostio svetski poznatog reditelja filmova o Batmanu Christophera Nolana, a da ga nije prepoznao.
Odabrane jugoslovenske destinacije
Pre nego što se, uz pomoć sagovornika, zaigramo s regionalnom osavremenjenom verzijom jugoslovenskog monopola, osvežimo svoje pamćenje i pogledajmo šta je bilo na staroj tabli za igru. Jugoslovenska verzija nastala je sredinom osamdesetih godina prošlog veka u Sloveniji, navode sagovornici. Kreirao ju je Jože Hribar, tadašnji direktor kompanije Kocka. Mnogi iz regiona Slovence zato optužuju za pristrasnost, tvrdeći da su patriotski Bledsko i Bohinjsko jezero postavili kao najskuplja polja na tabli. Nenad Nizić, vlasnik splitskog hotela koji je detinjstvo proveo kao fudbaler u ljubljanskoj Olimpiji, izražava slično mišljenje.
Za Bledsko jezero bilo je potrebno izdvojiti osam hiljada jedinica, za Bohinjsko jezero sedam hiljada, a poređenja radi, dva druga jezera, Ohridsko i Plitvička, koštala su 4.800, odnosno 4.400 jedinica. Najjeftiniji su bili bosanskohercegovački skijaški centri Jahorina i Bjelašnica, vredni samo 1.200 jedinica. Neki spekulišu da je takva vrednosna raspodela u starom monopolu čak mogla najavljivati kasniji raspad Jugoslavije.
Najviše destinacija u jugoslovenskoj verziji imala je Hrvatska, čak 10 od 24 - to su bila ostrva Brač, Hvar, Korčula, Rab, Pag i Krk, Plitvička jezera, kao i Severni, Srednji i Južni Jadran. Iako smo za potrebe teksta Jadransko more pridali Hrvatima, treba napomenuti da delove Jadrana dele s drugim državama, republikama nekadašnje Jugoslavije – Slovenijom, Bosnom i Hercegovinom (BiH) i Crnom Gorom. Kao zanimljivost, spomenimo da na jugoslovenskom monopolu nije bilo Dubrovnika, već je nekako bio potopljen u polje Južnog Jadrana.
Na drugom mestu s četiri destinacije sledila je Srbija - brdo Avala, park s tvrđavom Kalemegdan, reka Sava s rečnim ostrvom Ada Ciganlija, skijalište Kopaonik. Zatim su sledile Slovenija i Makedonija s po tri destinacije, a dominirala su jezera. Sloveniju su predstavljala spomenuta Bledsko i Bohinjsko jezero, kao i skijalište Krvavec. Makedoniju su na tabli za igru predstavljala Ohridsko i Prespansko jezero, kao i skijalište Popova Šapka. Bosna i Hercegovina imala je dve skijaške destinacije – Jahorinu i Bjelašnicu, dva mesta na kojima su se 1984. održavale Zimske olimpijske igre, kad su jugoslovenski navijači prilikom osvajanja srebrne medalje Jure Franka u veleslalomu uzvikivali: „Volimo Jureka više od bureka!“
Među destinacijama su navedeni i aerodromi – Zagreb, Beograd, Ljubljana i Skoplje, koji na tabli imaju jednaku cenu, odnosno 4.000 jedinica. Podaci iz 2022. pokazuju da je po broju putnika neprikosnoveni pobednik regiona Aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu, gde ih je prošle godine zabeleženo više od 5,6 miliona. Sledi zagrebački Aerodrom “Franjo Tuđman” s 3,12 miliona putnika, pa prištinski Aerodrom “Adem Jashari” s njih tri miliona. Na četvrtom mestu bio je Aerodrom Split s 2,91 miliona putnika, a na petom dubrovački Aerodrom “Ruđer Bošković” s 2,15 miliona putnika. Beograd se kao jedini iz regiona smestio među 100 najvećih aerodroma na Starom kontinentu, zauzevši 75. mesto. Najveći evropski aerodrom po broju putnika je istanbulski, gde su opslužili 64,5 miliona putnika.
Kao zanimljivost, spomenimo da su tri polja s natpisom „Disco Club“ bila rezervisana za diskoteke, gde je bilo potrebno platiti ulaznicu. Do danas se noćni život znatno promenio i diskoteke više nemaju monopol nad zabavom. Kao jedno od hodočasničkih centara među ljubiteljima noćnog života izdvaja se Beograd sa svojom raznolikom ponudom.
Među poljima nalazimo i „Taxi Gliser“ te „Taxi Auto“. Područje mobilnosti takođe se znatno promenilo, pa iako taksiji na vodi još voze, mnogi milijarderi danas na odmor na Jadran dolaze u svojim superjahtama ili čamcima.
Kazneno i nagradno polje, kao i zatvor verovatno će ostati zimzeleni jer je teško očekivati da će kakav tajkun uspostaviti monopol nad srećom ili zakonom. Iako u vezi s potonjim ne možemo biti potpuno sigurni.
Izdavači društvenih igara prilagodili su se raspadu Jugoslavije. Danas Hrvatska, Srbija, Slovenija, Crna Gora, BiH, Kosovo* imaju svoje verzije, a prema našim informacijama, za nekoliko meseci svoje monopole dobiće i Severna Makedonija.
REGIONALNI POBEDNICI
Zanimalo nas je kako bismo tu društvenu igru mogli ažurirati na regionalnom nivou. Razgovarali smo s ljudima iz nacionalno prilagođenog monopola pojedinih država kako bismo proverili koje su destinacije u proteklih 40 godina izgubile svoju privlačnost i jesu li ipak zadržale svoje mesto na tabli za igru. Još nas je više zanimalo koje su destinacije izronile iz senke s obzirom na nove rekorde u broju noćenja i prihoda u Adria regionu.
Proverimo onda koja bi odredišta i zašto naši sagovornici uvrstili na osavremenjeni regionalni monopol.
HRVATSKA – Dubrovnik, Rovinj, Hvar i Split
Miro Soldić – Bloomberg Adria
„Dubrovnik, Rovinj, Hvar i Split najluksuznije su destinacije u Hrvatskoj i postižu daleko najbolje rezultate na jadranskoj obali. Kad bi danas pravili monopol prema uzoru na onaj iz Jugoslavije, to bi nesumnjivo bila najskuplja polja“, smatra Nenad Nizić, predsednik Storiesa i Vestibul Palacea.
Kao mladić živeo je u Ljubljani i igrao fudbal za Olimpiju, pa dobro poznaje ponudu luksuza kako u Sloveniji, tako i u Hrvatskoj. Ističe da je Hrvatska svog severnog komšiju ostavila daleko iza sebe kao luksuzna destinacija. Od država nekadašnje Jugoslavije s njom može da se meri samo Crna Gora, gde su bogatima i slavnima s vodećim turističkim brendovima zanimljivi Porto Montenegro i Portonovi.
„Stari monopol bio je štampan u Sloveniji, pa su Bohinjsko i Bledsko jezero verovatno bili patriotski postavljeni kao najskuplja polja“, priseća se Nizić. Međutim, te dve impresivne destinacije u ponudi luksuza danas zaostaju za Dubrovnikom, Rovinjem i Splitom, prema mišljenju sagovornika.
DUBROVNIK
Ponos hrvatskog turizma i svetski poznata destinacija na jadranskoj obali je Dubrovnik. Osobi koja je posetila grad nije potrebno puno objašnjavati. Ako imate sreće posetiti ga pre ili posle sezone kada nema mnogo turista, možete uživati u istorijskoj lepoti i šarmu na svakom koraku. Zbog toga je postao prepoznatljiva kulisa u mnogim holivudskim blokbasterima i filmovima, među kojima se ističe serija “Igra prestola” (Game of Thrones), što je gradu donelo dodatnu popularnost među mlađom populacijom, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Zato nije iznenađenje što postoji direktan let između Dubrovnika i Njujorka, kao i što oko grada svakog leta možemo da vidimo superjahte najbogatijih ljudi na svetu.
ROVINJ
Luksuzna „baza“ na severu Hrvatske je Rovinj. Gosti vole da ga odaberu kao svoje odredište, odande posećuju celu Istru i uživaju u svemu što nudi, od prirodnih lepota do hrane, maslinovog ulja itd. Za razliku od Dubrovnika koji je pre svega vazdušna destinacija i koji je za vreme pandemije značajno pogodila obustava vazdušnog saobraćaja, gosti iz zapadne i centralne Evrope do Istre relativno brzo stižu automobilom, pa se tokom karantina Istra znatno bolje držala.
SPLIT
Priča za sebe najveći je dalmatinski grad Split, jer za razliku od ostalih hrvatskih turističkih destinacija živi cele godine i jedini može privući goste i van sezone. Privlačnost dalmatinske prestolnice prepoznao je još pre otprilike 1.700 godina rimski car Dioklecijan – oko njegove palate nastao je grad, a danas su turisti oduševljeni činjenicom da ljudi i dalje žive u dobro očuvanoj letnjoj rezidenciji tog vladara. Da vidite samo izraze lica turista iz zapadne Evrope kada vide sušilicu za veš savremenih zakupaca povesne palate. Bogatiji gosti u Split dolaze zbog mikrolokacije. Sve im je blizu. Zato grad koriste kao polazište za posetu obližnjih ostrva, Hvara, Brača, Visa... „Vodimo ih u Modru špilju, zaustavljamo se u restoranu s jastozima, piju izvrsna domaća vina“, navodi Nizić.
Holivudska invazija
Prošle godine je slavni reditelj Christopher Nolan, autor mnogih uspešnih filmova, posetio Nizićev hotel, ali ga sagovornik uopšte nije prepoznao. „Sin koji sa mnom radi u hotelijerstvu pitao me: 'Stari, znaš ko je prošao kroz tvoja vrata?' Odgovorio sam da nemam pojma, a onda mi je objasnio da je reč o legendi filmske industrije koja je režirala filmove poput trilogije ’Viteza tame’ (The Dark Knight), ’Početka’ (Inception) i ’Interstellara’. Nolan se, kako to Nizić tumači, u hotelu registrovao pod lažnim imenom kako ga ne bi prepoznali i ometali, ali ga niko nije prepoznao. Tu čak i najveće zvezde mogu šetati bez problema. „Split ne prepoznaje nikoga, ni svoje svetski poznate sportiste a kamoli neke holivudske zvezde“, rekao nam je Nizić kroz smeh.
Njegova priča zapravo vrlo dobro oslikava još jednu pozitivnu stranu Hrvatske koju svetske zvezde cene. Nema kulture uznemiravanja slavnih poput one u SAD ili Ujedinjenom Kraljevstvu. Tokom šetnje obalom ili večere u restoranu, paparaci ih neće pratiti ili im gurati kamere u lice. Iako neće možda svi ostati potpuno anonimni, njihov život verovatno će biti opušteniji nego kod kuće.
Tito i njegova prestižna mesta
Kada već govorimo o zvezdama, dok smo razgovarali s Nizićem, pomalo smo se u šali prisetili kako najbolje odrediti luksuzne destinacije u Hrvatskoj i susednim državama. Dakle, kad bismo tražili nekoga ko je definisao luksuz i prestiž, to bi svakako bio Josip Broz Tito. Bio je poznat po tome što je živeo na visokoj nozi. To su odražavale i njegove rezidencije na Brionima, Bledu, Plitvicama, u Dubrovniku itd.
U hrvatskoj verziji monopola među skuplje destinacije spadaju Zagreb, Hvar, Korčula, Split i Brač, kao i nacionalni parkovi Plitvička jezera, Krka i Paklenica.
SRBIJA – Beograd, Kalemegdan, Tara i Zemun
Marija Krsmanović – Bloomberg Adria
Na jugoslovenskoj verziji monopola nalaze se četiri destinacije iz Srbije: Kalemegdan – najveći park i najvažniji istorijski spomenik u Beogradu, Avala – brdo koje se nalazi 16 kilometara jugoistočno od glavnog grada, Ada Ciganlija – rečno ostrvo na Savi u Beogradu koje je veštački pretvoreno u poluostrvo i planina Kopaonik, poznat po skijalištima, kao i beogradski aerodrom. Te nekadašnje, posebno važne turističke lokacije nisu uspele da zadrže svoju staru slavu, pogotovo jer su domaći i strani turisti željni otkrivanja novih i manje poznatih destinacija.
Avalu evropski turisti više ne cene
Avala je s nacionalnim parkom izgubila važnost ili joj je cena kod evropskih turista pala, potvrđuje Nenad Blagojević, turistički vodič i novinar, za Bloomberg Businessweek Adriju. „Posećuju je uglavnom domaći turisti i gosti iz dalekih zemalja poput Kine, dok se Evropljani radije odlučuju za Frušku goru, gde mogu da posete manastire i nastave prema Novom Sadu“, dodaje. U tome se s njim slaže i Biljana Marčeta, preduzetnica i vlasnica turističke agencije “Magelan”, koja smatra da je ponuda za organizovani obilazak te lokacije premalo vidljiva.
Ada Ciganlija zanimljiva za one koji ostanu više od tri dana
Sličan utisak imamo i o Adi Ciganliji, koja je od početka do kraja sezone kupanja uglavnom rezervisana za Beograđane i domaće turiste. Poslednjih godina postala je izuzetno popularno višenamensko rekreativno područje u glavnom gradu, poznato po plažama i sportskim objektima. Uprkos tome, prema iskustvima Blagojevića, ta lokacija može biti zanimljiva i strancima, posebno onima koji u Beogradu ostaju više od tri dana i mogu je posetiti biciklom. „Zemun je preuzeo nekadašnju ulogu Ade Ciganlije, dakle u toj priči je Dunav pobedio Savsko jezero i Savu“, kaže Blagojević. Zemun je boemski deo Beograda, poznat po kafićima i živahnim barovima otvorenim do kasno u noć, kao i ribljim restoranima uz šetalište na obali
Kalemegdan je neizostavan deo turističke ponude
Nezaobilazan deo turističke ponude na popisu putovanja turista je Kalemegdan, saglasni su Blagojević i Marčeta. Više lokacija može privući posetioce - mogu se posetiti park i istorijske znamenitosti, vojni muzej i galerija Prirodnjačkog muzeja, umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić” i zoološki vrt, a posetu podstiču i razni festivali. Osim toga, lokacija nudi događanja tokom cele godine, što je dodatan razlog zašto je zadržao svoje mesto i u novijoj srpskoj verziji monopola.
Obnovljeni Kopaonik
Kopaonik već decenijama važi kao najpopularnija planina za zimski odmor u Srbiji. Prošla zima odvratila je mnoge skijaše od posete. Kopaonik je tako u januaru ove godine izgubio više od 14 odsto turista u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, do kraja prvog kvartala, bio je najposećeniji planinski centar s 272.400 turista, većinom domaćih. Blagojević kaže da Kopaonik uvek privlači domaće posetioce, dok strani turisti više vole planinu Taru u zapadnom delu Srbije. Kako se na Kopaoniku i Zlatiboru mnogo gradi, ljubitelji prirode ih izbegavaju.
„Kopaonik neće privući turiste koji žele čistu prirodu, ali svakako ima svoju ciljnu grupu“, kaže Biljana Marčeta. Sudeći prema investicijama u nekretnine poput hotela i apartmana, sve više turista u planinama traži doživljaj prirode, a sve je više usmereno i održivom turizmu. Zato se postavlja pitanje može li Kopaonik da zadrži svoje mesto iz jugoslovenske verzije monopola. Takođe, svake godine u martu se na Kopaoniku održava Poslovni forum koji privlači mnoge poslovne ljude iz regiona.
Beograd na svetskom monopolu
Prilikom predstavljanja svetske verzije monopola 2008. godine, na ploči za igru bila su 22 grada, odabrana glasanjem, među kojima je bio i Beograd, koji je tada, s Parizom i Kejptaunom, bio u zelenoj kategoriji. Povodom 80. godišnjice prve verzije popularne igre, proizvođači su 2015. ponovo birali destinacije, a na ploči za igru svoje mesto ponovo je dobio Beograd.
Iste godine pojavila se i srpska verzija ove igre. Ona uključuje lokacije kao što su naselje Golubac, poznato po tvrđavi, Fruška gora, Sirogojno, gde se nalazi jedini muzej na otvorenom, fudbalski i atletski stadion Partizan i stadion Rajka Mitića, poznatiji kao Marakana. Na tabli za igru našli su svoje mesto i festivali poput letnjeg muzičkog festivala Exit, najvećeg etnomuzičkog festivala Guča, gde posebno mesto zauzimaju trubači, kao i letnji festival Nišville, gde su u prvom planu „tradicionalne“ džez melodije.
Na ažuriranoj regionalnoj verziji bili bi…
Mesto na ažuriranoj regionalnoj tabli za igru bilo bi rezervisano za trenutno afirmisane „dragulje srpske kulture“, poput arheoloških nalazišta i sela obeleženih specifičnom kulturnom baštinom, jezikom, gastronomijom, naukom i muzikom, navodi Biljana Marčeta. Srbiju bi mogli da predstavljaju nacionalni park i planina Tara, Golubac sa svojom čuvenom tvrđavom koja je bila poprište bitke protiv Turaka, Sremski Karlovci, koji su za vreme turske vladavine bili jedno od najvažnijih naselja, ili naselje Sopotnica s vodopadima, koji su, prema rečima Blagojevića, među turistima vrlo traženi. Takođe primećuje da je Zapadna Srbija kao regija prilično popularna.
SLOVENIJA: Bled, Bohinj i Ljubljana
Urban Červek – Bloomberg Adria
Na tabli jugoslovenske verzije monopola bili su Bled, Bohinj i Krvavec. Te destinacije s jezerima su bile najprestižnije, budući da su predstavljale najskuplja polja u igri. Od raspada Jugoslavije mnogo se promenilo u turizmu. Nijedna od slovenačkih destinacija na jugoslovenskom monopolu ne iskorišćava svoj puni potencijal, smatraju Maja Uran i Emil Juvan, predavači na Fakultetu za turističke studije u Portorožu.
Bled i Bohinj tada su imali status najskupljih lokacija zbog prirodnih lepota koje su nekada bile glavni i dovoljni atributi luksuznih destinacija, ali danas su to samo osnovni uslovi za razvoj butik turizma, kažu sagovornici.
Prema mišljenju stručnjaka za turizam Daše Farčnik s Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, Bled bi se i dalje, prema broju dolazaka i noćenja, njihovim prosečnim cenama i uopšte cenama turističkih proizvoda, svrstao među najbolje destinacije u Sloveniji. Razvoj u Bohinju tek je u poslednjoj deceniji krenuo prema visokokvalitetnoj i time skupljoj ponudi, uključujući novije i luksuznije hotele.
Niko od naših sagovornika Krvavec više ne svrstava među najbolje slovenačke destinacije.
Nove destinacije
Među destinacijama koje su nedostajale na starom monopolu ili bi ih danas trebalo uključiti, sagovornici naročito spominju Ljubljanu i primorske gradove.
Maja Uran i Emil Juvan navode četiri destinacije: Ljubljanu s okolinom koja ima dobre hotele, odličnu kulinarsku ponudu, UNESCO baštinu arhitekta Jože Plečnika i Barje; Portorož i obalu s okolnim znamenitostima, poput Škocjanskih i Postojnske jame te Lipice, doma lipicanera; Kranjsku goru s okolinom, poput Planice, gde se održava svetsko prvenstvo u skijaškim skokovima, kao i Bled i Gorička brda, ponajviše poznata po vinu i vinskim podrumima s međunarodnim renomeom, butik hotelima i vrhunskim restoranima.
Marjetka Rangus s Fakulteta za turizam u Mariboru kao kandidate za uvrštavanje na polja monopola navodi i važne zimske sportske centre Roglu i Pohorje, termalne destinacije i manje gradove Ptuj, Celje, Kranj, Radovljicu, Škofju Loku i Laško. Daša Farčnik bi umesto Krvavca odabrala Kranjsku goru, a dodala bi i morske destinacije Piran i Portorož, kao i Postojnsku jamu, Lipicu, terme i lečilišta, ali i „skrivene slovenačke bisere“ kao što su Kranj, Radovljica, dolina Soče i Brda.
„Ljudi imaju vrlo različitu percepciju prestiža“, kaže Mitja Gorenak s Fakulteta za turizam u Mariboru. „Neki će tradicionalni hotel i dugu uglednu turističku istoriju, poput posete Bledu, staviti u prvi plan, drugi će se diviti fantastičnoj prirodi i posetiti Bohinj, treći će visoko kulinarstvo staviti na prvo mesto i posetiti dolinu Soče ili čak Ljubljanu ili Prekmurje, koje se u tom pogledu razvija neverovatnom brzinom.“
Na nacionalnoj verziji monopola se među skupljim destinacijama nalaze Piran, Portorož, Bled, Bohinj, Cerkniško jezero, Postojnska jama, Volčji potok...
SEVERNA MAKEDONIJA: Ohrid, Skoplje i Mavrovo
Aleksandra Tomić – Bloomberg Adria
Makedonska verzija jedne od najprodavanijih igara na svetu još je u pripremi i trebalo bi da bude štampana za nekoliko meseci. Na jugoslovenskoj verziji nalaze se tri makedonska odredišta – Ohridsko i Prespansko jezero, kao i skijalište Popova Šapka.
Polja Ohridskog i Prespanskog jezera na tabli za igru nekadašnje zajedničke države vredela su skoro upola manje od Bledskog ili Bohinjskog jezera. Skijalište Popova Šapka imalo je istu cenu kao srpski Kopaonik, ali je bilo za 17 odsto jeftinije od slovenačkog Krvavca.
Prema profesoru Dejanu Nakovskom s Fakulteta za turizam u Skoplju, jezera su još uvek glavni turistički potencijal Severne Makedonije, s posebnim naglaskom na Ohridsko jezero, destinaciji vrednoj posete. Pri stvaranju fiktivne aktuelizovane verzije monopola za region, Nakovski, osim Ohridskog jezera i grada Ohrida, spominje još grad Strugu, koji se nalazi u blizini jezera, kao i Nacionalni park Galičicu, glavni grad Skoplje, ali i mnoge manastire kao deo kulturno-istorijske i verske turističke ponude.
S njim se slaže Vlatko Sulev, predsednik Nacionalne turističke organizacije. „Ohrid je najprestižnija destinacija u Severnoj Makedoniji, na istom je nivou kao Bled i Bohinj, a nije manje popularan ni od primorskog grada Kotora u Crnoj Gori. Ipak, razlika je u hotelskoj ponudi. Nažalost, kvalitet je još daleko od tih destinacija, a razliku čine i tamošnji dodatni sadržaji“, kaže Sulev.
Prema njegovim rečima, Skoplje je drugi najvažniji turistički centar u Severnoj Makedoniji, s poznatom starom pijacom, kombinacijom istorije i modernosti, kao i projektom “Skoplje 2014”. Sulev spominje i grad Bitolju s poznatom ulicom Širok sokak i ruševinama Heracleje Lyncestis, grada ustanovljenog sredinom četvrtog veka pre Hrista. „Mavrovo je vrhunska planinska destinacija, sledi Popova Šapka, ali oba turistička centra zaostaju za sličnim regionalnim destinacijama, čak i još više za slovenačkim“, objašnjava.
Sulev smatra da turisti traže autentična lokalna iskustva, interakciju s lokalnim stanovništvom i upoznavanje kulture, kao i da žele dodir s prirodom i lokalnom zajednicom.
Mesta na karti za igru su na prodaju
U Severnoj Makedoniji igru monopol dosad su izdavali na makedonskom jeziku, ali su gotovo sve verzije bile bez zvanične licence. Prva zvanična licencirana verzija uskoro će izaći, rekao je za Bloomberg Businessweek Adriju Rilind Hoxha, jedan od vlasnika licence. Kako kaže, trenutno sprovode poslednja istraživanja pre nego što zvanična verzija makedonskog monopola krene u štampu u Holandiji. Većina destinacija na tabli za igru već je određena, a preko društvenih mreža pozivaju stanovnike da glasuju za destinacije koje bi po njihovu mišljenju trebalo da budu uključene. Pojašnjava da će, osim nekih očekivanih lokacija, biti i onih koje pripadaju tzv. komercijalnom delu. „Kompanije i društva mogu kupiti mesto u makedonskoj verziji monopola. To mogu biti benzinske stanice aerodromi i druga preduzeća“, objašnjava Hoxha.
Ta verzija monopola trajaće pet godina, nakon čega će biti pripremljena nova verzija, u kojoj će na tabli za igru opet moći da se kupi vlastito polje.
BOSNA I HERCEGOVINA: Sarajevo, Bjelašnica i Mostar
Nejra Džaferagić – Bloomberg Adria
Na jugoslovenskoj verziji monopola samo su dva polja bile rezervisana za BiH. To su bila skijališta Jahorina i Bjelašnica. Polja su bila najjeftinija među 24 destinacije. Svako od njih koštalo je 1.200 jedinica, što je 40 odsto manje nego, na primer, Kopaonik ili Popova Šapka.
Kao i u nekim drugim zemljama regijona BiH ima svoju nacionalnu verziju igre. Praktično ima dve verzije – prva prikazuje najpoznatije ulice, a druga gradove. Na tabli za igru nalazimo ulicu Ferhadiju, koja se smatra glavnom žilom kucavicom Sarajeva, kao i železničke stanice u Sarajevu i Doboju uz tuzlanski Solni trg i banjalučki Kastel. U toj verziji monopola nisu popularna skijališta poput Jahorine, Bjelašnice i Vlašića, niti turističke znamenitosti poput Gradske većnice u Sarajevu, Baščaršije ili Istorijskog muzeja BiH, Starog mosta u Mostaru i Panonskih jezera u Tuzli. Iako je na karti, poput Kastela, koji je sa svojom tvrđavom jedna od glavnih znamenitosti Banjaluke, nedostaje banjalučko pozorište.
U drugoj verziji monopola nalazimo gradove u BiH. Verziju s ulicama proizvodi Hasbro Gaming, a ta verzija navodi gradove sa cenama. Na tabli za igru nalazimo Mostar, pre svega poznat po Starom mostu preko reke Neretve, izgrađenom 1566. godine, s kojeg svake godine skaču najveći entuzijasti. Kao zanimljivost, Mostar je rekorder u Evropi po broju sunčanih dana - ima ih čak 300 godišnje. Na ploči su i Tuzla, poznata pre svega po rudniku kamene soli i ugljenokopu. Sledi Zenica s tvrđavom Vranduk, koja je imala važnu ulogu u istoriji posebno zbog dobre geostrateške pozicije. Tu su i Neum, Bihać, pa čak i Banjaluka. Dodati su i Gradska većnica arhitekta Ćirila Metoda Ivekovića u Sarajevu, Vlašić i skijalište Jahorina, a nisu zaboravili ni na manja mesta, poput Tešnja, Višegrada i Travnika.
Adisa Kušundžija iz Turističke zajednice Kantona Sarajevo ističe da je glavni grad neizostavan na ploči popularne igre monopol. „Polovina svih turista u BiH poseti prestonicu. Ona obiluje vrednim sadržajima, što je čini privlačnom destinacijom – tu su kultura, istorija, gastronomija i priroda“, objašnjava Kušundžija. Ističe da su planine Bjelašnica, Igman i Trebević, olimpijske lepotice, najveće blago kantona Sarajeva, dok je Baščaršija srce glavnog grada.
Kada je reč o destinaciji i prestižu, po njenom objašnjenju, Kanton Sarajevo ne nudi luksuzne i prestižne objekte, već turistima osigurava udoban, lep i bezbedan smeštaj, odnosno priliku za upoznavanje bogate istorije i kulture grada.
„Gosti ovde mogu da se druže i sklapaju prijateljstva, to je destinacija za opuštanje u prirodi. U poređenju s regionom, finansijski smo vrlo povoljni - odnos kvaliteta usluge i cene je na vrlo visokom nivou, dakle, nudimo kvalitet po pristupačnoj ceni“, zaključuje Kušundžija.